Petak je dan D: Putin će sutra 4 ukrajinske teritorije pripojiti Rusiji, koja je strategija Moskve?

Ilustracija: Telegraf

Moskva nastavlja sa svojim planom da anektira velike delove Ukrajine, pa tako nakon održavanja referenduma u četiri okupirane ukrajinske oblasti, Kremlj je saopštio da će ruski predsednik Vladimir Putin sutra i zvanično potpisati sporazume o pristupanju tih teritorija Rusiji.

Referendumi u četiri ukrajinske teritoije - Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu održani su od 23. do 27. septembra. Treba napomenuti da te teritorije nisu u potpunosti pod kontrolom ruskih snaga, a ruski mediji su preneli da su građani velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji.

Održavanje referenduma osudile su Ukrajina i zapadne zemlje, a rezultate nazvale sramnim. Ukrajina je optužila Rusiju za krađu njene suverene teritorije.

Navodni rezultati postavljaju osnovu da Rusija formalno apsorbuje ukrajinsku teritoriju, a to će se dogoditi u petak, potvrdio je Kremlj danas, kada će se Putin sastati u Moskvi sa liderima okupiranih teritorija.

Prema rečima Dmitrija Peskova tada će biti i potpisani sporazumi o pristupanju tih teritorija Ruskoj Federaciji.

- Na marginama ove ceremonije održaće se sastanci sa liderima DPR-a, LPR-a, Hersona i Zaporožja - rekao je Peskova.

Peskov je rekao da će ceremonija potpisivanja ugovora o pristupanju novih teritorija Rusiji biti održana u Kremlju.

- Sutra u 15 časova u Velikoj palati Kremlja biće održana ceremonija potpisivanja sporazuma o ulasku novih teritorija u sastav Ruske Federacije. Na ovom događaju biće opsežan govor predsednika Putina - rekao je Peskov.

Korak ka aneksiji usledio je nakon što je Putin prošle nedelje proglasio delimičnu mobilizaciju, što je izazvalo proteste i masovni egzodus Rusa.

Analitičari upozoravaju da bi aneksija teritorija mogla da omogući Moskvi da napade Ukrajine na te regione vidi kao napad na samu Rusiju, što bi dovelo do eskalacije sukoba i porasta pretnji o nuklearnom ratu.

Ruski planovi o aneksiji ukrajinskih regiona

Putin je rekao da će podržati odluku građana iskazanu na spornim referendumima. Rusija je insistirala na tome da su proces i rezultati legitimni. Međutim, glasanje je održano bez kredibilnih posmatrača, a ceo proces bio je pod kontrolom ruske vlade i okupacionih snaga.

Postoje izveštaji da su stanovnici posećivani u svojim domovima i prisiljeni da zaokruže "da" ili "ne".

Ruski državni mediji tvrde da je 99 odsto birača u Donjecku za pristupanje, kao i 98 odsto u Lugansku, 93 odsto u Zaporožju i 87 odsto u Hersonu, navodi Tass. Sveukupno, regioni koje je okupirala Rusija čine skoro 15 odsto ukupne teritorije Ukrajine, prema Institutu za proučavanje rata.

Putin će u petak i zvanično proglasiti aneksiju okupiranih teritorija, a lideri parlamenta u Rusiji rekli su da bi glasanje za apsorpciju četiri regiona moglo biti održano 3. i 4. oktobra, prenosi The Washington Post.

Ruske okupacione vlasti mesecima su govorile da će održati takve referendume. Ali planovi su se ubrzali nakon vojnih pobeda Ukrajine ovog meseca. Zvaničnici separatista u istočnoj Ukrajini su se ovog meseca zalagali za hitne mere koje bi omogućile Moskvi da odmah pripoji te teritorije.

Moskva je priznala separatističke enklave kao nezavisne pre invazije u februaru, a vlasti koje podržava Rusija već su preduzele administrativne mere - uključujući prelazak na rusku rublju i distribuciju ruskih pasoša - kako bi približile stanovnike okupirane Ukrajine Rusiji. Aneksija bi formalizovala kontrolu Moskve.

SAD su u julu upozorile da Rusija preduzima korake ka pripajanju delova Ukrajine i da će plan Moskve verovatno uključivati i pozivanje na "lažne" glasove.

- Rusija počinje da objavljuje verziju onoga što biste mogli nazvati aneksijom - rekao je portparol Bele kuće Džon Kirbi na brifingu za novinare.

Ta verzija je usavršena na Krimu, koji je Rusija napala i nelegalno anektirala 2014. Crnomorsko poluostrvo je bilo deo nezavisne Ukrajine više od dve decenije. Zvanični rezultat referenduma održanog na Krimu u martu 2014: 97 odsto glasača je navodno podržalo pridruživanje Rusiji. Nakon glasanja, Putin je priznao Krim kao nezavisnu državu, a proruski parlament Krima je formalno podneo zahtev da postane deo Rusije. Putin i ruski parlament su tada odobrili sporazum o pristupanju.

Koja je strategija Moskve?

Brza mobilizacija zvaničnika koje podržava Rusija oko aneksije dolazi nakon što su ukrajinske snage povratile velike delove teritorije na severoistoku Ukrajine koju su ruske snage zauzele na početku rata.

- Činilo se da su montirani referendumi označili novu fazu rata. Oni su znaci da se ruski režim ne oseća baš prijatno - rekla je Natalija Saveljeva, saradnica Centra za analizu evropske politike.

Prema njenim rečima, ideja je bila da se stvori izgovor za podršku naroda kako bi se opravdala dalja vojna akcija. Za Putina i njegove pristalice i dalje je važno izgleda da imaju zakonska ovlašćenja za donošenje odluka. Sergej Cekov, bivši ukrajinski političar koji je postao ruski senator sa Krima, rekao je za rusku novinsku agenciju RIA Novosti nakon referenduma da su oni "održani u skladu sa međunarodnim normama, zakonodavstvom i da se mogu priznati kao legitimni".

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u utorak da se ruski lideri "gotovo sigurno nadaju da će najava aneksije podstaći podršku specijalnoj vojnoj operaciji", u trenutku kada je delimična mobilizacija Moskve povećala rusko protivljenje ratu.

Neki analitičari su podigli uzbunu da su referendumi signalizirali da je Putin spreman da ide eskalacijskim putem.

(Telegraf.rs)