115 rajskih ostrva na planeti tone i uskoro bi sva mogla da NESTANU! (VIDEO)

Ako zaista postoji još neko ko iskreno ne veruje u to da klimatske promene munjevito uništavaju život na našoj jedinoj planeti, trebao bi da poseti neku od brojnih okeanskih nacija koje polako nestaju. CNN je odlučio da uradi reportažu o Sejšelima, državi smeštenoj "preko puta" Somalije u Indijskom okeanu, koja se sa svojih 92.000 stanovnika trudi da preživi na 459 kilometara kvadratnih na 115 ostrva koji nestaju zbog rasta nivoa mora.

Preporučujemo

Svet ima samo TRI GODINE da spreči temperaturnu katastrofu: Posledice mogu da budu APOKALIPTIČNE

Još 1998. Sejšele je pogodio El Ninjo koji je površinski sloj mora tako zagrejao da je uginulo 90 posto korala u tom arhipelagu. Sledile su poplave i niz nevolja zbog kojih je teško stradalo ribarstvo i poljoprivreda na Sejšelima, ekonomske grane na kojima počiva više od pola tamošnje ekonomije. El Ninjo je Sejšele udario i 2016. godine, zbog čega se površina te zemlje pod koralnim grebenima smanjila sa prethodnih 50 na samo pet posto.

I dok je El Ninjo katastrofalna prirodna pojava koja se pojavljuje svakih između dve i sedam godina, kad El Ninjo udari sada, u trenutku klimatskih promena, on je koban jer klimatske promene pogoršava do ekstrema. Za merenje klimatskih promena i njihovih posledica na Sejšelima nije potrebna niti NASA niti okeanografski institut u Potsdamu niti bilo koja naučna ustanova ili jedan jedini ekspert od njih hiljade širom sveta. Dovoljno je metrom meriti gde se nalazi obala. Još 2007. rekordna plima je prodrla u kopno čak 50 metara dalje nego što je iko ikada pamtio. A to je bilo pre punih 10 godina.

- Svima koji još sumnjaju u klimatske promene, mi možemo pokazati fotografije kako danas stvari ovde izgledaju drugačije nego pre. Imamo eroziju obale. Imamo poplave kakve nismo imali nikada, temperature visoke kao nikad ranije. Ranije smo znali doslovno u dan kad će nam početi sezona kiša. Sada imamo suše kao nikad u istoriji - kazala je za CNN Lisa Laporte Bojse koja na Sejšelima vodi svoj pansion, tačnije na jugoistočnoj ivici najvećeg ostrva Mahea.

MMF je 2010. Sejšele primetio kao mesto s najgorom sušom od pamtiveka. A u januaru 2013. snažne kiše prouzrokovale su klizišta u Pointe Au Selu. Jezive plime su uništile puteve i drugu infrastrukturu. I dok se veliki deo moćnog industrijskog sveta prenemaže oko mera za prebacivanje na energente koji ne bi značili dalje zagađenje atmosfere ugljendioksidom, Sejšelci su bili prisiljeni golim rukama da grade barijere od stena u pokušaju sprečavanja mora da im ispere plaže, prenosi express.hr.

Foto: Flickr/arwcheek

Zato su im koralni grebeni pitanje preživljavanja. I nije to samo problem Sejšela. Zbog umiranja koralnih grebena već godinama je u panici čak i Australija. Prvo što se koralima događa jeste temperaturni udar sve toplijih površinskih morskih voda. Dolazi do nestanka alge zoksanthelae koja čini 90 posto izvora hrane za živa bića na koralnim grebenima. Korali zato ostaju goli, beli, više nema hrane, pa kad visoka temperatura mora ostane i neko duže vreme, počinju da se sležu i sami korali, a greben postaje neotporan na udare talasa, plimu i svako drugo delovanje okeana. Sledeći udar je acidifikacija okeana, povećanje novoa kiselosti.

Čak i dugo nakon što je čovečanstvo postalo svesno da ispuštanje CO2 u atmosferu zagreva planetu, uveliko nije bilo jasno zašto su se prvih decenija zagrevanje i klimatske promene događali tako relativno sporo. Da bi odjednom naučnici uočili pravi horor po opstanak i čoveka i svog života na Zemlji – okeani su upijali i toplinu i CO2. Nekih 560 milijardi tona ugljendioksida u poslednjih 250 godina završilo je u okeanima i pretvorilo se u ugljen-kiselinu.

Danas je nivo kiselosti okeana 30 posto viša nego pre industrijskog uspona čovečanstva, a to onda znači da strada sav život u morima po Zemlji. Bilo da je reč o puževima, školjkama koji sve teže mogu razvijati svoje kućice ili o koralima ili o bićima koji bez tog kalcijuma ne mogu da apsobuju hranu. Nakon toga stiže nova nevolja, a to je povećan nivo sedimenata u okeanima.

Printskrin: www.google.rs/maps

Cunami iz 2004. prekrio je sejšelske korale tolikim količinama sedimenata da su ovi ostali bez kiseonika, pa su i od toga počeli da se sležu. Sledi povećanje nivoa mora usled sve većih temperatura na Zemlji i otapanja "večnog leda" na Zemljinim polovima. Viši nivo znači još i gore i brže rasprostiranje sedimenata i, konačno, potapanje celih ostrva, čak i država. Dok dođe red na velike i bogate zemlje, Tuvalu, Nauru, Kiribati, Maldivi, Maršalova ostrva, Sejšeli i mnogi drugi odavno će već morati da zbrinu svoje nacije na drugim mestima, jer će ih sasvim potopiti more koje bi aktuelnim scenarijima do 2100. trebalo da naraste i preko dva i po metara.

To plus oluje i plime, Bangladeš će nestati u svom najvećem delu, dolina Neretve, Holadnija, obalna područja po celom svetu, delta Misisipija... Sejšeli su jedni od svedoka prvih naznaka takve budućnosti.

- Kad nam korali odumru, umrećemo i svi mi. Sve nam zavisi od koralnim grebenima - kazao je Savi Leblond, rukovodilac projekta Programa zaštite ostrva Cerfa.

Foto: Profimedia/Corbis

Sejšelci koji su u mladosti za ručak znali u sat vremena uloviti pet ili šest hobotnica u laguni, sada se oni sa svojih 50 godina neretko vraćaju kući praznih ruku. Ribe je sve manje, kao i morskih biljaka, korali zapravo pokrivaju manje od 0,1 posto površine mora u svetu, a u njima se nalazi 25 posto svetske morske bioraznolikosti. Okeanske nacije su zato među prvima na svetu ugrožene da umru od gladi, bolesti, prirodnih katastrofa i gubitka tla usled klimatskih promena.

Pogledajte snimke:

(Telegraf.rs)