TEMA TELEGRAFA: Ko su ljudi koji su ostali bez posla u Srbiji?

Foto: Tanjug/AP

Ministar privrede Saša Radulović obelodanio je da je bez radnog mesta od početka krize u Srbiji ostalo 300.000 radnika, koji su zvanično zaposleni, dok je još toliko regrutovano među onima koji su ranije prešli u "neformalnu"ekonomiju.

Za državu naše veličine to je ogroman šok, poručio je ministar Radulović, a može se samo pretpostaviti koliki je šok za one koji su bez posla ostali. Ovako ili onako, 600.000 ljudi u Srbiji dobilo je "šut kartu", a nije tajna da je gro njih završio radeći na crno.

Telegraf je istraživao ko su ljudi koji su u proteklih četiri do pet godina u Srbiji ostali bez posla, a odgovor smo potražili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).

Tamo vode evidenciju samo o ljudima koji su prijavili da su ostali bez posla. Prijavljivanje nije obavezno, već to svaki građanin bira po sopstvenoj volji.

Upravo zbog toga iz NSZ objašnjavaju da oni imaju podatke o ljudima koji su se prijavili da su ostali bez posla, kao i osobama kojima je radni odnos prestao zbog prestanka rada poslodavca (prestanak obavljanja delatnosti, stečajni postupak ili likvidacija preduzeća) ili zbog toga što su proglašeni za tehnološki višak.

- U periodu od 2009. do avgusta 2013. na evidenciju NSZ prijavljeno je 84.235 ljudi po osnovu prestanka rada poslodavca, od čega je 42 odsto žena, odnosno 35.697. Ako posmatramo godine starosti, najveći broj ovih lica pripada starosnoj kategoriji od 30 do 50 godina i njih je 52 procenta, dok je 36 odsto onih koji su stariji od 50 godina - navode za Telegraf u NSZ.

Mladih do 30 godina je 12 odsto.

Kada se posmatra stručna sprema ljudi koji su ostali bez posla, najveći broj njih ima srednje stručno obrazovanje i oni čine 66 odsto od ukupnog broja.

- Nekvalifikovani (I i II stepen stručne spreme) učestvuju sa 23 odsto, dok više i visoko obrazovanje ima svega 11 odsto osoba kojima je radni odnos prestao zbog prestanka rada poslodavca - dodaju u Nacionalnoj službi.

Međutim, tu nije kraj. U istom periodu, na evidenciju NSZ prijavljeno je i 179.691 građanin koji je proglašen za tehnološki višak, od čega je 49 procenata žena, ravno 87.564.

- Najveći broj onih koji su proglašeni za tehnološki višak ima između 30 i 50 godina, dok je starijih od 50 godina 36 odsto. Mladih do 30 godina je 15 odsto - kažu u NSZ.

Srednju školu ima najviše radnika − 64 odsto, a nekvalifikovanih (I i II stepen stručne spreme) je 22 procenta. Više i visoko obrazovanje ima 14 odsto radnika koji su proglašeni za prekobrojne.

Kada se saberu radnici koji su ostali bez posla jer im je firma propala i oni koji su dobili otkaz kao tehnološki višak, dolazi se do evidentiranih čak 263.926 ljudi koji su na birou i čekaju posao.

Očigledno je kriza u Srbiji najviše "ošamarila" žene sa srednjom školom koje imaju između 30 i 50 godina.

(Natalija Sekulić)