Britanija povlači diplomate iz Ukrajine, na isti potez se spremaju i Amerikanci: Šta je sa EU?

Brisel / Foto: Shutetrstock

Velika Britanija je danas počela da povlači svoje diplomate iz Ukrajine. Prethodno su Sjedinjene Američke Države naložile članovima porodica zaposlenih u američkoj ambasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju, navodeći kao razlog kontinuiranu pretnju Rusije vojnom akcijom. Osoblje EU za sada ne napušta zemlju.

Situacija je sve napetija, a zvaničnici EU bi danas trebalo da razmatraju u Briselu, na redovnom sastanku Saveta EU, kriznu situaciju na granci Rusije i Ukrajine i odnosima EU sa Ruskom Federacijom.

Preporučujemo

Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da EU za sada ne planira da pozove svoje diplomatsko osoblje i njihove porodice da napuste Ukrajinu, kao što su to učinile SAD.

- Pregovori traju i ne mislim da treba da napustimo Ukrajinu - poručio je Borelj.

On je, dolazeći na sastanak Saveta ministra spoljnih poslova EU, ocenio da je situacija na ukrajinskoj granici najvažnije pitanje na agendi ministarskih razgovora.

- Nastavljamo da gradimo našu poziciju prema Rusiji koja podriva bezbednosnu strukturu u Evropi i pokušva da obnovi zastarele sfere uticaja - rekao je šef diplomatije Evropske Unije.

Borelj je najavio da će se putem video poziva razgovorima ministra u Briselu priključiti i američki državni sekretar, Entoni Blinken, koji će evropske partnere obavestiti o razgovorima koje je imao sa šefom diplomatije Rusije Sergejem Lavrovim.

Na pitanje medija ”da li je rat blizu” kada SAD poziva svoje diplomatsko osoblje da napusti Ukrajinu, Borelj poručuje da EU smatra da nema razloga da učini isto, ali da će od Blinkena očekivati da čuje američke razloge za takav potez.

Šef diplomatije je zaključio da su sve zemlje članice EU, uključujući i Nemačku, jedinstvene u stavu prema Rusiji, a da se svi potezi, uključujući i moguće snakcije, dogovaraju u bliskoj koordinaciji sa SAD, Kandom i Velikom Britanijom.

Kada je reč o sankcijama, Borelj nagalšava da ”poroces postoji”, ali da danas neće ništa konkretno biti usvojeno.

Prethodno je iz Brisela poručeno da bi ”okidač” za sankcije mogao da bude svaki sledeći agresivni potez Moskve prema Kijevu.

Podsetimo, SAD su ranije naložile članovima porodica zaposlenih u američkoj ambasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju. Stejt department je, takođe, odobrio dobrovoljni odlazak službenika američke vlade, poručujući da bi Amerikanci trebalo da razmotre hitan odlazak iz te zemlje.

- Bili smo u konsultaciji sa ukrajinskom vladom u vezi sa ovim korakom i koordiniramo se sa savezničkim i partnerskim ambasadama u Kijevu - saopštila je američka ambasada.

U saopštenju ambasade se upozorava da bi “vojna akcija Rusije mogla da usledi u bilo kom trenutku i da vlada Sjedinjenih Država neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvim nepredviđenim situacijama, tako da građani SAD koji su trenutno prisutni u Ukrajini treba da planiraju u skladu sa tim".

Pojedini mediji su objavili i da američki predsednik Džo Bajden razmatra raspoređivanje nekoliko hiljada američkih vojnika u zemlje saveznice NATO-a u istočnoj Evropi i na Baltiku.

Pentagon je odbio da komentariše izveštaj medija, ali je portparol Pentagona Džon Kirbi u petak izjavio da će se NATO postarati da ima "spremne opcije kako bismo pružili uveravanja našim saveznicima, posebno onima na istočnom krilu NATO-a”.

U ovom trenutku nije poznato ni koliko se Amerikanaca trenutno nalazi u Ukrajini. Zvaničnici SAD su naveli da američka ambasada u Kijevu nastavlja sa radom, i da njena otpravnica poslova Kristina Kvien ostaje u Ukrajini.

Tenzije između Ukrajine i Rusije su na najvišem nivou poslednjih godina, dok rusko gomilanje trupa u blizini granica dveju zemalja izaziva strah da bi Moskva mogla da pokrene invaziju.

Ukrajina je upozorila da Rusija pokušava da destabilizuje zemlju uoči planirane vojne invazije, dok su zapadne sile više puta upozorile Rusiju da ne preduzima agresivne poteze protiv Ukrajine. Kremlj je negirao da planira napad i istakao da NATO podrška Ukrajini - uključujući povećano snabdevanje oružjem i vojne obuke - predstavlja rastuću pretnju na zapadnom krilu Rusije.

(Telegraf.rs)