Vreme za doček Nove godine zavisi od Islandskog minimuma: Kako će se jedna klimatska pojava odraziti na zimu u Srbiji

Možda ste do sada čuli za ovaj meteorološki pojam, možda niste, tek, Islandski minimum je imao značajnog udela u blagim zimama prethodnih godina u Srbiji.

Preporučujemo

Sibir stiže u Srbiju 29. decembra! Upravo se dogodila bitna promena u prognozi vremena (FOTO)

Ovaj grad u Srbiji je pun dece asmatičara, karcinom pluća u ekspanziji

Islandski minimum ili subpolarna depresija (oblast niskog vazdušnog pritiska, ciklon) se obnavlja stalno u severnom Atlantiku, logično, u okolini Islanda.  Ova pojava utiče na formiranje, smer i snagu vetrova koji dolaze sa zapada, a samim tim i količinu vlage u atmosferi. Zapravo, istina je da je Islandski minimum oduvek imao uticaja na razvoj prilika u Srbiji, kako zimi, tako i leti. Ali, ovoga puta ćemo se zabaviti godišnjim dobom koje je počelo danas u 11.44.

Možda nam deluje da je severni Atlantik, odnosno, Island, daleko (oko 4.000 kilometara udaljen od nas), ali neretko ima jak uticaj na vremenske prilike, posebno na zimu. Upravo je Atlantik "odsekao" uticaj i priliv hladnog vazduha sa zapadnog Sibira i u sezoni 2015/16. imali smo vrlo blagu zimu, neki bi čak rekli i toplu. Ništa bolje nije bilo ni dve godine pre toga...

Na Islandski minimum se nadovezuje nezaobilazan i Azorski maksimum (anticiklon, polje visokog vazdušnog pritiska) koji daje svoj uticaj na jugoistok Evrope, gde smo mi, i poništi hladan vazduh, ne dozvolivši mu da dođe južnije, pa dobijamo toplija strujanja, bez padavina.

Ovo sve se odnosilo na pozitivnu fazu Islandskog ciklona, a kada je u negativnoj fazi, onda blokira uticaj toplih vetrova sa Atlantika,  što omogućava uticaju sa istoka da dođe do nas i da imamo hladne zime sa padavinama uglavnom, kao što se to poklopilo poslednji put 2012. godine.

Dolazimo i do glavnog dela - ove godine Atlantik nije bio toliko izražen, pa smo u decembru imali blago ispod prosečne temperature za ovo doba godine, ali, istina, bez padavina. Ciklon nikako da se namesti iznad našeg područja, pa imamo uglavnom temperaturnu inverziju.

Foto: Telegraf

Temperaturna inverzija je pojava u atmosferi kada temperatura, umesto da pada, raste s nadmorskom visinom. Kada je hladniji i teži vazduh dole, ne postoji tendecija oblikovanja struja prema gore i dolazi do potiskivanja turbulencije. Inverzije se često formiraju popodne, kada je zračenje emitovano sa tla veće od zračenja od zalazećeg Sunca. Inverzije takođe uzrokuju i anticiklone.

Inverzija zna da bude veliki problem u većim gradovima jer znaju da ostanu zarobljene nekad i duže vreme.

Da je bilo malo sreće, mališani bi se uveliko radovali zimskim prilikama i snežnim padavinama, ovako postoje tendencije da će baš na kraju treće dekade decembra doći do zimskih čarolija, odnosno, do pahulja, možda vaš u večeri 31. decembra...

(P. V)