Kremlj ne zna koje delove Ukrajine je anektirao: "Nastavićemo konsultacije sa narodom u vezi sa granicama"

Foto: Tanjug/AP

Kremlj još uvek utvrđuje koje delove okupirane Ukrajine je anektirao, rekao je portparol Vladimira Putina, sugerišući da Rusija ne zna gde su njene samoprograšene međunarodne granice.

Iznenađujuće priznanje došlo je u telefonskom razgovoru sa novinarima, tokom kojeg je Dmitrij Peskov bio zatrpan zahtevima da pojasni na koje ukrajinske teritorije je Putin položio pravo na ceremoniji u Kremlju prošle nedelje.

Preporučujemo

Putin je obećao da će štititi ruske nove teritorije uz pomoć "svih dostupnih sredstava", ukazujući na potencijalni nuklearni rat. Nedostatak jasne crvene linije može potkopati njegove pokušaje da upotrebi nuklearno odvraćanje da zaustavi uspešnu kontraofanzivu Ukrajine i zapadnu podršku Kijevu.

Putin je u petak potpisao četiri odvojena sporazuma sa liderima okupiranih teritorija koje je postavio Kremlj u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju.

Ali Rusija ne kontroliše u potpunosti ove regione, a gubitak teritorija i povlačenje koje je usledilo nakon ukrajinske kontraofanzive koja je povratila kontrolu nad gradom Limanom u Donjecku je veliko poniženje za Kremlj.

Peskov je rekao da su regioni Donjecka i Luganska u celini deo Rusije, uprkos tome što Rusija nema potpunu kontrolu nad njihovim regionima.

- Nastavićemo konsultacije sa populacijom u vezi sa granicama regiona Hersona i Zaporožja - rekao je Peskov.

Upitan za pojašnjenje ovog pitanja, koje bi takođe definisalo gde se nalaze ruske samoproglašene međunarodne granice, Peskov je rekao: "Ovo je za sada konačan odgovor", prenosi Guardian.

Aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona međunarodna zajednica ne priznaje.

Rusija ne kontroliše velike delove regiona Zaporožje, uključujući glavni grad istog imena. Ukrajinske trupe takođe napreduju i u regionu Hersona, dovodeći u pitanje rusku kontrolu tog grada i regiona zapadno od reke Dnjepar.

Guardian prenosi da su izjave o aneksiranim teritorijama poslednje poniženje za Kremlj i njegovu ratnu mašinu. Tokom vikenda, nekoliko najviših zvaničnika i propagandista javno je kritikovalo više vojno rukovodstvo zbog njihove nesposobnosti da zaustavi ukrajinsko napredovanje.

- Ne znam šta ministarstvo odbrane prenosi Putinu, ali prema mom mišljenju, treba preduzeti drastične mere - napisao je Ramzan Kadirov, lider Čečenije, na društvenim mrežama nakon gubitka Limana.

On je sugerisao dalju mobilizaciju ruskog društva ili upotrebu nuklearnog oružja niskog prinosa protiv Ukrajine kao odgovor.

Upitan o Kadirovoj izjavi, Peskov je rekao da je ona vođena emocijama.

- Čak i u teškim trenucima, emocije moraju biti isključene prilikom procenjivanja. Radije se držimo dobro izbalansiranih, objektivnih procena - rekao je Peskov.

U međuvremenu, ruska prva mobilizacija od Drugog svetskog rata naišla je na novi problem dok su regionalni zvaničnici prijavili da su hiljade Rusa pozvanih da se bore vraćeni kući jer su greškom regrutovani.

- Od nekoliko hiljada naših sunarodnika koji su u poslednjih 10 dana dobili pozive i stigli u vojnu kancelariju, oko polovina je vraćena kući zbog neispunjavanja kriterijuma za izbor - rekao je Mihail Degtjarev, guverner Khabarovsk region.

Degtjarev je rekao da je suspendovao vojnog komesara za region i zahtevao da se "svaka zloupotreba (u procesu mobilizacije) mora zaustaviti".

(Telegraf.rs)