Gledala kako joj sestre stradaju u avionskoj nesreći: Njena priča sad obilazi svet, s dobrim razlogom

Foto-ilustracija: Shutterstock

Harijet Ver Ostin imala je samo osam godina kada je gledala kako dve njene starije sestre ginu u avionskoj nesreći. Poslednjih 49 godina živi u nečemu što sama naziva tunelom tuge, a onda je odlučila da se poveže sa ljudima koji su takođe osetili posledice ove tragedije.

Kobnog dana u aprilu 1972, sa roditeljima je stajala na platformi na otvorenom i ispraćala sestre koje su se iz Adis Abebe vraćali nakon Uskrsa u Englesku da nastave sa školovanjem. Karolina (12) i Džejn (14) okrenule su se na stepenicama pred sam ulazak u avion i mahnule...

Preporučujemo

Ubrzo je avion krenuo da rola po pisti, ali umesto da na kraju poleti, čula se stravična škripa kočnica. Avion se okrenuo, a potom sleteo niz strminu kraj piste.

- Tada smo samo ugledali oblak crnog dima - priseća se Harijet.

Njen otac Bil odmah je krenuo da trči u pravcu aviona, dok su Harijet i majka Elsa, držeći se za ruke u neverici gledale šta se događa...

Čekao braću, nikad nisu došli

Hiljadama kilometara daleko tada 12-godišnji Grejem Taunsend čekao je da njegova mlađa braća Kristofer i Kenet stignu kući nakon uskršnjeg raspusta. Obično bi sva tri dečaka bila sa roditeljima za praznike u Adis Abebi, ali ovog puta Grejem nije otišao... Jedva je čekao da čuje kako su se braća provela, ali je umesto njih dočekao tragične vesti, koje tad nije mogao da razume.

Bilo mu je jasno da je bila neka nesreća, i da ima veze sa avionom, ali nije ni slutio da braću više neće videti.

- Prvo sam pomislio: "Vau, šta li će da mi ispričaju kada dođu?!". Bio sam čak malo i ljubomoran - priča Grejem.

Prošlo je gotovo pola veka od nesreće, a Harijet je tek sada odlučila da javno progovori o tragediji koja joj je promenila život.

Njena sestra Karolina je sa drugaricom Debi uspela da otkači pojas i izađe iz aviona. Karolina je krenula da trči nizbro, u pravcu u kojem se slivalo gorivo iscurilo iz letelice... Debi je otrčala na drugu stranu i pobegla od vatre koja je progutala Harijetinu sestru. Karolina je još bila živa kada ju je otac pronašao, ali joj je vatra izgorela svu odeću, ostale su joj samo cipele.

Umrla je četiri dana kasnije, u bolnici u Velikoj Britaniji, u koju je prebačena specijalnim letom. Džejn je preminula na licu mesta. Pukla joj je aorta...

U nesreći je život izgubilo 43 ljudi. U avion se ukrcalo 107 njih.

Harijet je trebalo 37 godina da se vrati u Etiopiju. Vratila se tek 2009. i to poslom. Kaže da je povratak bio težak i pun emocija, ali je morala sve da skriva pred kolegama.

Znala je da nije jedina koja pati

Dok je sletala na aerodrom u Adis Abebi pogledom je tražila deo piste gde su joj sestre stradale. Vazduh koji je udanula kada je izašla iz letelice bio je "isti kao onog dana". Posle toga je mnogo puta dolazila ovde. Nigde nije postojao nikakav spomenik, ploča, koja bi podsetila na tragediju... Jednom se, čekajući let, zapitala šta je sa ljudima koji su preživeli, i sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije.

Zato je odlučila da podeli svoju priču sa novinarima, sa nadom da će tako pronaći neke od njih. Najava emisije emitovana je 6. aprila 2021, u trenutku kada je Grejem Taunsend vozio autoputem u blizini San Franciska. On i supruga krenuli su da prime vakcinu.

Kada je čuo trejler, umalo je slupao automobil. Istog dana njegova supruga Džilijan napisala je mejl Harijet.

Do trenutka kada je emisija emitovana na BBC, dve nedelje kasnije, Harijet i Grejem su razmenili mnogo mejlova.

- Saznali smo mnogo jedno o drugom, o okolnostima tog dana, i dobili smo potpuno drugačiju perspektivu svega - kaže Grejem.

Harijet je bila najmlađa od tri devojčice, Grejem najstariji od tri dečaka. Ona je bila očevidac nesreće, Grejem je bio na drugom kraju sveta. Njihovi roditelji se ranije nisu poznavali, iako su i Harijetin i Grejemov otac radili u Adis Abebi.

Harijet je želela da shvati kako je Grejem uspeo da se izbori sa tugom, a on je hteo da zna da li je Harijet želela da ima troje dece, ne znajući da ih baš toliko i ima.

Grejemu je sve ovo mnogo značilo jer je prošle godine izgubio oca, na čiju sahranu nije ni mogao da dođe zbog pandemije. Njegov otac je bio poslednje živo biće koje je, osim Grejema, poznavao njegovu braću koji su stradali u nesreći. Sada je bar znao još nekog ko je to isto proživeo.

Sinove prepoznao po satovima

Grejemova braća pronađena su na mestu tragedije. Otac ih je prepoznao po identičnim satovima koje su imali na ruci. Oba dečaka su bila mrtva. Grejem se kao dete često pitao da li bi se sve drugačije odigralo da je i on putovao sa njima, kao što je inače činio.

- Sećam se kako sam roditeljima govorio da se kajem što nisam bio u avionu. Možda sam nekako mogao da pomognem. Mislio sam i da bi bilo bolje da sam i poginuo sa njima, jer ne bih živeo sa ovim bolom i kajanjem - rekao je Taunsend za BBC.

Tek nakon što je sa Harijet pročitao izveštaj o nesreći i sa njom pričao o svemu, malo je primirio savest.

- Shvatio sam da je na sve dosta imalo uticaj to gde je ko sedeo u avionu. Što sam više saznavao o svemu postalo mi je jasno da ne bih mogao ništa da uradim sve i da sam bio tamo - kaže čovek koji je ostao bez braće.

Harijet se javio bolničar koji je brinuo o njenoj sestri

Otkako je emitovana emisija sa Harijet na radiju, kontaktiralo ju je više od 200 ljudi širom sveta. Među njima i oni koji su samo želeli da joj izraze saučešće.

Javili su se čak i ljudi koji su nekad išli u školu sa njenim sestrama...

Harijet je ostala uspomena u vidu audio-trake, jer su njene sestrice imale običaj da se snime na kasetu pre povratka u školu, kako bi Harijet i njeni roditelji mogli da im čuju glas, dok ponovo ne dođu kući za raspust.

- Teško mi je da ih čujem, ali opet je to dragoceno, to što njihovi glasovi i dalje mogu da se čuju. I treba da se čuju - kaže Harijet.

Harijet je iz razgovora sa ljudima koji su je zvali saznala da je dosta onih koji njene sestre nisu zaboravili. Odlazili bi im na grob, ostavljali cveće i poruke, pokušavajući da stupe u kontakt sa preživelom sestrom. Za Harijet, čiji roditelji nisu mogli da odluče gde da sahrane devojčice, ovo je umanjilo osećaj krivice što ona češće nije mogla da obilazi grob sestara, koje su sahranjene u blizini škole koju su pohađale.

Harijet je zahvalna za svaku poruku, jer su je one, na neki način, ponovo povezale sa njenim stradalim sestrama.

Javio joj se i čovek koji je brinuo o devojčici po imenu Karolin u bolnici Adis Abebi dva dana nakon nesreće.

- Mislim da je to bila tvoja sestra - napisao joj je čovek.

Javio joj se i čovek koji je bio u vojnom avionu koji je njenu sestru Karolinu i još nekoliko mališana nakon tragedije prevezao u Veliku Britaniju na lečenje.

Javila joj se i Debi, koja je uspela da izađe iz aviona sa Karolinom i koja je otrčala na drugu stranu.

Harijet nikad nije prestala da razmišlja da li bi joj život bio drugačiji da se Karolina i Debi nisu razdvojile nakon što su se izvukle iz olupine aviona.

Sada Harijet i Grejem razmišljaju kako da, na 50. godišnjicu tragedije, odaju počast svojim najmilijima i svim drugim ljudima koji su izgubili nekog svog u avionskoj nesreći.

(Telegraf.rs)