EPS rukometašice plaćao na crno!

Široke  ruke bili su svi oni koji troše pare iz budžeta. I šakom i kapom „pljuštala" su sponzorstva, donatorstva, plate i naknade, bez dozvole države. Umesto najjeftinijih birale su se najskuplje ponude, rasipali su se u inostranstvu, delili povoljne stambene kredite - sve na račun zajedničke kase.

To je samo deo nepravilnosti koje su državni revizori uočili kontrolišući poslovanje i finansijske izveštaje budžetskih korisnika u 2012.

Samo za sponzorstva i donacije mahom sportskih društava „Elektroprivreda Srbije" izdvojila je 129 miliona dinara, odnosno nešto više od milion evra, bez dozvole Vlade Srbije. Za samo jednu vrstu konsultantskih usluga EPS je sklopio ugovor sa najskupljim dobavljačem, plativši čak 1,79 miliona evra. Odbijene su kuće koje su iste usluge nudile za manje od polovine ovog iznosa.

- Godišnjim programom poslovanja za 2012. predviđeni su kriterijumi za donacije, sponzorstva i humanitarne akcije u iznosu od 0,3 odsto planiranog poslovnog prihoda - piše u revizorskom izveštaju.

- Donirali su 93,8 miliona dinara, a sponzorisali Odbojkaški, Veterpolo i Rukometni savez, kao i Fondaciju Beogradske filharmonije u vrednosti od 36,6 miliona dinara. Sredstva su isplaćena iako preduzeće nije imalo saglasnost Vlade Srbije na godišnji plan poslovanja. Troškovi provizije na sredstva koja nisu iskoristili iz kredita međunarodnih finansijskih institucija za investicione projekte bili su 97,9 miliona dinara.

Među najvećim nepravilnostima u trošenju budžetskih para je isplata novčane pomoći radnicima MUP u iznosu od 6,28 miliona dinara. Revizori MUP-u zameraju i 2,86 miliona dinara za nagrade koje su delili, iako posao za koji su bili dodatno plaćeni spada u redovne aktivnosti zaposlenih MUP-a.

Ni Republički fond penzijsko-invalidskog osiguranja ne može da se pohvali štedljivošću. Revizori su u njihovom poslovanju našli čak 26 nepravilnosti, a iza svake se krije po nekoliko problema. Jedna od najupečatljivijih je stambeno kreditiranje zaposlenih u iznosu od 185 miliona dinara. Ove, više nego povoljne dinarske zajmove davali su sa kamatnom stopom od svega 0,5 odsto, bez valutne klauzule.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)