Mladi misle da se do posla dolazi preko veze, ne bi da rade za manje od 20.000 dinara!

Mladi u Srbiji veruju da će do posla doći tako što će ih neko progurati "preko veze" i očekuju da mesečno zarađuju bar 20.000 dinara, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Istraživanje je obuhvatilo 1.141 mladu osobu. Najveći broj njih je rođeno između 1985. i 1990. godine (66,70%). Prosečna starost mladih koji su učestvovali u ovom istraživanju je 25,09 godina.

Čak 82 odsto mladih smatra da je "veza" ključni faktor da bi došli do posla. Više od polovine anketiranih izdvaja prethodno radno iskustvo, pa onda preporuke (od prethodnog poslodavca, profesora, saradnika) i tek onda znanje i veštine iz područja struke.

U periodu do godinu dana posao traži 44,50% mladih koji su odgovorili na pitanje koliko dugo aktivno tražite posao, to čine duže od jedne godine.

Između jedne i dve godine posao traži 25,9 odsto mladih. Da li zato što se više i ne sećaju koliko dugo traže posao ili iz nekog drugog razloga, tek, 34,62 odsto mladih na ovo pitanje nije odgovorilo.

Najnižu zaradu, u iznosu garantovane minimalne zarade ili nešto malo veću (u iznosu od 20.000 do 30.000 dinara), prihvatilo bi 39,44% anketiranih mladih. Da finansijski motiv nije prevashodni cilj zapošljavanja potvrđuje i podatak da bi još 37,51% anketiranih mladih prihvatilo da radi za otprilike neki iznos prosečne zarade u Srbiji (od 30.000 do 50.000 dinara).

Očekivanje da zarada bude u iznosu od 50.000 do 70.000 dinara ima 8,94% mladih, a da bude veća od 70.000 dinara njih 2,20%.

Ipak, značajan je podatak da je 37,95% mladih obuhvaćenih zainteresovano da u određenom vremenskom periodu dobrovoljno radi kod poslodavca bez naknade, a da delimičnu zainteresovanost ispoljava njih 35,14%.

Nije spremno na takvu angažovanost 19,19% mladih.

Najveći broj mladih izražava stav da im nije bitno u kom sektoru rade. Isključivo u javnom sektoru bi volelo da radi ili preferira javni sektor 24,71% mladih, a isključivo u privatnom sektoru bi volelo da radi 10,25%. Ako bi radili u privatnom sektoru, najveći broj mladih nema posebne preferencije prema domaćim ili stranim kompanijama.

Na skali od 1 do 5 najveći broj mladih obrazovni sistem u Srbiji je ocenio ocenom 3. Primetno je da mnogo više mladih koji iskazuju negativne ocene (1 ili 2) u odnosu na one koji imaju pozitivno mišljenje o ovom pitanju - čak 37,95% ispitanika je obrazovni sistem ocenilo sa ocenom 1 ili 2, a 11,83% ocenom 4 ili 5.

- Ono što mi učimo veoma često nema nikakve dodirne tačke sa praksom, već su to teorijske teze kojim nas naši profesori "bombarduju" da ih naučimo. Uglavnom, školstvo je svedeno na bubanje teorije, koja se nakon položenog ispita zaboravi za manje od mesec dana i koju ne možemo da primenimo u proizvodnim sistemima - najčešće su dogovarali mladi u istraživanju Unije poslodavaca.

Interesantno da je u ovoj anketi, iako je napomenuto da ime i prezime nije obavezan podatak, samo njih 21,91% navelo svoje ime i prezime. Ime je navelo 5,26%, a 0,61% samo inicijale, odnosno njih 72,22% nije odgovorilo na ovo pitanje.

- To može da ukaže na nespremnost ili odsustvo želje mladih da svoje stavove javno iznose ili čak i njihov strah da će imati negativne posledice od takvog iznošenja svojih stavova - zaključuje se u istraživanju UPS-a.

(N. Sekulić)