Pojedini evropski lideri "promenili ploču" oko Ukrajine: Šta se krije iza toga?

Ilustracija: Telegraf/Tanjug/AP/Profimedia/Planetpix/Alamy/OLIVIER DOULIERY

U poslednjem delu takmičenja za Pesmu Evrovizije, Evropljani su iskoristili priliku da pokažu solidarnost sa Ukrajinom i natrljaju nos Vladimiru Putinu. Ali, daleko od entuzijazma zbog pobedničkog nastupa Ukrajine na tom festivalu, plitke simbolike i lošeg engleskog jezika, najmoćnije prestonice kontinenta počele su da pevaju druge stihove.

Posle nedelja provedenih u brizi oko toga šta bi se dogodilo ako bi Rusija slomila Ukrajinu, zapadnoevropski lideri su sada zabrinuti šta bi se moglo dogoditi ako Ukrajina zaista pobedi.

Nedavni uspeh Ukrajine u potiskivanju ruskih trupa sa neke okupirane teritorije podstakao je lidere od Francuske preko Nemačke do Italije da zaključe da je nekada nezamisliva ukrajinska pobeda sada sasvim realna mogućnost.

Čak iako evropski lideri javno saosećaju sa borbom Ukrajine i u nekim slučajevima su se potrudili da podrže zemlju, oni takođe strahuju da bi ono što je francuski predsednik Emanuel Makron prošle nedelje nazvao "ponižavanjem" Rusije moglo da stvori sasvim novi niz problema, smatraju zapadni zvaničnici.

Mirovni sporazum po svaku cenu?

Jedna od briga jeste da bi pobeda Ukrajine mogla da destabilizuje Rusiju, čineći je još nepredvidljivijom i stavljajući normalizaciju energetskih veza dalje van domašaja.

Zbog toga se neke zapadnoevropske prestonice tiho zalažu za rešenje sukoba, čak i ako to košta Ukrajinu neke teritorije.

Iako su Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u više navrata ponavljali da će na Ukrajini biti da odredi uslove za prekid neprijateljstava, oni su nedavno istakli da preferiraju prekid vatre pre nego kasnije.

- Mi nismo u ratu sa Rusijom - rekao je Makron obraćajući se Evropskom parlamentu prošle nedelje, ističući da je dužnost Evrope da bude uz Ukrajinu da se postigne prekid vatre, a potom i da se obezbedi mir.

Makron je izjavio i da će, kada se postigne mir, Evropa morati da izgradi novi "balans bezbednosti" - fraza koja izaziva uzbunu u zemljama Centralne i Istočne Evrope, gde se na nju gleda kao "model nagrađivanja" Putina da kaže šta se dešava na njihovoj teritoriji.

Šolc je poslao sličnu poruku u svom dugom telefonskom razgovoru ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošlog petka. Šolc je, nakon razgovora, na Tviteru napisao da "moraju da se ispoštuju tri ključne stvari". Prva je hitan prekid vatre u Ukrajini.

Zahtev da se Rusija odmah povuče i povuče sve svoje trupe iz Ukrajine nije bila među te tri ključne stvari. U intervjuu tokom vikenda za nemačku novinsku agenciju T-Online Šolc, koji je odložio slanje teškog naoružanja u Ukrajinu, rekao je da će Nemačka nastaviti da podržava sankcije Rusiji, dok je ponovio svoj poziv na diplomatsko rešenje.

Nakon susreta sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom prošle nedelje u Vašingtonu, italijanski premijer Mario Dragi rekao je da je vreme da počne da se razmišlja o mirovnom sporazumu.

- Dogovorili smo se da moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu i da vršimo pritisak na Moskvu, ali i da moramo da se pitamo kako da uspostavimo mir - rekao je Dragi novinarima dodajući da u te napore mora da bude uključena i Ukrajina.

- Ljudi žele da razmisle o mogućnosti da se uvede prekid vatre i ponovo počnu neki kredibilni pregovori. To je trenutno stanje. Mislim da moramo duboko da razmislimo o tome kako da se pozabavimo ovim - izjavio je Dragi.

Zelenski odoleva

Čak i dok naglašavaju svoju podršku Ukrajini, činjenica da su lideri tri najveće zemlje EU usvojili skoro identične stavove o mirovnim pregovorima, baš kada Kijev ima prednost u borbi, sugeriše da trojac pokušava da izvrši pritisak na ukrajinske lidere u pregovore, piše Politico.

Za sada predsednik Ukrajina Volodimir Zelenski odoleva tim pritiscima.

- Hoćemo da ruska vojska napusti našu teritoriju. Mi nismo na ruskoj zemlji. Nećemo pomoći Putinu da sačuva obraz a da je cena naša zemlja, to bi bilo nepravedno - rekao je Zelenski prošle sedmice za italijansku RAI.

Zelenski je dodao da je "Makron uzaludno tražio izlaz za Rusiju".

Ukrajinski zvaničnici tvrde da bi svaki ustupak Moskvi, uključujući Krim, otvorio vrata budućim ruskim upadima na njihovu teritoriju.

Poziv evropskih lidera na razgovore sa Rusijom je u suprotnosti sa politikom SAD. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin rekao je posle posete Kijevu krajem aprila da Vašington veruje da Ukrajina "može da pobedi".

Odgovarajući na pitanje o Dragijevom pozivu na mirovne pregovore, Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara za Evropu, rekla je da, iako SAD veruju da će sukob na kraju biti rešen diplomatskim putem, prioritet administracije ostaje da pomogne Ukrajini da se odbrani.

- Naš fokus danas je jačanje pozicije Ukrajine koliko god je to moguće na bojnom polju tako da, kad vreme dođe, Ukrajina ima prednost za pregovaračkim stolom - rekla je Donfrid.

Vašington, bar za sada, nije zabrinut da evropska podrška koaliciji koju predvode SAD za podršku Ukrajini slabi. Visoki američki zvaničnik je istakao da takve evropske debate nisu nove i da još uvek postoji sveukupno jedinstvo, ukazujući na spremnost zemalja od Slovačke do Nemačke da Ukrajini daju oružje.

- Naravno da brinemo o mogućem prelomu, ali mislim da saveznici takođe razumeju šta je ovde u pitanju. Pogledajte EU. Godinama se svađaju oko ruske nafte i gasa, ali odjednom misle da mogu da dođu do zabrane? To je istorijsko - rekao je neimenovani zvaničnik.

Uprkos tome, podele između najvećih evropskih zemalja, istočnih članica EU i SAD su primetne i nisu ograničene samo na političku klasu.

Nedavna anketa u 27 zapadnih zemalja pokazala je da je podrška nastavku diplomatskog angažmana sa Rusijom znatno jača u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj nego u SAD ili Poljskoj. Isti trend je bio očigledan i po pitanju pomoći u oružju Ukrajini, uz slabiju podršku u velikim zapadnoevropskim zemljama.

Đuzepe Konte, bivši italijanski premijer koji sada predvodi Pokret 5 zvezdica , član Dragijeve široke koalicije, rekao je da je EU potrebna "promišljenija strategija".

- Cela EU, nakon ove početne faze kada smo pomogli vojno, trebalo bi da se koncentriše na pregovore i vršenje pritiska za političko rešenje - rekao je on za Politico.

Iako je važno da Evropa ne "spusti gard" u odnosu na Putina, Konte je rekao da EU takođe ne bi trebalo da izgubi iz vida osnovnu realnost: "Rusija je tamo i tamo će ostati".

(Telegraf.rs)