10 godina nakon katastrofe u Fukušimi, ljudi se vraćaju svojim kućama: Ta odluka razdire porodice

Foto: Tanjug/AP

Deset dugih godina nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi i cunamija, bivšim stanovnicima je najzad dozvoljeno da se vrate svojim kućama u selu Katsurao. To pak nije jednostavno.

Za neke koji su evakuisani nakon katastrofe, povratak kući je ostarenje sna.

Preporučujemo

Međutim, povratak u zonu isključenja, koja je bila kontaminirana lokalnom nuklearnom elektranom, nije laka odluka.

Do katastrofe je došlo 2011. godine u Japanu, kada je eksplodirala elektrana i u vazduh ispustila radioaktivne materije. Desetine hiljada ljudi pobeglo je iz zone isključenja dugačke 20 kilometara, ostavivši sve za sobom.

Posle 10 godina, stanovnicima sela Katsurao je dozvoljeno da se vrate kući.

- Sanjao sam o tome da ovde budem svaki dan. Najzad mogu da imam večeru kod kuće danas - rekao je Kazuo Naito, koji se vratio svojoj kući, iako su nivou radijacije i dalje visoki.

U drugim područjima ljudi mogu da posete svoje napuštene domove ili čak da žive tamo.

- Mislila sam da se nikada neću vratiti, ali sam mogla. Činjenica da sam se vratila o Okumu me čini srećnom - rekla je Čijoko Jamamoto, bivša stanovnica Okume.

Japanske vlasti su uložile veliki napor da očiste zemlju. U japanskom kulturi postoji nepisano pravilo da se ne napušta zemlja svojih očeva.

Međutim, donošenje odluke o povratku nije nimalo lako. Ona je dovela do razdvajanja porodica jer je radijacija opasnija po zdravlje mladih ljudi.

- Kako možete da kažete budućoj mladoj majci da živi ovde? Da li će moji unuci moći ovde da me posećuju? Nema šanse. Moja ćerka i ja smo se svađale oko toga, svi su u istom čamcu. Porodice su razdvojene i žive odvojeno - rekla je Joko Matsumoto, bivša stanovnica Okume.

Jedanaestog marta 2011. zemljotres od devet stepeni na Rihterovoj skali, četvrti najjači zabeležen na planeti od kada se vrši merenje, prouzrokovao je cunami visine do 40 metara koji se svalio na priobalje u japanskom regionu Tohoku, odnevši oko 18.500 života i izazvavši nuklearnu krizu u prefekturi Fukušima, usled koje je evakuisano oko 150.000 ljudi.

I dok Japanska policijska agencija kao preminule zvanično vodi oko 15.900, a kao nestale nešto više od 2.500 osoba, treba pomenuti da je u godinama nakon velikog cunamija, koji je šokirao ne samo Japan već i ceo svet, nastradalo još preko 3.700 ljudi, žrtava indirektnih posledica nesreće, kao što su pogoršanje zdravstvenog stanja usled evakuacije, samoubistvo i drugo.

Posle Černobiljske katastrofe, ona je najteža nesreća vezana na upotrebu nuklearne energije u mirnodopsko vreme.

Po podacima Tokijske elektroprivrede ("TEPKO"), količina radijacije ispuštene u atmosferu tokom trajanja krize u Fukušimi iznosi 15 posto onog što je u vazduh dospelo nakon incidenta u Černobilju, pa se smatra da su povećanom riziku od malignih oboljenja kao što su rak štitne žlezde i leukemija uglavnom izloženi stanovnici iz samog okruženja centrale, naročito deca.

Studije do sada sprovedene u Japanu su kao najveće zdravstvene posledice nuklearne nesreće u Fukušimi identifikovale relativno visok porast učestalosti dijabetesa i mentalnih oboljenja, koji su posledica stresa usled evakuacije, odnosno, straha i osećaja neizvesnosti i beznađa.

(Telegraf.rs)