Privid mira? Bajden se vraća u "živi pesak" Bliskog istoka

Tanjug/AP

Na bojnim poljima Bliskog istoka tlo se pomera. Novi savezi ublažavaju stara neprijateljstva, prioriteti evoluiraju i vrši se oprezna gradnja diplomatskih mostova što izaziva mučnu nadu u mir na više frontova.

Ipak, promene koje su vođene strahom nemaju duboke korene. Strah umesto nade u širu viziju i dalje prožima ovaj sporni pejzaž. Kontekst je, kao i uvek, velika borba za moć između novonastale agresivne Rusije, ekspanzionističke Kine i Sjedinjenih Američkih Država koje su odlučne da se vrate u igru.

Preporučujemo

Rastuće bezbednosno i ekonomsko usklađivanje između Izraela i arapskih država jedna je od najspektakularnijih promena. Beni Ganc, izraelski ministar odbrane, potvrdio je stvaranje regionalnog vojnog saveza za odvraćanje iranskih raketnih i bespilotnih napada.

Pakt, koji podržava SAD, uključuje UAE, Bahrejn, Jordan, Egipat, Katar i Saudijsku Arabiju sa kojima Izrael nema formalnih diplomatskih odnosa. Nadovezuje se na Abrahamov sporazum iz 2020. između Izraela i četiri arapske zemlje, uključujući Sudan i Maroko.

Približavanje je takođe podstaknuto zajedničkom zabrinutošću zbog pretpostavljenih ambicija Teherana u pogledu nuklearnog oružja. Dodatni podsticaj će dobiti ovog meseca kada američki predsednik Džo Bajden poseti Izrael i Saudijsku Arabiju i događa se u trenutku dok nuklearni pregovori sa Iranom lebde na ivici kolapsa.

Bajdenov planirani sastanak sa Mohamedom bin Salmanom, saudijskim prestolonaslednikom, kojeg je smatrao "parijom" nakon ubistva novinara Džamala Kašogija 2018, već izaziva oštre kritike. Ovaj navodno pragmatičan akt realpolitike označava još jedan zapanjujući pomak.

Bajden će podsticati normalizaciju izraelsko-saudijskih odnosa i nastojati da ublaži palestinske tenzije, i trebalo bi da poseti okupiranu Zapadnu obalu. Ipak, ova poseta, prva otkako je preuzeo predsedničku dužnost, trebalo bi da potvrdi uticaj SAD, što nije činjeno za Trampovog mandata.

Ruski napad na Ukrajinu pruža važan kontekst. Bajden će pritisnuti Saudijce i druge proizvođače da povećaju proizvodnju nafte kako bi ublažili globalnu energetsku krizu i smanjili prihode Moskve. U međuvremenu, on je svestan svog drugog velikog prekomorskog izazova - obuzdavanja Kine, strateškog saveznika Rusije i iranskog partnera za naftu.

- Ako Bajden svede rat u Ukrajini na puku geopolitičku borbu, autokrate sveta će imati razloga za radost. Oni će tvrditi da demokratije proglašavaju svoje vrednosti, ali ih onda prodaju za jeftiniji rezervoar nafte - upozorio je Kenet Rot iz Human Rights Watch-a.

Poseta imaće veliki uticaj i na Jemen i Siriju. Okončanje rata u Jemenu, koji je izazvao najgoru humanitarnu katastrofu na svetu nakon saudijske intervencije protiv pobunjenika koje podržava Iran, ključni je Bajdenov cilj. Nada je da će Salman sadašnje primirje tamo učiniti trajnim.

Veliki pomak bi mogao da se dogodi i tako što bi SAD takođe mogle da ponude ekonomske podsticaje drugoj pariji, Bašaru al Asadu, u pokušaju da se suprotstave ruskom uticaju u Siriji. Oni bi čak mogli uključiti i ublažavanje sankcija kako bi se pomoglo Damasku da uvozi iransku naftu.

Ta perspektiva povezuje se sa još jednom primamljivom mogućnošću - spasavanjem nuklearnog pakta sa Iranom u poslednjem dahu. Indirektni iransko-američki pregovori u Kataru prošle nedelje su propali. Ali Teheran, koji očajnički traži ublažavanje sankcija čak i dok razvija svoje nuklearne kapacitete, insistira da je sporazum i dalje moguć.

Ključni vojni zvaničnici u Izraelu sada se navodno svađaju, suprotno stavu koji je zauzeo prošli i mogući budući premijer Benjamin Netanjahu - da je loš dogovor sa Iranom bolji nego nikakav. A SAD imaju dodatni podsticaj. Naime, sporazum bi mogao da utrostruči količinu iranske nafte na globalnim tržištima.

Gledajući Bajdena, Vladimir Putin vodi paralelnu kampanju uticaja. Ruski predsednik je prošle nedelje je po prvi put otputovao u inostranstvo od početka specijalnih operacija ruske vojske u Ukrajini, i sastao se sa iranskim antizapadnim predsednikom Ebrahimom Raisijem u Turkmenistanu.

Kako je saopšteno iz Kremlja, Putin je pozdravio brzo širenje bilateralne trgovine od 24. februara.

- Imamo zaista duboke, strateške odnose... i radimo na žarišnim tačkama kao što je Sirija - rekao je Raisi.

Kao i Kina, Rusija je odbila da osudi nedavno iransko blokiranje nuklearnih inspekcija koje vode UN.

Kao i obično, namere Irana deluju netransparentne i kontradiktorne. Uznemiren novim arapsko-izraelskim vojnim savezom, Iran koketira sa sopstvenim istinski seizmičkim geopolitičkim pomakom: detant sa Saudijskom Arabijom, njenim velikim rivalom. Teheran je prošle nedelje rekao da je spreman da nastavi direktne pregovore uz posredovanje Iraka.

Iako je to u ovoj fazi malo verovatno, smirivanje nuklearnih i iransko-saudijskih tenzija moglo bi da ima ogromne pozitivne implikacije na veze Teherana sa Evropom, SAD i svim njegovim arapskim susedima. Ako bi to smanjilo bliskoistočnu nestabilnost i obeshrabrilo rusko i kinesko zadiranje, to bi sa velikim oduševljenjem pozdravili u Vašingtonu.

Ipak, izgledi za rehabilitaciju Irana su alarmantni za Izrael. Na Teheran se i dalje gleda kao na egzistencijalnu pretnju, posebno kroz podršku Hezbolahu u Libanu i Hamasu u Gazi. Izrael nastavlja da ubija režimske ličnosti i napada iranske objekte, a nedavno je intenzivirao svoj takozvani "rat u senci" u Siriji. Ovo je potencijalno u suprotnosti sa Bajdenovom agendom.

Kakvi god da se rezultati postignu ili ne u "živom pesku", već je jasno da će biti mnogo gubitnika. Među njima su Kurdi iz severne Sirije, opkoljeni moćnim turskim režimom koji Vašington ne kontroliše, i borce za nezavisnost Zapadne Sahare.

Demokratski aktivisti će, posle onoga što se dogodilo Kašogiju, ukazati na bezbroj drugih žrtava serijskih kršenja ljudskih prava od strane bliskoistočnih autokrata i diktatora koje podržava Zapad.

Ali Palestinci su ti koji će najviše izgubiti od delimičnog, visoko selektivnog "mira našeg vremena".

Napušten od arapskih saveznika, manipulisan od strane Irana, pod pokroviteljstvom SAD, ignorisan od ratne Evrope, podeljen među sobom i kao plen izraelske države, stvar palestinske nezavisnosti nikada nije izgledala mračnije, navodi Guardian i zaključuje da je "izdaja Palestine vanvremenska".

(Telegraf.rs)