Porodica se udavila u podrumu u Seulu, voda blokirala vrata: Grad obećao da će ljude preseliti iz "banjiha"

Foto: Tanjug/AP

Seul je obećao da će premestiti neke od najsiromašnijih porodica u gradu iz podzemnih i polupodzemnih kuća nakon što je 13 ljudi stradalo u poplava koje su izazvale rekordne kiše ove nedelje, što je izazvalo bes javnosti i pozive na odgovornost vlade.

Među poginulima je i porodica koja se udavila nakon što je ostala zarobljena pod zemljom, a veliki broj smrti postakao je prestonicu Južne Koreje da stane na kraj životu ljudi u kućama "banjiha" - često skučenim i prljavim podrumskim stanovima koji su postali poznati po filmu "Parazit".

Preporučujemo

Tročlana porodica - žena u 40. sa Daunovim sindromom, njena sestra i sestričina (13) umrle su nakon što zbog pritiska vode nisu mogle da otvore vrata njihovog poplavljenog doma u južnom Gvanak distriktu.

U ponedeljak uveče, jaka kiša, najjača u gradu u više od 100 godina, izazvala je velike poplave u mnogim nižim naseljima južno od reke Han, odnevši automobile i primoravši stotine da se evakuišu.

Porodica je živela u banjihi - polupodzemnom stanu, obično nekoliko stepenika ispod nivoa ulice. Na zloglasno skupom tržištu nekretnina u Seulu, ovi stanovi su neke od najpristupačnijih dostupnih opcija, što znači da su uglavnom naseljeni mladim ljudima i onima sa niskim primanjima.

Često male, tamne i sklone buđi tokom vlažnog leta, banjihe su stekle globalnu slavu nakon objavljivanja filma nagrađenog Oskarom iz 2019. godine, "Parazit" koji je pratio očajnički pokušaj jedne izmišljene porodice da pobegne od siromaštva. Kuće od tada predstavljaju očiglednu nejednakost u jednom od najbogatijih gradova na svetu, prenosi CNN.

Godinama su bili sve veći pozivi vladi da obezbedi pristupačnije stanovanje, poboljša uslove života u banjihama ili ih potpuno ukine, što su zvaničnici obećali da će učiniti nakon negodovanja javnosti zbog načina na koji predsednik Jun Suk-jeol rešava krizu.

- U budućnosti, u Seulu, podrumi i polupodrumi (banjiha) neće biti dozvoljeno da se koriste u stambene svrhe - navodi se u saopštenju gradske vlade Seula u sredu.

Međutim, stručnjaci kažu da obećanje vlade zanemaruje veće probleme koji postoje izvan zidova podruma, a to su vrtoglavi rast troškova života koji primoravaju najugroženije ljude da potraže sklonište u kućama ispod standarda koji su podložni poplavama i toploti - što je jedan od najgorih efekata klimatskih promena.

U početku su bili bunkeri

- Banjihe su napravljene 1970. kao bunkeri usled rastućih tenzija sa Severnom Korejom - rekao je Čoj Eun-jong, izvršni direktor Korejskog centra za istraživanje gradova i životne sredine.

Kako se Seul modernizovao u narednoj deceniji, privlačeći migrante iz ruralnih regiona, sve manje prostora navelo je vladu da dozvoli stambenu upotrebu podruma - iako oni "nisu izgrađeni za stambene svrhe, već za skloništa od vazdušnih napada, kotlarnice ili skladišta", rekao je Čoj.

Banjihe su dugo bile prožete problemima kao što su loša ventilacija i odvodnjavanje, curenje vode, nedostatak lakih puteva za bekstvo, zaraza insekata i izloženost bakterijama. Ali njihova niska cena je glavni razlog jer Seul postaje sve nedostupniji - posebno za mlade ljude koji se suočavaju sa stagnirajućim platama, rastućim kirijama i zasićenim tržištem rada.

Prosečna cena stana u Seulu se više nego udvostručila u poslednjih pet godina, dostigavši 1,26 milijardi vona (963.000 dolara) u januaru ove godine - što ga čini manje pristupačnim u odnosu na prihod od Njujorka, Tokija i Singapura.

Zabrinutost za bezbednost u banjihima izbila je u prvi plan kada su u velikim poplavama 2010. i 2011. godine poginule desetine ljudi. Vlada je 2012. godine primenila nove zakone koji zabranjuju banjihe u "uobičajeno poplavljenim područjima".

Ali pokušaj reforme je propao, sa 40.000 dodatnih banjiha izgrađenih nakon usvajanja zakona, navodi se u saopštenju gradskih vlasti.

Vlasti su opet obećale da će rešiti problem nakon što je film "Parazit" bacio svetlo na banjihe, ali je to pandemija korona virusa zaustavila, rekao je Čoj.

Od 2020. godine, više od 200.000 banjiha stanova ostalo je u centru Seula - što čini oko 5% svih domaćinstava, prema Nacionalnom statističkom zavodu.

Porodica se udavila

Porodica koja je umrla u Gvanaku nije mogla da pobegne iz stana jer se voda gomilala ispred njihovih vrata.

- Voda je ušla u trenu. Trebalo je manje od 10 ili 15 minuta da nivo vode poraste - odgovorio je jedan stanovnik, dodajući da su žrtve imale veoma teške živote.

U svom saopštenju od srede, gradska vlada Seula je saopštila da će postepeno ukinuti podrumske i stanove banjihe "tako da u njih ne mogu da žive ljudi, bez obzira na uobičajene poplave ili područja sklona poplavama".

(Telegraf.rs)