POST BEZ MOLITVE JE DIJETA: Da li je veći greh pojesti pljeskavicu ili opsovati?

Prema rečima Lava Velikog Božićni post je žrtva Bogu za sakupljene plodove. Božićni post je ustanovljen kako bi se hrišćani pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom.

Pravila uzdržanja koje je Crkva propisala za Božićni post su isto toliko stroga koliko i za Petrovski post.  U poslednjoj sedmici post se pojačava i u tim danima čak ni subotom ni nedeljom nije dozvoljena riba. Međutim, upravo u te dane pada proslava građanske Nove godine i Crkva apeluje na sve hrišćane da ostanu trevzveni da pijenjem vina i uzimanjem hrane ne bi narušili strogost posta.

Posteći telesno, istovremeno je potrebno da se posti i duhovno. Istinski post je povezan sa molitvom, pokajanjem, uzdržanjem od strasti i poroka, iskorenjenjem zlih dela i opraštanjem uvreda. Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta.

Na neka od najvažnijih pitanja tokom posta za Telegraf odgovara sveštenik Saša Đurđević, o kome je Telegraf već pisao kao jedinom svešteniku SPC u Venecueli.

Kako savremeni hrišćanin da izdrži post na vodi uz sve radne obaveze koje ima?

- Hrišćani su uvek moderni i to traje već više od dva milenijuma. Samo želja i razmišljanje tj. preumljenje da ne jedemo meso, sir, jaja i mlečne proizvode, u određene dane posta, uspostavlja jedno novo stanje u nama i oko nas. Da li će neko postiti onako kao je to tipikom crkve propisano ili onako kako mu je parohijski sveštenik ili duhovnik blagoslovio ili opet jesti isključivo posnu hranu.... Danas u društvu globalističko-egzistencijalističkom, vrlo je važna činjenica da je neko spreman na post i odricanje (podvig), od toga da li će postiti na vodi ili jesti ribu svakog dana - kaže sveštenik Saša.

Koliko danas ljudi obraćaju pažnju da se uzdržavaju od hrane, a zaboravljaju na ono bitnije uzdržavanje tokom posta?

- Post sam po sebi nije cilj, već upravo sredstvo za postizanje cilja. Suštinska poruka posta jeste da kroz podvig uspostavimo ravnotežu sa svetom i sobom, i da s jedne strane vidimo prolaznost i propadljivost, a s duge strane sklad i lepotu tvorevine i Tvorca, koga je projavio ovde na zemlji Vaskrsli Gospod Isus Hristos. Post i molitva, sudzržanje i vrlinski život, jesu put stizanja do Hrista. Hrista susrećemo u Liturgiji, u Svetoj Tajni Pričešća. Liturgija jeste centar života nas pravoslavnih hrišćna jer hrišćnstvo je vera liturgijskog-evharistijskog obrasca. Savremeno doživljavanje Crkve, kao mesta gde ćemo doći da se pričestimo ili zapalimo svećicu za nas i naše bližnje, bez učešća i participacije u samoj Liturgiji, jeste iskrivljeno. Liturgija jeste mesto sjedinjenja sa Gospodom i samo u njoj se naš život i naša volja osvećuju i postaju večni - dodaje otac Saša.

Da li je veći greh tokom posta pojesti pljeskavicu ili opsovati nekoga?

- Mera duhovnog posta je daleko važnija od mere šta ćemo i koliko ćemo pojesti i da li i koliko grama ulja upotrebiti ili jestu hranu pripremanu na vodi. Duhovni post je zapovest Hristova data nama ljudima u rečima: "Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe". Često nam se događa da postimo na vodi a živi ljudi nam plivaju u tanjiru tj. da nismo nekom oprostili ili nekoga mrzimo, a postimo na vodi. S toga je vrlo važno shvatiti smisao posta i hrišćanskog života za pravilno uzrstanje i razumevanje pravoslavne hrišćanske vere.

Koliko dana deca treba da poste?

Crkva nas uči da se detetu do sedme godine gresi ne uračunavaju. Kod Rusa i Grka postoji praksa da roditelji decu od 4 do 6 godina dovode svešteniku na ispovest. To se ne radi zbog toga što su deca nešto zgrešila, nego da se od malih nogu vaspitavaju i prvilno uzrastju u Crkvi i duhovnom životu.

Oni roditelji koji se trude da žive hrišćanski i po Božjim zapovestima, umeće da nađu pravu meru u pogledu posta svoje dece, radi njihovog pravilnog uzrastanja u Liturgiji i Crkvi Božjoj, a sve u cilju spasenja i Večnog Života.

Kako se boriti sa iskušenjima tokom posta?

O tome kako se boriti sa iskušenjima tokom posta ima mnogo obrazaca. Sveti Jovan Zlatousti nam o tome govori: ''Ko svodi post samo na uzdržavanje od hrane, taj sramoti post. Nisu samo usta dužna da poste - ne neka posti i oko, i uho, i ruke, i noge i sve naše telo''.

Kao hrišćani smo pozvani da širimo radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću. Pozvani smo na dela ljubavi. Božićni post je radovanje i očekivanje rođenja Bogomladenca Hrista. Božićni post je drugi Vaskrs, jer izgoneći naše praroditelje iz Raja, Adama i Evu, Bog im je obećao poslati Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista.

Post kao i svaka druga vrsta podviga i vrlina nisu cilj čovekovog života i ono čemu čovek stremi i u čemu se prepoznaje, već početak spasenja i idenja za Hristom. Ne postoje dobri i loši hrišćani, već samo jedni, to su oni koji su sa Hristom, kojima je Hristos Put, Istina i Život. U Svetoj Liturgiji je istina i potpuno Otkrivenje istine. Ta istina jeste sam Hristos - završava o postu za Telegraf otac Saša Đurđević.

(M. Babić)