"Kako da verujemo Rusiji?": Nervozni Litvanci uzimaju oružje u ruke, neće pod "rusku čizmu"

Foto: Profimedia

Kada imate komšiju kao što je Rusija na kraju ulice to znači da ne možete mirno da spavate. Bar ne može Vitas Grudzinskas.

- Vojnike najbolje vidim noću. Tamo pucaju, popodne sve čujemo  - kaže on dok pokazuje ka livadi iza komšijskog dvorišta.

Preporučujemo

Grudzinskas i sam ima oružje, automatsko, koje drži zaključano u ormanu, ali "pri ruci". Ima i psa čuvara, ali kako je u pitanju maltezer, teško da bi mu bio od velike koristi ako dođe do okršaja.

Mali grad Kibartaj u kome živi Grudzinska leži i unutar NATO-a i Evropske unije, ali i duž jedne od "najvrelijih granica" na svetu - koridora Suvalki. Ovaj deo zemlje, širok oko 60 milja, stisnut je između ruske snažno utvrđene, nuklearno naoružane, baltičke rupe u Kalinjingradu i njenog saveznika, Belorusije.

Prolaz, koji mnogi analitičari smatraju slabom tačkom unutar NATO-a, uhvaćen je u stisku između trupa Kremlja. Strah je da bi Rusija, ukoliko padne Ukrajina, napredovala kroz nju, možda bi za nekoliko dana odsekla baltičke države.

Ožiljci sovjetske okupacije i dalje su vidljivi u ovom delu Evrope. Desetine hiljada Litvanaca na silu su deportovani u gulage u Sibiru i severu 40-ih i 50-ih godina prošlog veka.

Skoro 30.000 litvanskih zatvorenika nestalo je u radnim logorima.

- Moj otac odveden je u Sakalin, na krajnjem zapadu Rusije na 15 godina. Jeo je travu da bi preživeo - priča Grudzinskas.

Kada je Rusija aneksirala Krim 2014, Grudzinskas se pridružiju litvanskoj narodnoj miliciji i uzeo oružje da brani svoje dvorište. To znači da je na prvoj liniji odbrane ako ruske trupe, koji su svega nekoliko desetina metara od njega, odluče da stupe na tlo NATO-a.

- Kako da veruješ Rusiji ako pogledaš sve što smo sa njima prošli? Naravno da sam uplašen, kako da ne budem. Ovde je moja porodica. Ovu kuću sam sa deset prstiju gradio - priča on za CNN.

Sve više ljudi pristupa miliciji otkako je počela ruska operacija u Ukrajini u februaru. Trenutno broji 12.000 volontera, kaže Egidijus Papeckis, komandir 4. regionalne komande milicije.

I taj broj se svakog meseca povećava. Od prvih dana rata u Ukrajini, broj novih regruta koji žele da se pridruže svakog meseca porastao je sa 10 na 12 na više od 100.

U njegovom štabu u gradu Marijampolu smešteno je brojno oružje - puške, pištolji, minobacači.

Papeckis (51) takođe ne bi voleo da se vrati "pod rusku čizmu". Njegovog oca poslali su bili u Sibir, baš kao i rođake njegove supruge.

- Sećamo se okupacije i nećemo da nam se ikad više to dogodi. Mi smo slobodni ljudi - kaže Papeckis.

Na ceremoniji polaganja zakletve održanoj povodom 103. godišnjice postojanja milicije, u susednom gradu Kalvariji, novi član Karolis Baranauskas kaže da je uvek bio zainteresovan za organizaciju, ali da ga je rat u Ukrajini pozvao na akciju.

Iako je rođen 1990. godine, kada je Litvanija postala nezavisna od Sovjetskog Saveza, on kaže da "svaki Litvanac zna da Rusija predstavlja pretnju. Nedavni događaji to dokazuju."

Da bi bolje zaštitio Baltik, NATO je radikalno revidirao svoje odbrambeno planiranje u ovom delu sveta, najavljujući uoči samita u Madridu ove nedelje da će povećati svoje prisustvo u regionu dovoljno da odbije svaki napad u realnom vremenu, umesto da šalje trupe da ponovo zauzmu teritoriju kada bude zauzeta. To će značiti još hiljade vojnika, koje bi Litvanija želela da vidi stalno smeštene oko 621 milje duge granice ove male zemlje sa Belorusijom i Rusijom.

Zamenik ministra odbrane Margiris Abukevicius zaključuje da bi moglo da bude potrebno dve godine da se te trupe rasporede.

Ali on kaže da sada postoji razumevanje da je vojnim kapacitetima "potrebna značajna nadogradnja" oko Suvalkija i na drugim lokacijama.

Koridor, takođe poznat kao Suvalki jaz, oduvek je bio razlog za zabrinutost, kaže Abukevičijus. Baltik i NATO shvataju da je to "slaba tačka".

- U trenutnoj situaciji mnogo jasnije razumemo ranjivost. Mislim da NATO to razume i donosi odluke i nadam se da će ovonedeljni samit doprineti da se pruži jači odgovor i jasan pravac kako će dugoročno da se postupa - rekao je on za CNN.

Istovremeno, Litvanija kaže da odbija ruske sajber napade na svoje državne institucije i privatni sektor poslednjih dana nakon što je prošle nedelje donela odluku da blokira neke proizvode poput žitarica i čelika - koji su podložni sankcijama EU - da budu prevezeni vozom u Kalinjingrad.

Iako su sajber napadi ruskih hakera relativno česti u Litvaniji, Abukevičius kaže da je blokada bila "okidač".

- Vidimo povećanje aktivnosti državnih institucija protiv nekih kritičnih operatera, posebno transporta i medija -  rekao je Abukevičius.

(Telegraf.rs)