Eksplozije na gasovodu otvaraju novi front u ukrajinskom ratu?

Foto: Tanjug/AP

Evropska energetska kriza, stiče se utisak, ulazi u novu opasnu fazu.

Ako se potvrde sumnje da iza eksplozija koje su oštetile tri kraka na gasovodima Severni tok 1 i 2 ispod Baltičkog mora u ponedeljak, implikacije po bezbednost kontinenta bile bi dalekosežne, piše Politico.

Preporučujemo

Pomisao da podvodna energetska i komunikaciona infrastruktura Evropske unije sada postaje nova ruska meta primorala bi evropske vojske da se pripreme za novi veliki i neočekivani front u ukrajinskom ratu koji bi mogao da ih dovede u direktan sukob sa ruskom mornaricom.

Britanija već duže izražava bojazan da ruske podmornice u Atlantskom okeanu i drugim severnim vodama istražuju podvodne kablove ključne za internet.

Ovonedeljne eksplozije nisu nimalo umanjile ova strahovanja, već su još i oživele sećanja na vrhunac hladnog rata kada su flote NATO i Sovjetskog saveza, a naročito njihove mornarice - učestvovale u dramatičnim igrama mačke i miša na Baltiku.

Kao pokazatelj činjenice da su zemlje pohrlile da preduzmu dodatne mere predostrožnosti, norveški ministar energetike Terje Asland rekao je nacionalnoj televiziji NRK da se "preduzimaju koraci radi podizanja pripravnosti" oko naftne i gasne infrastrukture, a posle konsultacija vlade, vojske, policije i energetskih operatora.

Do curenja gasa na Severnom toku došlo je dan pošto su norveške vlasti pozvale na oprez jer su uočeni neidentifikovani dronovi u blizini platformi nafte i gasa. Još u julu je britanska kraljevska mornarica primetila ruske podmornice duž norveške obale.

Ko u koga upire prstom?

Danska i Švedska, čije teritorije su najbliže mestu incidenta, pokrenule su istrage o curenju gasa na Severnom toku.

Danska premijerka Mete Frederiksen ocenila je da su eksplozije namerni i ozbiljni napad, ali nije označila krivca, a njena švedska koleginica Magdalena Anderson kaže da je verovatno reč o namernom činu, koji je "verovatno akt sabotaže".

Drugi evropski lideri su, kako se čini, već odlučili koga će da okrive.

- Suočavamo se sa aktom sabotaže. Ne znamo tačno detalje, ali jasno vidimo da je reč o sabotaži, u kontekstu novih koraka ka eskalaciji situacije u Ukrajini - rekao je poljski premijer Mateuš Moravijecki ne imenujući konkretno Rusiju ali nagoveštavajući da misli na nju.

Ukrajina je bila manje uzdržana kada je reč o imenima. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da su incidenti "teroristički napad Rusije i akt agresije prema EU".

Nemački ministar ekonomije Robert Habek odmah je ukazao na ozbiljnost mogućih odbrambenih mera.

- Situacija je takva u Evropi i Nemačkoj da ključna infrastruktura, uključujući snabdevanje energijom, postaju moguće mete. Nemačka je zemlja koja ume da se brani, a Evropa kontinent koji može da zaštiti svoju energetsku infrastrukturu - rekao je Habek.

I dok kontinent čeka odgovore na pitanje šta je izazvalo curenje gasa na Baltiku, neki već razmišljaju o tome koju poruku je Rusija želela da pošalje ukoliko se ispostavi da je ovo bio čin namerne sabotaže.

Moravijecki i Frederiksen juče su zajedno u Poljskoj prisustvovali ceremoniji otvaranja novog Baltičkog gasovoda od Norveške do Poljske koji bi trebalo da počne sa radom u subotu.

Ukoliko Rusija stoji iza curenja na Severnom toku, onda je trenutak za to možda namerno odabran, kaže Simone Taljiapjetra, visoki saradnik instituta Bruegel i stručnjak za energetsku i klimatsku politiku EU.

Baltički gasovod je glavni način da Poljska diverzifikuje izvore snabdevanja i distancira se od ruskog gasa, kaže on.

- Ovo bi moglo da bude simbolična stvar - rekao je on ukazujući da bi Rusija mogla da napadne i poljsku alternativnu rutu snabdevanja.

Ali, ključna posledica za Evropu mnogo je veća od čistog simbolizma, ističe.

- Evropa mora sada da shvati da energetska infrastruktura predstavlja bezbednosne rizike. Ako se nešto slično desi našem gasovodu u Norveškoj ili u Alžiru ove zime, bićemo u velikim problemima. Treba da povećamo bezbednosne aktivnosti na našoj kritičnoj energetskoj infrastrukturi zato što neprijatelj može da ponovi ovakvu akciju - naglasio je Taljapjetra.

Dok će diplomate EU danas u Briselu verovatno razgovarati o incidintima, vlasti u Danskoj i Švedskoj hitaju da utvrde šta se stvarno dogodilo.

Ključno pitanje je zašto bi Rusi sabotirali sopstvene gasovode, vitalne arterije koje su, sve do nedavno, pumpali unosni izvoz gasa u Evropu, pita se briselski portal.

Međutim, s obzirom na to da Severni tok 2 još nije operativan, a Rusi su praktično obustavili Severni tok 1 u septembru, prave implikacije ovih incidenata za snebdavanje Evrope gasom, kao i finansijski troškovi Gasproma i Rusije, praktično su ravni nuli.

Eventualni čin sabotaže takođe bi se uklapao u scenario Kremlja o aktu prikrivene agresije sa ciljem uznemiravanja i zaplašivanja poput slučaja trovanja u britanskom Solsberiju 2018. godine, eksplozije u češkom skladištu 2014. kao i niz eksplozija u skladištima oružja u Bugarskoj.

Sam Kremlj ocenio je da je curenje gasa u Baltičkom moru "zabrinjavajuće", a portparol Dmitrij Peskov rekao je da Rusija ne može da isključi nijednu mogućnost.

Portparol Danske vojne komande objasnio je da su se dva curenja gasa desila u oblasti ispod mora koja je deo Ekskluzivne ekonomske zone Danske, ali ne i u priobalnim teritorijalnim vodama, a jedno curenje registrovano je u švedskoj Eksluzivnoj ekonomskoj zoni.

Potresi usled eksplozije registrovani su u Švedskoj, Danskoj i na Grenlandu, a seizmološki signali ne liče na one koji uslede nakon zemljotresa.

Oko svake lokacije gde su se dogodile eksplozije, verovatno na dubini od 60 do 70 metara, napravljena je zona zabranjenog ulaska u širini od pet nautičkih milja, saopštile su baltičke pomorske agencije.

Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist rekao je nacionalnom radiju da se vlada fokusira na "intenzivnom prikupljanju informacija".

"Smatramo da je dovoljno opasna već i sama činjenica da je došlo do curenja. Pošto postoje različiti scenariji o tome ko bi mogao da stoji iza incidenta, moramo sve da razmotrimo pažljivo i ozbiljno", zaključio je on.

(Telegraf.rs)