Naš najlepši leptir živi na planinama, a najstrašniji doleće noću: Jedan od njih je ozbiljno ugrožen
Ove insekte sigurno ne biste voleli da ubijete
Prava je sreća susresti u prirodi apolona, možda i najlepšeg leptira koji živi na visokim planinama Srbije. Nežna, gotovo snežno bela krila ukrašena su upadljivim tufnama, crne i jarkocrvene boje. Sreća je potrebna ne samo zbog toga što retko kada boravimo na visinama od preko 1.000 metara, već i iz još jednog razloga - ovom leptiru preti izumiranje.
Osim velike nadmorske visine, apolonu prijaju kamenjari, ali smešteni u čistini gde nema visokih trava i grmlja, gde ima mnogo sunca i malo vetra.
Preporučujemo
Proždrljivi insekt proždire grčke šume: Već je uništio oko 100.000 stabala
Bubica sa pahuljom na repu: Da li ste ikada videli ovog majušnog belog stvora? (FOTO)
Njegove crvene šare odaju i da su njegovi prirodni neprijatelji u opasnosti ako ga pojedu. Naši reporteri imali su priliku da vide apolona na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, u kolekciji staroj 50 godina, koja je u nedelju bila izložena i za posetioce. Zaboden na čiodu, apolon je plenio lepotom i posle 5 decenija.
Ali, nije to jedini naš insekt koji zasigurno ne biste želeli da pregazite - profesorka entomologije Draga Graora, pokazujući izložbu, ukazala nam je na još neke zanimljive vrste koje možete sresti u Srbiji.
I kineske bubamare mogu biti korisne
Bubamara je, definitivno, uz pčelu, insekt koji biste definitivno poštedeli kada biste ga sreli. Ove bube i te kako su korisne jer se hrane štetnim vrstama.
Poslednjih godina, međutim, stigle su nam i kineske bubamare koje sve više potiskuju domaće, ali i one su korisne, ispričala nam je profesorka Graora, jer takođe jedu štetne vrste. Ipak, nekad mogu da pojedu i druge korisne insekte, pa da nam tako donesu štetu i to je jedina mana ovih kineskih u odnosu na domaće.
Popci "oživljavaju" tišinu
Tišina u prirodi nikad nije gluva - mnogi insekti proizvode neobične zvuke, zbog čega tišina postaje "živa", a čovek okružen prirodom relaksiran.
Posebno se po lepoti "pevanja" izdvajaju popci.
Njih čujete, ali retko vidite. Mnogi verovatno i ne znaju da su to naizgled obične crne bube sa dva ne baš prijatna šiljka na zadnjem delu. Oni satima i satima mogu da "sviraju" u ljubavnom zanosu dozivajući ženke.
Oni vole bašte i voćnjake, ali poljoprivrednici baš i ne uživaju u ovoj opojnoj "pesmi", jer su te bube velike štetočine.
Leptir - veštica
Koliko volimo dnevne leptire, toliko pomalo zaziremo od noćnih. Verovatno zbog usađenog narodnog verovanja, da se veštice noću preobražavaju u leptire i slepe miševe. Duša žene koja je veštica u snu bi se, verovalo se, pretvarala u leptira.
Postojao je i način da se otkrije koja je to seljanka veštica: leptiru bi se spalio deo krila i reklo bi mu se da sutra dođe po so. Ako bi se na vratima pojavila žena sa povređenom rukom i tražila so - eto veštice.
Leptir koji je u našem narodu poznat kao veštica je sfingida.
A postoji još jedna vrsta koju ne biste voleli da vidite i proslavila se u "Kad jaganjci utihnu". To je leptir koji na svojim leđima ima šaru u obliku mrtvačke glave.
I naš najveći insekt je jedna vrsta noćnog leptira - veliki noćni paunovac ima raspon krila i do 15 centimetara, a može se sresti u blizini šuma, u noćnim satima i na osvetljenim fasadama.
Skarabej - sveta buba
Ova buba, zvana skarabej, živi i na našim prostorima, a za stare Egipćane je bila i te kako važna. To je bila buba sunca, sveta buba i najpoznatija egipatska amajlija.
Njena simbolika bila je ponovno rađanje, vaskrsenje, jer skarabej kotrlja loptu nastalu od komada balege uzbrdo, kao što bog Sunca "kotrlja" našu zvezdu preko neba.
Svilena buba
Čitava jedna industrija zasnovala se na proizvodnji svile, a veliki deo posla obavljale su svilene bube koja je u Srbiju došla iz Zapadne Evrope. A Kinezi su je gajili još 2.500 godina pre Hrista. Toliko su je dobro čuvali da su zabranjivali da se njena jaja raznose po svetu.
I to uopšte nisu lepe bube, zapravo i nisu bube - u pitanju su nezgrapni leptiri koji u prethodnoj fazi svog razvoja proizvode svilu.
Iz jaja ovog insekta nastaju kokoni, faza razvoja u kojoj oni proizvode omotač od svile, a jedna nit, kada bi se odmotala, može da dostigne dužinu od čak 2 kilometra.
Na kraju, iz kokona razvija se leptir.
(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)
Povezane vesti
Ana Mihajlovski objavila snimak buba u grizu koji svi volimo: Otkrivamo kako su tu dospele
U Grčkoj pronađena mermerna glava Apolona, stara skoro 2000 godina
Došla na Balkan da uči od veštica: Kaže da je dobila zaštitu od đavola i bivšeg muža - duha vojnika
Lava i pepeo krili neverovatne prizore iz Trojanskog rata: U Pompeji otkrivene izuzetne freske
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
OTROVALA SVEKRVU I SVEKRA PEČURKAMA Pripremila je smrtonosni ručak za rodbinu svog muža: Nekoliko dana kasnije umrla je i tetka
U Dubaiju niču novi NEBODERI tako luksuzni da će vam se zavrteti u glavi - CENA stanova će vas iznenaditi, a evo GDE u Srbiji možete da saznate BAŠ SVE o njima
:)
Ja sam takve ogrome leptire neretko vidjao u Sokobanji.
Podelite komentar