Aneksija ili pokoravanje: Šta Putin zaista pokušava referendumom?

Foto: Shutterstock

Proruske vlasti prethodnih dana su organizovale referendume u četiri ukrajinske teritorije koje su pod kontrolom Rusije. Zapad odlučno odbija da prihvati rezultate glasanja, a SAD su čvrstog stava da nikad neće priznati nijednu teritoriju koju Rusija želi da zauzme i aneksira kao bilo šta drugo nego kao teritoriju Ukrajine.

Vašington najavljuje da će sa saveznicima i istomišljenicima nastaviti da pruža punu podršku Ukrajini, te da će odlučno sankcionisati Rusiju.

Preporučujemo

I dok svet čeka da vidi šta će narednih dana da se događa, postavlja se pitanje kako će Zapad reagovati na Putinove naredne poteze i činjenicu da je referendum sproveden pod prisilom.

Naime, građani koji žive u četiri okupirane regije Donbas, Lugansk, Zaporožje i Herson, morali su neretko i pod prinudom da se izjasne da li su za pripajanje Rusiji. Natalija Gumenjuk, direktor i suosnivač "The Public Interest Journalism", koja aktivno prati situacija na jugu države i koja je kao novinar izveštavala o aneksiji Krima, kaže da se ovaj referendum po mnogo čemu razlikuje od situacije koja se 2014. događala na Krimu.

- Ovo što se danas dešava ne možemo čak nazvati ni imitacijom referenduma. Jedno je kada vidite naoružane vojnike u blizini glasačkog mesta, a nešto potpuno drugo je kada naoružani ljudi kucaju na vrata i teraju ljude da glasaju - kaže Natalija Gomenjuk, koja je bila jedna od panelista na webinaru koji su organizovale Ambasada SAD u Parizu i Kijevu i ambasada Ukrajine u Francuskoj.

Ona tvrdi da su ljudi u okupiranim oblastima mučeni i ubijani samo zbog toga što ne žele da pruže podršku proruskim vlastima.

- U poslednja četiri meseca, pogotovo muškarcima, nije bilo dozvoljeno da napuste okupirane teritorije. Ukoliko su to želeli da urade morali su da prođu kroz proceduru "filtracije", koja je veoma opasna. To znači da, kada neko želi da napusti područje, oni počnu da ga proveravaju i ako smatraju da ima i najmanji razlog da mu je taj neko sumnjiv, odmah bi ga odveli u pritvor - objašnjava Gumenjuk.

Ona dodaje da su u ovakvim slučajevima znali ljudima da oduzimaju sve, od telefona, čak i odeću, te da je bilo primera gde su razdvajali porodice i ostavljali decu nezaštićenu.

Natalija kaže da je najveći problem to što će ovaj referendum omogućiti mobilizaciju ukrajinskih državljana, koji su na okupiranim teritorijama, što nije dozvoljeno ženevskom konvencijom.

Ističe i da su se rezultati znali pre nego što su referendumi i održani, te da su ukrajinski novinari još u avgustu pronašli dokumenta na kojima piše koliko ljudi je glasalo.

- Ti dokumenti su pronađeni na teritorijama koje su oslobođene - tvrdi Gumenjuk.

Petro Burkovski, saradnik Fondacije demokratske inicijative smatra da su ovi referendumi donekle posledica na "nepostojeću reakciju Zapada na ono što se dogodilo sa Krimom".

- Ovo su posledice činjenice da su 2014. godine mnogi na Zapadu samo prihvatili ono što se dogodilo iako su pre izjavljivali da je aneksija neprihvatljiva i da neće biti priznata. Međutim, na političkom nivou je nekako bilo prihvaćeno da Rusija ima pravo ovo da učini, uprkos činjenici na koji je to urađeno - kaže Burkovski.

Ističe da postoje tri stavke koje su identične za Krim i za ono što se danas dešava na okupiranim teritorijama.

- Rusi ovo rade na teritoriji druge zemlje. Ni Krim onda, ni ove četiri teritorije sada nisu ruske teritorije. Postoje primeri u prošlosti gde je došlo do razmena teritorija ili gde su se države mirno podelile, poput Čehoslovačke. Možete li da zamislite da Češka sada organizuje referendum u Bratislavi? Drugo, opet se sve radi na silu, i kao treće, ovo nema veze nikakve sa standardima organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi - kaže Burkovski.

Na pitanje Telegraf.rs kakvu reakciju sveta očekuju ukoliko Vladimir Putin proglasi pripajanje teritorija Rusiji, Natalija Gumenjuk kaže da ne misli da će doći do "strateških promena".

- Putin govori mnogo stvari, ali verovatno bi se manje pričalo o pregovorima. Bilo bi jasno da je sve manje volje za to, ako gledamo šta se događa u Rusiji. Podrška koju smo dobili do sada od zapada jeste ogromna, ali ako govorimo o vojnoj pomoći, koliko razumem iz Ministarstva odbrane, zapadni saveznici prvo gledaju da li će Ukrajina znati da koristi oružje koje nam šalju, onda da li oni to imaju na stanju, pa da li mogu bez toga, pa šta nama treba... Mislim da bi pomoć u kontraofanzivi bila velika stvar, a u slučaju Putina samog verovatno bi se to odnosilo samo na sankcije - kaže Gumenjuk.

Da svi potezi koji su povučeni - od referenduma do mobilizacije - pokazuju koliko je predsednik Rusije Vladimir Putin očajan smatra Ilija Ponomarenko iz Kyiv Independenta.

- To što rade i način na koji ovo rade govori mnogo o situaciji na frontu. Situacija u Donbasu je verovatno i gora nego što mislimo. Svima je očigledno da su rezultati namontirani. Oni ovo rade iz dva razloga. Jedan je da bi ove teritorije proglasili ruskom teritorijom, a na ovaj način mogu da uvedu ratno zakonodavstvo u Rusiji pod izgovorom da se štiti ruska teritorija, kako je oni nazivaju što bi omogućilo i mobilizaciju u okupiranim teritorijama - smatra Ponomarenko.

On ne isključuje ni mogućnost da Rusija ozbiljnije zapreti Ukrajini nuklearnim naoružanjem, kako bi Kijev pristao na ultimatume.

- Šansa je mala, ali uvek postoji - rekao je Ponomarenko.

Burkovski kaže da je ovo održavanje referenduma veoma problematično za Ukrajinu.

- Kada Zapad gleda na poteze Rusije pokušava da ih sagleda iz neke racionalne perspektive, vidi sve kao novu fazu, još neki Putinov korak. Ne mislim da će se rat značajno promeniti i to iz dva razloga. Prvi je to što ovaj referendum ima dve publike, a Ukrajinci nisu među njima. Prva publika je zapad, koje pokušava da ubedi da će, kada proglasi ove teritorije kao ruske, porasti pritisak na one koji podržavaju Ukrajinu, jer će te teritorije sada da brani nuklearnim naoružanjem, što jasno znači da je rizik od nuklearnog rata sada još veći. Druga publika jesu Rusi, koji i sami znaju da rat ne teče po planu i da su daleko od pobede uprkos propagandi, a "širenje teritorije Rusije" može da im servira kao čin pobede - kaže Burkovski.

I on smatra da je moguće da pretnja nuklearnim oružjem eskalira, ali sumnja da će do toga doći.

- Kontradiktorno je. Zašto bi koristio nuklearno oružje ako pobeđuješ? I Putin i Rusi znaju da bi takav potez promenio sve, da bi bili izolovani totalno. S druge strane, Rusi gledaju u posledice mobilizacije. Jedni bi možda rekli koristi nuklearke i dokaži da smo najjači, a drugi koji se plaše odlaska u rat nisu za to. Društvene posledice bi bile mnogo velike i ugrozile bi stabilnost režima - ističe Burkovski i dodaje da će rat da se nastavi i da će sve u budućnosti zavisiti od toga da li će Ukrajina dobijati još oružja.

Ponomarenko ističe i da građani Ukrajine nikad ne bi pristali na podelu teritorija da bi se rat okončao. On smatra da je jedini način da se sve ovo završi taj da Rusija prizna poraz, a da se Ukrajina dodatno vojno ojača kako bi sprečila da se ovako nešto ikada više ponovi.

Upitan koliko bi teritorije Ukrajina mogla da povrati do kraja godine, on kaže da je tako nešto teško predvideti.

- Ukrajina pokušava da dođe do najbolje tačke iz strateškog ugla do zime. Realno je očekivati uspeh, ali sve ćemo znati već narednih nedelja. Delovi Donbasa i Herson zvuči optimistično, ali i realistično. Jer, kada zima dođe, napadi će se nastaviti, ali nećemo videti veliki napredak, već će to biti logistički rat, bez napredaka obe strane - rekao je Ponomarenko.

(Telegraf.rs)