Nekima vakcine propadaju, drugi mesecima čekali na red: Kako je uništen globalni cilj o vakcinaciji za 2022?

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Globalni cilj koji nalaže da 70 odsto svetske populacije bude vakcinisano protiv korona virusa do sredine ove godine, propao je jer su siromašnije države mnogo kasnije počele sa izdavanjem, smatraju aktivisti ove kampanje.

Najnoviji podaci organizacije "Our World in Data" pokazali su da postoji velika nejednakost u stopi vakcinacije među državama, pri čemu je svaka sedma osoba u zemljama sa niskim prihodima potpuno vakcinisana, dok je taj broj u razvijenim državama mnogo viši.

Preporučujemo

Aktivisti pozivaju sve da ulože dodatni napor da se poveća upotreba vakcina, kako bi se na globalnom nivou sprečilo širenje virusa i kako bi se sprečile nove varijante. Ovaj poziv došao je nakon što je SZO ove nedelje saopštila da se broj infekcija u Evropi utrostručio, dok se broj hospitalizovanih udvostručio.

- Ukoliko ne budemo imali pravičan pristup u rešavanju pandemije, ona će uvek ostati među nama. Virus je pokazao da je sposoban da mutira i lako može da postane opasniji - kaže Kavengo Matundu, koordinator za Afriku pri organizaciji koja se bori protiv siromaštva u svetu.

Ljudi u razvijenim zemljama su vakcine počeli da primaju 2020. godine, dok su zemlje sa niskim standardom na prve kontigente morale da čekaju mesecima. Većinu su dobili preko međunarodnog programa Kovaks i od donacija bogatijih država.

Kada su dobili vakcine, mnoge od njih su bile blizu isteka roka ili nedovolje da ispune sve zahteve u zdravstvenim centrima. 

Pojava novih varijanti, posebno delta soja, proširila je mišljenje da vakcine nisu delotvorne.

- Koliko god da se širi ova naivna priča, kada dođe do pika talasa, ne možete da računate da će im pomoći bogate zemlje - rekao je osnivač organizacije "Narodnog saveza za vakcinaciju Juga" Maza Sejum.

On dodaje da je nejednakost u stopi vakcinacije stvorila osećaj među ljudima u siromašnim zemljama da su nečiji životi važniji od drugih, piše Guardian.

- Pandemija i ekonomska kriza koja je prati gurnula je u siromaštvo više od 100 miliona ljudi. To je dovelo do toga da ljudi moraju više da rade kako bi prehranili porodicu i radije biraju to, nego da čekaju u redu za vakcinaciju - kaže on.

U Africi najmanji procenat vakcinisanih 

Države u Africi imaju najmanji procenat vakcinacije, a neke od njih poput Eritreje i Severne Koreje tek treba da započnu program vakcinacije stanovništva.

Sejum kaže da je Kovaks prelepa ideja izgrađena na međunarodnoj solidarnosti, ali da je propala zbog pohlepe i lošeg planiranja, jer su mnoge vakcine propale zbog isteka roka. 

Najnoviji podaci koji obuhvataju period od početka godine, do 9 juna, pokazuju da su Kanada, Australija i Velika Britanija kupile dovoljno vakcina da mogu da vakcinišu celokupnu populaciju nekoliko puta. Poređenja radi, Južna Afrika je mogla da priušti vakcine tek za polovinu stanovnika, tačnije o,5 vakcine po osobi. Kupovina 330 miliona vakcina za Afričku Uniju bila je dovoljna da pokrije petinu ukupnog stanovništva.

Afrička Unija i Kovaks odbili su kupovinu AstraZeneka vakcina jer ima kraći rok trajanja od Moderne i koja mora da se čuva na veoma niskim temperaturama, što je jako teško u afričkim uslovima.

Doktorka Fifa Rahman kaže da bi više osoba iz zemalja sa niskim standardnom trebalo da bude uključeno u razgovore o uvođenju vakcina. 

- Nelogično je da nekoliko Njujorčana u jednoj prostoriji donosi odluke o Africi - kaže ona.

Sejum kaže da bogate zemlje nastavljaju da misle da će se izvući iz pandemije samo ako se zaštite, ali to nije tačno.

- Zvuči otrcano, ali kao što je šef SZO rekao prošle godine: "Niko nije bezbedan, dok svi nismo bezbedni".

(Telegraf.rs)