Verovatno ne možete da zamislite, ali ove stvari polako nestaju i mi smo krivi zbog toga

Polako počinjemo da budemo svesni da će mnoge stvari koje su nam neophodne nestati.

Verovatno ste čuli o nestašici vode, ulja i medonosnih pčela, ali ima još stvari koje će verovatno nestati ili će način na koji upravljamo ovim resursima doprineti njihovom iskorenjivanju.

Preporučujemo

Evo šest stvari kojih će biti sve manje.

1. Prostor u orbiti

Foto: Pixabay.com

Oko pola miliona predmeta kruži oko zemlje.

Samo dve hiljade predmeta su funkcionalni - sateliti koje koristimo za komunikaciju, navigaciju i za gledanje naših omiljenih serija.

Sve ostalo su krhotine lansiranih raketa i delovi svemirskih letelice koje su se sudarile.

Šta je tu problem? Spomenutih pola miliona predmeta su samo oni koje možemo da pratimo, a svakog dana sve više letilica se lansira u svemir.

Kako tehnologija napreduje, sve je lakše lansirati objekte u orbitu.

Iako je to dobro za nas, ne postoji "kontrola leta" u svemiru koja bi pratila sve te predmete koji kruže oko planete, a ni sistem za čišćenje orbite od bespotrebnih predmeta, koji zagađuju orbitu, nije osmišljen.

Što je veća gužva u orbiti, raste rizik od sudara tih predmeta čime bi bila izazvana velika šteta na mrežama koje su nam potrebne za komunikaciju i navigaciju, kao i meteorološke prognoze.

Trenutno ne postoji rešenje za ovaj problem.

2. Pesak

Foto: Profimedia

Verovatno mislite kako je moguće da će nestati peska kada su pustinje i plaže pune ovog materijala?

Međutim, istina je da je pesak jedan od najkorišćenijih čvrstih materijala na zemlji, pored šljunka, a priroda nije u stanju da se toliko brzo obnovi, stoji u izveštaju Ujedinjenih nacija.

Pesak nastaje hiljadama godina u procesu erozije, a koristi se svakog dana u izgradnji, filtriranju vode, čak i u proizvodnji stakla za naše prozore i mobilne telefone.

Gubitak peska preti veoma osetljivom ekosistemu, a pojavile su se inicijative da globalni monitoring korišćenja ovog resursa kojeg ima sve manje.

3. Helijum

Foto: Profimedia

Možda dolazi vreme kada ćemo se osetiti loše kada balon sa neke žurke odleti u atmosferu.

Helijum je ograničeni resurs, ovaj gas se nalazi duboko u zemljinoj kori i trenutno raspolažemo rezervama za narednih nekoliko decenija.

Procene su da će nestašica nastupiti za 30 do 50 godina.

Iako deluje kao da će to samo pogoditi decu koja vole balone na rođendanima, helijum je neophodan za funkcionisanje medicinske opreme, on se koristi za hlađenje magneta koji omogućavaju magnetnoj rezonanci da radi.

Ovi aparati su uneli revolucionarne promene u dijagnostiku i tretmana raka, kao i povreda mozga i kičme.

4. Banane

Foto: Pixabay

U lošijoj verziji naše budućnosti jedna od stvari koje će nam nedostajati su smutiji!

Većini banana koje koristimo preti gljivica Panamske bolesti.

Vrsta banane koju konzumiramo se zove Kevendiš i vodi poreklo od jedne biljke koja je klonirana. Panamska bolest se vrlo brzo širi i može da zbriše sveukupni rod banana na svetu.

To se već jednom desilo - pedesetih godina, ista ova bolest uništila je svetski prinos banana, zbog čega su proizvođači prešli sa vrste Gros Majkl na Kevendiš.

Istraživači rade na razvoju novih vrsta koje su otporne na gljivicu, ali i dalje veoma ukusne.

5. Zemljište

Telegraf.rs

Iako zemlje na našoj planeti ima na pretek, njen kvalitet je zabrinjavajući.

Površinski sloj zemlje odakle biljke crpe hranljive sastojke je ugrožen.

Polovina sloja zemlje koji može da se koristi za uzgoj hrane, nestala je u poslednjih 150 godina, procene su organizacije VVF (WWF). Potrebno je skoro 500 godina da se prirodnim putem formira 2,5 centimetra plodne zemlje.

Erozija, intenzivan uzgoj hrane, krčenje šuma i globalno zagrevanje doprinose nestanku plodne zemlje.

6. Fosfor

Printskrin: Youtube/GineersNow

Kad pomislite na fosfor, najverovatnije ne znate gde se koristi ovaj hemijski element sem u šibicama.

Neophodan je za poljoprivredno đubrivo.

Iako bi bilo najbolje da se fosfor vraća zemlji odakle je potekao, kroz biljni i životinjski otpad, on najčešće završava u morima i okeanima.

Ako nastavimo da ga koristimo ovim tempom, procenjuje da imamo rezerve fosfora u rasponu od 35 do 400 godina, nakon čega smo u velikom problemu.

(Telegraf.rs/BBC na srpskom)