Erdoganove igre: "Mi i dalje možemo da blokiramo ulazak Švedske i Finske u NATO"

Redžep Tajip Erdogan / Foto: Tanjug/AP

Samo dva dana nakon što je pristao da ne blokira ulazak Švedske i Finske u NATO, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je da Ankara i dalje može da blokira proces, ukoliko dve zemlje ne ispune njegova očekivanja.

Erdogan je na kraju NATO samita u Madridu istakao da sporazum od 10 tačaka sa nordijskim državama pobeda za Ankaru i da obuhvata sve njene "osetljive tačke".

Preporučujemo

Posebno je istakao da treba ispuniti zahtev Turske da Švedska i Finska isporuče osumnjičene za terorizam, koji se povezuju sa kurdskim grupama, ili da su u dosluhu sa pučistima koji su pokušali da sruše Erdogana 2016. godine.

Predsednik Turske je rekao da, ako dve nordijske zemlje ne ispune svoja obećanja, Turski parlament može da odbije da ratifikuje sporazum koji je postignu u utorak. Podsetimo, pristup neke države alijansi mora da odobri svih 30 država članica, što znači da svaka ima mogućnost da blokira pritstup.

- Ovo neće biti završeno, ako parlament ne odobri. Prvo Švedska i Finska da ispune svoje uslove, to je već sve na papiru. Ako ne ispune, onda naravno ne postoji šansa da će to proći u parlamentu - jasan je bio Erdogan.

On tvrdi da je Švedska obećala da će izručiti 73 "terorista" u Tursku i da će suzbiti aktivnosti finansiranja i regrutovanja Kurdistanske radničke partije (PKK) – koju su SAD i EU navele kao terorističke i povezane grupe. Turska smatra da su jedinice za zaštitu naroda sirijskih Kurda (IPG) produžetak PKK.

U tekstu memoranduma se ne navodi koliko tačno ljudi treba da bude isporučeno. Stoji da će Finska i Švedska ekspeditivno i temeljno rešavati turske "zahteve za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam, uzimajući u obzir informacije, dokaze i obaveštajne podatke" koje je Turska pružila u skladu sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji.

U sredu je turski ministar pravde Bekir Bozdag rekao da ministarstva pravde Švedske i Finske imaju dosijee iz Turske o 33 osobe sa navodnim vezama sa PKK i mrežom turskog sveštenika Fetulaha Gulena sa sedištem u SAD.

Novinari su u četvrtak više puta vršili pritisak na Erdogana da govori o izručenjima i pitali da li je Švedska zaista obećala broj koji je naveo. On je rekao da je broj zahteva za ekstradiciju ranije iznosio 60, ali da je "skočio" na 73.

- Švedska je obećala da će nam ovim tekstom dati ove 73 osobe. Oni to mogu da urade ili ne, a mi ćemo doneti svoju odluku - rekao je predsednik Turske.

Švedska delegacija nije odmah komentarisala ove navode. Švedska vlada pokušala je da ublaži zabrinutost da bi sporazum doveo do izručenja Turskoj bez odgovarajućeg procesa.

- Znam da ima ljudi koji su zabrinuti da ćemo početi da lovimo ljude i da ih izručujemo, i mislim da je važno reći da uvek poštujemo švedske zakone i međunarodne konvencije i da nikada ne izručujemo švedske državljane - rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson u sredu.

Finski predsednik Sauli Niniste je naglasio da je Helsinki istakao da u memorandumu nisu navedena imena pojedinaca.

- U slučaju izručenja, mi ćemo se pridržavati sopstvenog zakonodavstva i međunarodnih sporazuma. Na kraju krajeva, ekstradicija je pravno diskreciono pravo na koje političari nemaju pravo da utiču - rekao je on.

Potpisanim zajedničkim memorandumom, NATO je nastavio sa pozivom dve nordijske zemlje u vojnu alijansu koja nastoji da se proširi i ojača kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Deo sticanja članstva u NATO-u koji oduzima najviše vremena je ratifikacija pristupnih protokola kandidata od strane 30 zemalja članica alijanse. To je proces koji uključuje nacionalne parlamente – i koji bi mogao da potraje mesecima.

(Telegraf.rs)