Kako su brzi testovi na korona virus zauvek promenili pandemiju u ovoj evropskoj zemlji?

Telegraf.tv

Testovi brzog ili bočnog protoka duže vreme su deo života za većinu građana u Velikoj Britaniji. Milijarde evra javnog novca potrošeno je na komplete za testiranje. Sada se svi pitaju jedno, da li je ovo imalo efekta?

Ranije ove nedelje 38- godišnja Heling Hakni iskoristila je poslednji kućni test iz svog ormarića.

Preporučujemo

- Osećala sams e umorno, ali tada se uvek osećam umorno. Videla sam se sa mojom drugaricom tokom praznika, a njen sin je u međuvremenu bio pozitivan, pa sam pomislila da treba da proverim za svaki slučaj - kaže ona.

Kao i mnogi širom Velike Britanije bila je iznenađena kada je test počeo da pokazuje crvenu liniju, a kasnije te večeri počeli su i prvi simptomi poput glavobolje i curenja nosa.

Ona vodi jedan koznetički salon i u tom momentu imala je veliki broj zakazanih termina koje je vrlo brzo morala da reorganizuje kada je test bio pozitivan.

- Radim dva testa nedeljno jer sam zbog svog posla u stalnom kontaktu sa velikim brojem ljudi. Bila sam srećna što sam tako brzo saznala da sam pozitivna - kaže ona.

Ona dodaje da je poenta ovog čestog testiranja kako bi se prekinuli lanci kontakata, a upravo to joj je pomoglo da se udalji od svojih klijenata u trenutku kada je verovatno zarazna, ali još uvek nema nikakvih simptoma.

- Najozbiljnija sam kada kažem da su oni najmoćnije sredstvo u smanjenju prenošenja virusa - kaže Iren Petersen, profesor epidemiologije iz Londona.

Masovno testiranje učenika

ideja o masovnom testiranju ovim testom prvi put je otkrivena u dokumentima koji su procureli u javnost u jesen 2020. godine. Plan je bio da se koriste milioni jeftinih brzih testova koji bi mogli da daju rezultate već za 15 minuta, za razliku od PCR testova koji su morali da budu analizirani u laboratorijama.

Međutim ova akcija u Britaniji počela je neravnomerno. Neki su se pobunili zbog cene koju je država izdvojila na kupovinu testova, dok su drugi sumnjali u verodostojnost samih testova.

Kada je u proleće prošle godine u srednjim školama uvedeno brzo testiranje dva puta nedeljno postojao je strah da će velikom broju učenika biti pogrešno saopšteno da su pozitivni i da će zbog toga biti poslati na učenje od kuće. Neki stručnjaci su rekli da bi ovaj potez mogao da nanese više štete nego koristi, a procureli su i mejlovi u kojima se tvrdilo da bi sve to moglo da se smanji, piše BBC.

Međutim, s današnje perspektive, veliki deo te brige je bio nepotreban. Od marta prošle godine 183.939 učenika u Velikoj Britaniji je bilo pozitivno na testu, a zatim su svi ti uzorci poslati u laboratoriju na naknadni PCR test. Čak 89 odsto testova bilo je pozitivno i na PCR testiranju.

Foto: Shutterstock

Udeo lažno pozitivnih se povećava kada prevalencija boelsti u društvu padne. Ali nedeljna stopa tih pozitivnih testova koji su kasnije potvrđeni PCR-om nikada nije pala ispod 50 odsto i bila je iznad 84 odsto u septembru kada je počela nova školska godina.

Nijedan medicinski test, čak ni onaj sproveden u laboratoriji nikada ne može biti 100 posto tačan. Kada se sve uzme u obzir ovo testiranje prošlo je mnogo bolje nego što su mnogi očekivali.

Aleksandar Edvards, vanredni profesor biomedicinskog inžinjeringa na Univerzitetu u Redingu rekao je da je vrlo brzo postalo jasno da ako se testovi koriste na strogo propisan način, šansa da test bude lažan je veoma mala.

Izlazak iz karantina

Postešeno su ovi testovi postali deo svakodnevnog života. U početku su uvedeni u zdravstvene ustanove, na radna mesta i za prisustvo sportskim događajima, a zatim su u aprilu prošle godine prošireni na celo društvo. Kutije sa sedam testova mogle su da se preuzmu u apotekama.

Stručnjaci se međutim, plaše da javnost ima previše poverenja i da se odmah opuste ako im je test negativan.

- To nije karta za izlazak iz karantina. Svi moraju da nastave da se pridržavaju mera - kaže profesor Šila Bird sa Univerziteta u Kembridžu.

Profesor Petersen kaže da su ovi brzi testovi odlični za otkrivanje asimptomatskih slučajeva koji najčešće prenose virus sa osobe na osobu. Jedna naučni rad pokazao je da su brzi testovi bili 80 odsto efikasni u otkrivanju aktivne kovid infekcije i još bolji u otkrivanju pojedinaca koji su bili zarazni.

Ono što još uvek nije poznato je koliko su testovi delotvorni protiv omikrona. Eksperimenti su pokazali da su tetsovi koji se koriste u velikoj Britaniji otkrili svih 15 zaraženih uzorakanovom varijantom, mada je mala studija koja je objavljena prošle nedelje izazvala novu zabrinutost jer je otkriveno da neki slučajevi omikrona mogu biti zarazni i nekoliko dana pre nego što postanu pozitivni na brzom testu.

Da li je vredelo?

Zdravstvene vlasti Velike Britanije su ove godine izdvojile 4,7 milijardi funti za masovna testiranja, a najveći broj testova nabavlja se iz Kine. Da li su ovi testovi zaista vredni tolikog novca, ostaje da vidimo, a naučnici će sigurno narednih godina dosta raspravljati o ovoj temi. Izdvojiti samo jednu meru, recimo testiranje, od ostalih mera i meriti njen učinak zaista je teško.

Poslednja istraživanja sprovedena u Liverpulu pokazuju da je rano uvođenje masovnog testiranja povezano sa padom prijema u bolnicu inficiranih za 32 odsto što je u velikoj meri ublažilo protisak koji je na zdravstvenim vlastima.

Neki naučnici smatraju da država treba da koristi isključivo brze testove i da oni u potpunosti zamene skupe laboratorijske testove i za one koji imaju i za one koji nemaju simptome.

- PCr je potpuni gubitak resursa. Postoji ejr je to bila jedina stvar koju smo imali na početku. Treba da se ukine pre ili kasnije - kaže profesorka Petersen.

Foto: Tanjug/AP

Drugi, ipak smatraju da ceo proces masovnog testiranja treba da se ukine kako talas omikrona bude prolazio.

Sekretar za obrazovanje rekao je da će testovi i dalje ostati besplatni, iako su se pojavile spekulacije da će početi da se naplaćuju. On je dodao da će ovog meseca biti nabavljeno dodatnih 425 miliona brzih testova, a da se nakon toga očekuju dalje isporuke.

Alison Polk, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu Njukasl kaže da bi testovi trebalo da budu usmereni na mesta kao što su domovi za stare i bolnice, gde se nalaze ranjive grupe.

- Cena masovnog testiranja je zapanjujuća. Najbolji savet je da ako imate simptome jednostavno ostanite kod kuće dok vam ne bude bolje i na taj način ćete izbeći širenje korona virusa i ostalih respiratornih infekcija - kaže ona.

Ona dodaje da svi testovi stvaraju štetu jer nam mogu dati lažni osećaj sigurnosti s jedne strane ili lažnu uzbunu i nepotrebnu izolaciju sa druge strane.

Šta god da se desi sa masovnim testiranjem, naučnici misle da je masovno testiranje možda otvorilo vrata drugim efikasnijim načinima otkrivanja nekih drugih bolesti u budućnosti.

Nova generacija brzih testova kreće u proizvodnju, a oni su dizajnirani ne samo da detektuju korona virus, već i druge viruse.

Neki naučnici veruju d abismo uskoro mogli da skladištimo zalihe brzih testova u svojim domovima kako bismo mnogo brže dijagnostifikovali bolest.

(Telegraf.rs)