Ona je najobrazovanija kraljica na svetu, a kritikovali su je zbog ovih stvari

Foto: Tanjug/AP

Danska kraljica Margareta II rodila se u Kopenhagenu 16. aprila 1940. godine kao ćerka Fridriha IX i princeze Ingrid od Švedske. Ova svestrana dama plave krvi svojim poreklom, obrazovanjem, ali i pomeranjem granica izaziva divljenje širom sveta.

Margareta II je nakon svoje imenjakinje, koja je vladala Danskom na prelazu s 14. u 15. vek, tek druga žena u istoriji koja je sela na danski tron. Prema zakonu iz 1850. godine nije bilo predviđeno da postane monarh jer su samo muški potomci njene kuće Gluksburg mogli da naslede presto. Smatralo se da će njen ujak Knud od Danske da nasledi danski tron.

Preporučujemo

Međutim, popularnost njenih roditelja i njihovih ćerki doprinela je promeni Ustava, što je omogućilo i ženama da naslede danski presto. Na presto je stupila 1972. nakon smrti oca, a danas se smatra jednim od najboljih i najnaprednijih evropskih monarha.

Foto: Tanjug/AP

Studirala je praistorijsku arheologiju, politikologiju i ekonomiju na prestižnim univezitetima Kembridž i Sorbona. Margareta je poliglota i savršeno govori sledeće jezike: danski, francuski, švedski, engleski i nemački. Izvrsna je slikarka i odličan prevodilac.

Kažu da kad ne bi bila kraljica, solidno bi zarađivala za život kao profesionalni umetnik. Što se tiče prevođenja, smatra se da je prevela jedan deo "Gospodara prstenova" Džona Ronalda Rejela Tolkina i napravila ilustracije pod pseudonimom, prenosi stil.kurir.rs.

Bila je u braku sa princom Henrikom, sve do njegove smrti početkom 2018. godine. Oni su smatrani za najobrazovaniji kraljevski par na svetu. Imaju dva sina, Frederika i Joakima i sedmoro unučadi.

Foto: Wikimedia/Holger Motzkau

Margareta i Henrik su se venčali 1967. godine, dan uoči njegovog 33. rođendana. On je bio francuski diplomata punog imena Anri Mari Žan Andre de Labord de Monpezat, koji je tom prilikom ime promenio u Henrik i postao danski princ.

Henrik je isticao da nije bio najsrećniji što u Danskoj nije dobio titulu kralja, što je običaj u drugim dinastijama. Ipak je njihov brak opstao zbog ljubavi i poštovanja. I princ Henrik, kao i njegova supruga, uživao je u lepim i finim stvarima.

Iako je i on u mladosti voleo da crta, kasnije je postao ljubitelj proze i poezije, pa se i sam uspešno oprobao u pisanju. Osim toga, napisao je i nekoliko kuvara, a decenijama je uživao u uzgajanju vinove loze i pravljenju svog vina.

Margareta se protivi fundamentalističkom islamu, ali ne i islamu u celini. Kako je Danska ustavna monarhija, to znači da vladar ne može sam da donosi odluke. Svaki predlog zakona postaje Zakon kada ga potpišu kraljica i ministar iz kabineta.

Dancima je laknulo kad je 2000. godine njihov ministar finansija objavio da neće da uvode evro kao valutu. Tada su u anketama govorili da bi im bilo žao njihove krune jer Margareta izgleda odlično na kovanicama.

Ono po čemu je ova kraljica prepoznatljiva je to što je strastveni pušač, a 2006. godine objavila je da je javnost više neće videti kako puši na javnom mestu zbog izglasanog strožeg zakona o pušenju i kako ne bi bila loš primer mladima.

Međutim, ona ne krije da ako vidi pepeljaru u sobi, rado će da zapali cigaretu. Jedni tvrde da je strastvena obožavateljka danskih brendova, dok drugi kažu da uživa u grčkim markama cigareta. Zbog ove svoje loše navike se svojevremeno našla na udaru javnosti.

Ova ležerna miljenica Danaca je poznata i po izjavi da najstarijom evropskom monarhijom (čiji koreni sežu do vikinških kraljeva u 10. veku) savršeno dobro vlada bez modernih izuma poput interneta i mobilnih telefona, prenosi stil.kurir.rs.

Danska kraljica je rekla da dok drugi članovi njene porodice "nalaze da je zabavno što ne koristi mobilni telefon", ona sama smatra da joj on nije ni potreban. Kada ju je jedan norveški novinar pitao kako to da je moderna sredstva komunikacije ne interesuju, Margareta je odgovorila da je "jako spokojno" biti neumrežen.

- Sasvim mi je lepo kako stvari stoje, hvala na pitanju - dodala je veselo.

(Telegraf.rs)