Italija se okreće desno, pitanje je samo koliko: Meloni čekaju mnogi izazovi, kontrola partnera jedan od njih

Foto: Tanjug/AP

Ðorđa Meloni izašla je kasno uveče na glasanje. Bilo je mračno kada je stigla na izborno mesto, a blicevi fotoaparata i kamera su je obasjali.

Pre četiti godine Meloni i njena stranka Braća Italije takođe su se kandidovali na poslednjim opštim izborima. Sada su najveća partija i ona će najverovatnije postati sledeći premijer zemlje - prva žena u Italiji koja će biti na toj funkciji.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Italija će se pomeriti udesno. Pitanje je samo koliko daleko daleko, a da bismo dobili odgovor na to, treba da pokušamo da saznamo šta Meloni jeste, a šta nije.

Prvo, kako piše Sky news, Meloni nije fašista. Logo njene partije podseća na fašističko poreklo, a ona je kao tinejdžerka jednom izrazila divljenje kvalitetima vođstva Benita Musolinija. Ali Meloni nije fašista.

Ona ima snažna desničarska mišljenja - socijalno je konzervativna, protivi se tome da gej parovi usvajaju decu i idealizuje model klasične jake i podržavajuće italijanske porodične jedinice. Sa druge strane, odgajila ju je samohrana majka i rekla je da je bila zlostavljanja kao dete.

Ona povezuje ilegalnu imigraciju sa zločinom i prostitucijom, kaže da je protiv "probuđene politike", skupova protiv efekta globalizacije i smislila je "Made in Italy" kao sopstveni slogan domaćeg populizma.

Ali, da li je njen brend politike zaista ekstreman ili čak neobičan? U razgovoru za Sky news rekla je da se divi Ronaldu Reganu i Margaret Tačer. Stvorila je prijateljske veze sa američkim republikancima i želi da se približi britanskoj konzervativnoj stranci. Kao Liz Tras, britanska premijerka, vidi smanjenje poreza kao važan prvi korak u dokazivanju svojih sposobnosti.

I, baš kao i britanska premijerka, ona će morati da pronađe način da plati tu velikodušnost. To je problem za Tras, ali mnogo veći za Meloni - nacionalni dug Italije već iznosi oko 150% BDP-a.

Meloni je govorila o izgradnji infrastrukture kao obliku ekonomskog podsticaja, poboljšanju programa obuke za mlade i kaže da će zadržati podršku Italije Ukrajini. Nijedan od tih planova neće nikoga uplašiti.

Čak je sklopila i neobično prijateljstvo sa odlazećim premijerom Italije Mariom Dragijem, koji ju je posavetovao kako da upravlja italijanskom ekonomijom i održava pristojne veze sa Evropskom unijom. Teško je zamisliti da Mario Dragi, i dalje veoma popularna ličnost, pruži ruku pomoći nekome koga je smatrao opasnim po naciju.

Na nekim skupovima može da zvuči besno na ceo svet, a na drugim optimistično i ublažavajuće.

U razgovoru za Sky News rekla je da sebe vidi kao političarku desnog centra, i insistirala je na tome da jedini ljudi koji treba da je se plaše jesu rivalni političari na levoj strani. Medij piše da je ona bliža centru nego njen koalicioni partner Mateo Salvini.

Upravljanje mahinacijama Salvinija, koji će želeti da preuzme funkciju ministra unutrašnjih poslova i tako ostavi trag na imigraciji, biće jedan od njenih glavnih izazova. Takođe će morati da kontroliše još jednog koalicionog partnera, Silvija Berluskonija, koji će uskoro proslaviti 86. rođendan a i dalje je šoumen italijanske politike.

Ali Meloni će sve ovo učiniti sa pozicije snage. Italijanska javnost je sita većine njihovih političara, što se ogleda u razočarenju koje je obeležilo ovu izbornu kampanju i kasniju sumornu izlaznost - najgoru u istoriji Italije.

Pokret pet zvezda pretrpeo je pad popularnosti, a javnost je bila iritirana spekulacijama da je Dragi, koji nije bio povezan ni sa jednom stranom, primoran da napusti funkciju.

Levo krilo nacije nije uspelo da smisli ni koaliciju ni ubedljivu viziju.

To znači da, uprkos tome što su imali da biraju između 12 partija, mnogi Italijani su zaključili da zapravo ne žele nijednu od njih i ostali su kod kuće.

Ali grupa koja je bila uzbuđena da izađe na birališta jeste ona koja je želela Meloni i njenu desničarsku koaliciju. Izlazak je bio veći na severu, koji je tradicionalno konzervativan, nego na jugu, koji uglavno glasa za levičarske stranke.

Sada će se pokrenuti složeni politički proces Italije, pre nego što Meloni bude imenovana za premijerku i ostavljena da ispuni svoja obećanja.

Zatim ćemo saznati kojim putem ona ide - populista kao što je Viktor Orban, koji namerava da ostvari još veću kontrolu; borac kao što je Poljak Mateuš Moravjecki, ili poznatiji konzervativni glas kao što je Liz Tras? Ili nešto sasvim drugo?

O Meloni je napisano mnogo spekulacija, pohvala, kritika i tračeva. Ona će voditi jednu od najbogatijih i najuticajnijih nacija sveta - članicu G7 i treću najveću ekonomiju u EU. Italija je važna, pa je u redu da se pitamo šta je Meloni zapravo. To ćemo saznati u narednim mesecima.

(Telegraf.rs)