Ova zemlja oseća najviše posledica klimatske krize: Hiljade ljudi bez krova nad glavom i hrane dočekalo Božić

Foto: Tanjug/AP

Posledice velike klimatske krize, ovog decembra, najteže su osetili stanovnici Filipina. Razorni tajfun odneo je živote više od 400 ljudi, dok je na stotine hiljada ljudi ostalo bez doma.

Svake godine na Božićno jutro, Džaj Lusija se budi rano kako bi počeo sa proslavom, ali ove godine on se nadao da će uspeti da obezbedi dovoljno hrane za celu porodicu.

Preporučujemo

- Uvek obeležavamo Bozić, ali od sada to je veoma teško - rekao je 27-godišnji otac, čiji je dom na Filipinima uništen zbog snažnih tajfuna.

Polomljena stabla, ostaci od metala i plastika, plutaju duž obale, na kojoj spava pas lutalica. Celim gradom širi se neprijatni miris otpada i uginule ribe.

Više od nedelju dana od kako je supertajfun Rej pogodio Filipine, Lusija je odustao od pokušaja da spase ono što je ostalo od njegovog doma. U njegovom selu na ostrvu Dinagatu više nema nijedne kuće.

- Sve je nestalo, pa samim tim i moja kuća. Krov i drveće od kog smo je gradili su nestali - kaže on za CNN.

Niko nije očekivao da će ovaj tajfun biti toliko razoran. Porodice poput Lusijine izgubile su sve, a osim toga suočavaju se sa nestankom hrane i vode za piće. 

- Mislili smo da ćemo biti bezbedniji jer smo pričvrstili našu kuću. Mislili smo da će to biti dovoljno da ne nestane zauvek. Stavili smo težak teret na krov kako bi sprečili da odleti, na žalost to nije bilo dovoljno - kaže Lusija.

Beskućnici na Božić

Skoro četiri miliona ljudi u više od 400 gradova širom zemlje pogođeni su tajfunom, pokazuju zvanični podaci.

Više od pola miliona ljudi nije u svom domu proslavilo Božić, koji je jedan od najznačajnijih praznika u zemlji.

- Porodice nemaju ništa. Umesto uz lampice i božićne pesame, ove praznike obeležiće u prihvatnim centrima, a jedina želja svih je da prežive - kaže Džerom Balington iz organizacije "Save the children".

Žovlin Paloma (35) iz Satijago Sitija evakuisana je u lokalnu crkvu, nakon što se njen krhki dom od plastike, drveta i metala srušio.

- Krovovi kuća leteli su svuda. Prvo su oni nastradali, a zatim su temelji počeli da se ruše. Nakon što se urušila moja kuća, bez doma je ostala i moja majka - kaže ova majka sedmoro dece.

Mnoge porodice ostale su bez hrane i pirinča, koji je u većini azijskih zemalja osnovna namirnica. Sav pirinač plutao je u mutnoj vodi zajedno sa izlomljenim stablima drveća. 

Žovlin su nakon urušavanja kuće ukradeni mnogi kuhinjski uređaji, a ona i njena porodica nemaju novac za kupovinu nove opreme.

- Novac nam je potreban kako bismo ponovo izgradili našu kuću. Mi ne sanjamo o vilama, sve što želimo je da su naše kuće koje će biti sigurne za našu decu - kaže ona.

Uprkos ovoj katastrofi, ona i njena porodica proslavili su Božić.

- Nemamo ništa za jelo. Neko nam je dao komad hleba i konzerviranu hranu. Iako smo siromašni svake godine smo se trudili da za Božić imamo praznični ručak - kaže ona.

Više od 1.000 privremenih skloništa nameštena su kako bi bili privremeni domovi, onih koji su ostali bez svojih kuća. Za mnoge raseljene porodice sve ovo je veoma traumatično.

Alvin Dumduma, aktivistkinja sa Filipina rekla je da će za porodice biti pravi izazov da ponovo izrade svoje domove dok umiru od gladi i žeđi. 

Ovi prihvatni centri u kojima se nalazi veliki broj ljudi pogodno su tle i za širenje mnogih virusa, uključujući i pandemiju korona virusa.

- Uslovi u centrima su daleko od idealnih. Nema higijene, hiljade ljudi spava na podu, nemamo čistu vodu. Deca ne idu u školu, biće ovde zaglavljeni još dugo vremena - rekao je Dumduma.

Efekti klimatske krize

Smešteni duž pojasa tajfuna u zapadnom delu Tihog okeana, Filipini su često na meti velikih oluja, ali su klimatske promene poslednjih godina dovele do toga da ove nepogode postaju češće i razornije. 

Zato su cikloni postali sve intenzivniji, a primer za to je i Rei koji je veoma brzo od oluje prve kategorije, za samo 24 staa, došao do pete kategorije sa razornim vetrovima jačine 260 kilometara na sat.

Ono što je posebno otežalo situaciju je to što građani nisu bili spremni na katastrofu ovih razmera.

Karlos De la Kruz, zamenik šefa Instituta za klimu, rekao je da zemlje u razvoju dolaze do granice nakon koje više neće moći samostalno da se izbore sa katastrofama i da će oni koji žive u nižim priobalnim oblastima uskoro izgubiti svoje domove zbog porasta nivoa mora. 

Studija koja je objavljena u novembru, a koju je sproveo Institut za meteorološke inovacije sa Univetrziteta u Hong Kongu, pokazala je da bi u narednih 100 godina broj tajfuna mogao da se udvostruči.

Lusija će se sa ženom i decom preseliti u Surigaro jer je tamo sigurnije.

- Moje komšije više nisu u Dinagatuu. Većina je otišla, u našem komšiluku više nema nikoga - kaže Lusija.

Sve što mu je ostalo su šibice, kutija pirinča, sušena riba i nekoliko konzervi.

zaista nam je potrebna pomoć kako bismo stali na noge i vratili se starom životu. Naš dom je sravljen sa zemljom. Uradili smo sve što smo mogli, ali to nije bilo dovoljno - rekao je on.

(Telegraf.rs)