Drogiraju se da bi se osetili voljeno? Zašto je izolacija izrodila sve više zavisnika

Foto: Unsplash.com

Rekla sam sebi da nikad neću probati heroin, jer zvuči previše savršeno. Prijatelj mi je rekao da je kao "topla, primamljiva ljubav". Kada sam poklekla, u naletu besa jer mi je dečko bio neveran, to je ono što sam i osetila. Nije bila euforija ta na koju sam se upecala. Bilo je to olakšanje od mog straha i anksioznosti, umirujući osećaj da sam sigurna, negovana i bezuslovno voljena.

Nauka sada pokazuje da je ovo upoređivanje više od metafore. Opioidi oponašaju neurotransmitere koji su odgovorni za utešnu društvenu vezu - vezivanje roditelja za dete, ljubavnika za voljenog...

Preporučujemo

Mozak takođe proizvodi svoje endogene opioide, koji uključuju endorfine i enkefaline koji su bolje prepoznati po svojoj ulozi u zadovoljstvu i bolu, ali su takođe kritični za formiranje i održavanje društvenih veza. Jedna studija iz 2004. otkrila je da bebe miševa bez određenih opioidnih receptora nisu pokazivale privrženost svojim majkama.

I dok se svet, a pogotovo SAD - gde je od aprila prošle do aprila ove godine više od 100.000 ljudi umrlo zbog prekomerene upotrebe narkotika - bore da stanu na put opioidnoj krizi, biologija pruža neverovatan uvid. Amerika ne može da reši svoj problem izazvan fundamentalnom ljudskom potrebom za povezivanjem.

Vreme nesigurnosti i ekonomske nejednakosti često su povezivani sa povećanim konzumiranjem i zavisnošću od opioida. Jedan od najvećih faktora rizika za predoziranje opioidima jesu izolovanost od društva i usamljenost prilikom konzumacije. Lokdaun tokom pandemije, koji je bio neophodan da bi se sačuvali životi, doveo je do porasta broja onih koji se osećaju usamljeno, fizički i društveno izolovano.

Ukoliko postoji volja da se efikasno leči i spreči zavisnost, zakonodavci moraju da prepoznaju razlog zbog koje su opioidi postali primamljivi u takvim uslovima. Ukoliko to učine, zavisnost će biti posmatrana sa više saosećanja, piše The New York Times.

Povezanost između opioida u mozgu i majčinske ljubavi prvi je istraživao neuronaučnik Jak Panksep pre nekoliko decenija. Dr Panksep, koji je preminuo 2017. godine, rekao je da, kada je prvi put pokušao da objavi podatke koji povezuju opioide sa privrženošću, bio odbijen od poznatog medicinskog žurnala. Njegova istraživanja pokazala su da morfijum, u veoma malim dozama koje ne izazivaju ni pospanost, olakšao patnju od odvajanja raznih mladunaca od majki.

Ideja da bi najčistija, najnevinija ljubav — kao što je ona između roditelja i deteta — mogla da ima bilo kakve sličnosti sa degradacijom zavisnosti od heroina bila je „suviše vruća da bi se mogla nositi“, rekao je dr Panksep.

Danas, decenijama nakon što je Panksep objavio svoje istraživanje u jednom drugom medicinskom žurnalu, ono što je sada poznato kao „teorija o društvenoj vezanosti za mozak” je široko prihvaćeno.

Kada ljudi odgajaju decu ili se zaljube, hormoni poput oksitocina se ispuštaju, a obuzimaju nas sećanja na druženja, sa endorfinom potpomognutim osećanjima smirenosti i zadovoljstva. Ovo je jedan od načina na koji društveni kontakt ublažava stres, čineći povezivanje osnovnim zaštitnikom i mentalnog i fizičkog zdravlja. Kada smo daleko od svojih voljenih ili osećamo da su naši odnosi ugroženi, osećamo anksioznost koja je slična odvikavanju od droge.

- Kada se ljudi "urade", osećaju toplinu, osećaju se bezbedno i voljeno - kaže Stiven Čang, profesor neuronauke na Jejlu.

To je, objašnjava, zato što su opioidni sistemi evoluirali delimično da bi podstakli dobra osećanja ljudi koji provode vreme sa prijateljima i porodicom.

Postoji mnogo faktora koji mogu da dovedu do zavisnosti, a izolacija je često jedan od njih. Tokom proteklih nekoliko decija, dok su se smrtni slučajevi od predoziranja učetvorostručili u SAD, došlo je do porasta socijalne izolacije. Jedna studija objašnjava da od 1985. do 2004, da je broj kontakata prosečnog Amerikanca opao za trećinu, a utrostručio se broj onih koji kažu da nemaju kome da se povere. Istraživanje sprovedeno 2018- pokazuje da samo polovina učesnika veruje da ima na koga da se osloni u svakom ili gotovo svakom trenutku.

Pandemija je možda ovo povećala. Studija iz 2021. pokazala se da preko 60 odsto mladih Amerikanaca često ili skoro sve vreme oseća usamljeno.

Povezanost između opioida i osećaja ljubavi i povezanosti pruža dokaze za to ko je najranjiviji. Ljudi koji su doživeli traume u detinjstvu i koji su bili zapostavljeni u velikom su riziku da postanu zavisnici od opioida. Ljudi sa duševnim bolestima ili poremećajima u razvoju, koja često dovode do izolovanosti, takođe su veoma podložni zavisnosti. Nizak ili opadajući socijalnoekonomski status takođe predstavlja rizik za početak konzumacije opioida.

Istraživanje je takođe pokazalo da je nizak društveni kapital, koji je mera koliko se ljudi osećaju povezanima, veruju jedni drugima i osećaju se kao deo zajednice, snažno povezan sa smrtnim slučajevima od predoziranja.

Jedna studija koja je ispitivala pojedine okruge, otkrila je da oni sa više građanskih organizacija, neprofitnih organizacija i većim učešćem na predsedničkim izborima i popisu stanovništva (koji su svi povezani i na društvenim mrežama) imaju mnogo manje smrtnih slučajeva od predoziranja. Suprotno tome, naselja razdirana siromaštvom obično imaju manje društvene povezanosti - i više predoziranja.

Razumevanje "društvene prirode opioida" i zavisnosti trebalo bi da pomogne kreatorima politike da bolje brinu o onima koji se bore sa zavisnošću. Umesto kažnjavanja, ljudima koji imaju problem sa zavisnošću trebalo bi pružiti uvid u "zdravije načine" da se izbore sa krizom, koji uključuju različite resurse. Nekom će biti potrebni i psihijatrijski lekovi, pa čak i sami opioidi.

Dugotrajna upotreba metadona ili buprenorfina je jedini tretman za koji je dokazano da smanjuje stopu smrtnosti od opioida za polovinu ili više. Nekima je potrebna terapija ili stabilna životna sredina, ili smislen posao. Nekima su potrebni novi prijatelji, a mnogima sve navedeno.

(Telegraf.rs)