Ukrajinski dečak ostao je jedino dete u selu: Dane provodi crtajući, društvo mu je igračka Spajdermena

Foto: Tanjug/AP

Manje od 50 stanovnika ostalo je u ukrajinskom selu Kutuzivki, nakon što su ruske snage zauzele to mesto. Ali, čak i kada su ukrajinski vojnici ponovo zauzeli mesto, neki nisu imali gde da se vrate, osim ponovo u sklonište jer su njihovi domovi gotovo uništeni.

Timofij Sejdov je jedino dete koje je ostalo u ovom selu u blizini Harkova. Ovaj osmogodišnjak najviše vremena provodi crtajući za svojim stolom koji je slabo osvatljen. On nedeljama živi u podrumu i deli ga sa još 23 osobe, među kojima su njegova majka, tetka i baka.

Preporučujemo

Ono što se najčešće nalazi na njegovim crtežima su tenkovi, međutim, na dan kada su ga posetili novinari Gardijana, on crta čudovište, lika iz crtanog filma koji je gledao na Jutjubu pre početka rata.

Tymofiy Seidov is the only child left in his village near the city of Kharkiv, in north east Ukraine. He spends his days drawing in the basement that has been in his home since 24 February, as the shells rain down above.https://t.co/EYDGRGzoak— Daniel Boffey (@danielboffey) May 18, 2022

Osim tenkova i čudovišta, on crta i veselije motive. Ponekad je to njegova kuća pod suncem i dugom. Međutim, svet van podruma koji je pun nereda, dušeka, stolica, tegli turšije, prašnjavih jorgana, plastičnih kesa sa odećom i uramljenim ikonama, za njega kao da mesecima ne postoji.

U njegovom kutku podruma nalazi se figura Spajdermena, nekoliko špilova karata, društvena igra, flomasteri i olovke. Ali, ono što je sve posebno rastužilo je činjenica da od 30. aprila kada je veći deo ljudi u podrumu evakuisan, nije video nijedno dete.

Ovaj kulturni i tihi dečak i njegova porodica nedeljama žive u podrumu bivšeg vrtića i medicinskog centra u selu Kutuzivka, koje se nalazi dvadesetak kilometara istočno od Harkova.

Borbe oko ovog sela bile su jake. S obzitrom na to da su Rusiji bliži nego bilo koji drugi Ukrajinski grad, Harkov je bio jedno od ključnih mesta za Vladimira Putina. Kutuzovka je pre rata imala oko 1.500 ljudi, a danas u ovom mestu živi oko 50 stanovnika. 

Rusi su ovo selo zauzeli 18. marta, a dve nedelje kasnije ponovo je bio u rukama Ukrajine. Razbacani šlemovi, zaštitni prsluk, zavoji i napola pojedeni tanjiri sa paletnom koji su ostavljeni u nekadašnjem sedištu ruskih snaga, sugerišu da se radilo o brzom odlasku.

Ali, kako su brzo otišli, tako bi brzo mogli i da se vrate i to je vrlo dobro jasno iscrpljenim i uplašenim stanovnicima Kutuzivke.

"Samo razmišljam kako da preživimo"

Timofijeva mama Rita (32) kaže da od početka rata ne može da razmišlja o budućnosti.

- Samo razmišljam o tome kako da preživimo - kaže ona.

Ova, po struci slikarka, od 24 februara nije uzela četkicu u ruke.

- Želim da zaboravim, da više nikada ne pomislim na to. Ionako nemam materijale ovde, ali i ne želim da slikam o ovome što se dešava. Moj sin je danas miran, ali je tokom borbi bio dosta uznemiren - kaže ona.

U podrumu se nalaze četiri sobe bez vrata i u svakoj prostoriji je kalendar sa precrtanim danima . Važno im je, kako kažu, da se sete koliko dugo su ovde i da znaju da to neće trajati većno. 

Jedan takav kalendar zakačen je i iznad Timofijevog stola, a pored toga na zidu su zalepljena i dva crteža ukrajinskih zastava, koje ej on nacrtao nakon što je sanjao da će Ukrajinci osloboditi selo 27. aprila.

Većina ljudi je nakon oslobađanja napustilo grad, međutim, on i njegova porodica nisu imali gde da odu.

Iako nemaju gde da odu, oni imaju jedni druge. Sa njima je i kuvarica Ala Lisinjenko koja pod lampom secka patližan i priprema večeru. Kada je 24. februara došla u ovo sklonište sveža hrana bila je njihov prioritet. neki muškarci uspeli su da iskopaju plitke bunare, kako bi dobili vodu za piće, ali su se mnogi razboleli zbog gustog dima koji je dopirao iz zapaljenih kuća.

Pošto neki analitičari smatraju da je bitka za Harkov završena, mnogi se nadaju da je dolazak ukrajinskih snaga početak kraja rata.

- Čula sam neke tenkove kako prolaze, videla sam ukrajinske vojnike. Slala sma im poljupce, a oni su me zvali da siđem. Sve vreme su vikali: "Slava Ukrajini" - kaže Ala.

Nakon toga ponovo su se vratili u podrume i u svoju realnost. Na pitanje novinara da li su slavili Rita je kratko odgovorila:

- Ne još, ne znamo šta sledi - zaključila je ona.

(Telegraf.rs)