SENZACIONALNO: Dokaz srpske prapismenosti čuva se u Zagrebu? (FOTO)

Malo je naroda koji se poput Srba mogu podičiti brojem materijalnih istorijskih dokaza o pismenosti, a savremeni naučnici više se i ne trude da sakriju činjenicu da se srpskom ćirilicom dešifruju: Vinčansko pismo, Ksantos, Stela likijska, kao i lidijski tekst sa "Spomenika izginulim lidijskim konjanicima", Cippo di Perugia, povoji zagrebačke mumije, daščice Velesove knjige...

Preporučujemo

Još je na samom kraju Prvog svetskog rata akademik, pukovnik Izenbek, pronašao daščice ispisane starim pismom sa tekstom posvećenom bogu Velesu, poznate kao slovenska Velesova knjiga, prenosi portal tvbest.rs.

U Jugoslaviji se o tom nalazu nije pisalo, a srpska deca morala su da uče o slovenskoj pismenosti tek od svetih Ćirila i Metodija.

Samo žitije svetog Konstantina Ćirila beleži postojanje na srpskom jeziku: Jevanđelja i Psaltira, koje je sv. Ćiril u Hersonesu sam zatekao. U tom zapisu piše: "Nađe Jevanđelje i Psaltir pisan slovenskim slovima i nađe čoveka koji je govorio tim jezikom, i govoreći s njim, primio je silu reči".

Računajući na to da su sveta Braća poznavala srpski jezik, veliki patrijarh Fotije (858-867; 877-886), uz cara Vasilija I (867-886), želeći da uvaži traženje kneza Rastislava Moravskog, poverio im je da izvrše pokrštavanje srednjoevropske Moravske kao potom i Srba na Balkanu.

Sveta Braća su, bar tako proizlazi, prema vremenu kad su pošli u Moravsku, za izrazito kratko vreme preveli važne bogoslužbene knjige sa grčkog na srpski jezik.

Upravo taj podatak, da je sv. Ćirilo, preko prevodioca tek razumeo zatečene svete knjige na srpskom jeziku, navodi na zaključak da sv. Braća nisu bili Srbi, ali nije shvatljivo da u Solunu nisu naučili srpski jezik. Jer, jezik Jevanđelja i Psaltira iz Hersonesa je već bio na srpskom jeziku. Pa, celih 900 godina ranije, Ovidije, dok je bio u izgnanstvu u Tarsu (crnomorski grad), prema njegovim pismima, žalopojkama za Rimom, jezik koji je tu u Tarsu naučio - bio je srpski.

Ukupno je pronađeno četrdeset i pet drvenih daščica sa tekstom Velesove knjige, od strane belogardejskog pukovnika Izenbeka, u avgustu 1919. godine, na imanju porodice Zadonski.

Velesova knjiga u izdanju R. Pešića (do sada jedinom izdanju na srpskom jeziku), obrađuje i donosi prevod do danas nađenih, ukupno četrdeset i pet daščica. Posebnu vrednost knjige i Pešićevog prevoda čine priloženi faksimili originalnog teksta iz kojih se vidi da je Velesova knjiga pisana na čistoj srpskoj ćirilici!

U Arheološkom muzeju u Zagrebu čuva se mumija koju je Mihael Barić kupio prilikom posete Egiptu 1848/49. godine. Njegov brat Ilija Barić darovao ju je Jugoslavenskoj akademiji u Zagrebu, 1862. godine. Danas se čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu.

Nemački egiptolog Hajnrih Brugš je 1869. godine otkrio natpis za koji nije znao kom pismu pripada. Godine 1891. bečki profesor i egiptolog dr. Jakob Kral objavio je da je zapis na zagrebačkoj mumiji u stvari najduži sačuvani etrurski zapis na svetu. Paleografskom analizom i radioaktivnim ugljenikom (C-14), utvrđena je starost mumije na oko 390. godinu p.n.e. Zapis na zagrebačkoj mumiji je platno sa oko 1.130 reči, u pet naknadno izrezanih traka kojima je bila omotana egipatska mumija.

Dužina celog zapisa iznosi oko 340 cm, a širina najšire trake je 35 cm. Tekst je raspoređen u 12 kolona sa različitim brojem redova (26-36). Pretpostavlja se da sadrži niz obrednih propisa vezanih uz verske rituale starih Etruraca. Kako je etrurski jezik još uvek slabo poznat, dosad je poznato značenje samo pojedinih reči koje pominju žrtvene darove i datume pojedinih svetkovina.

Istočni naučnici tvrde da je natpis na zagrebačkoj mumiji moguće protumačiti jedino srpskom ćirilicom. Kada rad na ovom projektu bude završen, znaćemo zasigurno da li se dokaz o srpskoj pismenosti iz vremena pre nove ere - čuva u Zagrebu.

(Telegraf.rs / tvbest.rs)