Mlečni put je ranije bio drugačiji: Naša glaksija u prošlosti progutala drugu, patuljastu galaksiju

Pre oko 10 milijardi godina, naša galaksija Mlečni put izgledala je prilično drugačije nego što izgleda danas. Kako bi postigla svoju sadašnju veličinu, najverovatnije je u svojim "mlađim danima" progutala obližnju patuljastu galaksiju, piše CNN.

U ranim danima svemira, pre nekih 13 milijardi godina, zvezde su se vrlo brzo formirale, što je dovelo do stvaranja prvih patuljastih galaksija, odnosno galaksija koje sadrže između 100 miliona i nekoliko milijardi zvezda. Mlečni put sada ima između 200 i 400 milijardi zvezda.

Preporučujemo

Patuljaste galaksije su se tokom vremena spajale formiravši znatno veće, a tim procesom je stvoren i današnji izgled naše galaksije.

Naučnici su, kako bi saznali u kom je periodu Mlečni put "progutao" manju galaksiju, koristili podatke svemirskog teleskopa Gaja, a rezultate istraživanja objavili su u uglednom časopisu "Nature Astronomy".

PROGUTALA JE GALAKSIJU GAJA ENCELADUS

Astronomi su raniije primetili da se galaktički halo našeg Mlečnog puta, što se odnosi na područje ispod i iznad spiralnog diska, sastoji od najmanje dve komponente: jedna ima više plavih zvezda, a druga više crvenih.

Kada su naučnici napravili detaljniju analizu plavih zvezda, shvatili su da se zapravo radi o ostacima patuljaste galaksije poznate kao Gaja Enceladus.

- Nakon proučavanja podataka s teleskopa Gaja, dobili smo uvid u starosnu raspodelu zvezda obe komponente i pokazalo se da one sadrže zvezde koje su starije od onih u glavnom disku - napisao je u studiji astrofizičar Kris Bruk, s Instituta atrofizike Kanarijas.

Galaksija Mlečni put je pre nekoliko milijardi godina progutala manju galaksiju Gaja Enceladus; Foto: Profimedia/Photononstop

Dakle, zvezde iz obe komponente dele jednake starosne distribucije i starije su od većine zvezda u glavnom telu naše galaksije. Ta starosna granica između može se povezati s momentom koji se dogodio pre 10 milijardi godina, odnosno s pripajanjem patuljaste galaksije većoj galaksiji, Mlečnom putu.

Naučnici su identifikovali crvenu komponentu kao najstariju grupu zvezda formiranu unutar naše galaksije.

- Zadnji deo slagalice bila je količina metala, odnosno elemenata koji nisu vodonik ili helijum, u zvezdama jedne ili druge komponente. Zvezde u plavoj komponenti imaju manju količinu metala nego one u crvenoj - kazao je astrofizičar Tomas Ruiz Lara, također s maločas pomenutog instituta.

HAOS JE TRAJAO ČETIRI MILIJARDE GODINA

Zvezde su se stvarale u obe galaksije, u prvobitnom Mlečnom putu i u patuljastoj galaksiji Gaja Enceladus. No, rani Mlečni put bio je četiri puta masivniji od svoje suputnice i sadržavala je više metala, tako da su naučnici mogli da kategorizuju crvene zvezde kao stare zvezde rane forme naše galaksije, a plave kao stare zvezde Gaje Enceladus.

Pre otprilike 10 milijardi godina, došlo je do snažnog sudara i spajanja te dve galaksije, te su njihove zvezde razbacane unaokolo, stvarajući pritom galaktički halo oko današnje forme Mlečnog puta.

Svemirski haos koji je nastao nakon spajanja i koji je trajao sledećih 4 milijarde godina, izazvao je rapidno formiranje novih zvezda. Na kraju se sve pomalo smirilo i u središtu galaksije stvorio se tanak disk gasa u kojem se i dan-danas formiraju nove zvezde.

VIDEO: Kiša meteora kakvu samo poželeti možete

(Telegraf.rs/Index.hr)