Veliko otkriće naučnika: Neandertalci su bili pametniji nego što smo mislili

Foto: Pixabay

Najnovija istraživanja pokazuju da su praistorijski ljudi koji su živeli pre oko 400.000 do 40.000 godina ronili u potrazi za školjkama. Ovaj podatak ruši stereotip o neandertalcima kao brutalnim stvorenjima bez sposobnosti promišljanja.

Do danas je pronađeno malo dokaza da su praistorijski ljudi znali da plivaju. Tim istraživača koji je proučavao školjke u italijanskoj pećini Grota de Moskerini potvrdio je da je reč o školjkama koje su skupljali neandertalci. Živeli su blizu pećine koja se nalazi u regionu Lacija, a od školjki su pravili oštre predmete.

Preporučujemo

Naučnik sa Univerziteta u Koloradu Paolo Vilja, zajedno sa svojim saradnicima analizirao je 171 komad drevnog alata. Svi su napravljeni od glatke školjke (Callista chione). Oruđe su prvi put pronašli arheolozi tokom iskopavanja 1940. godine i od tada se istražuje njegovo poreklo.

Pronađeni primerci bili su neprozirni, oštećeni usled kontakta sa šljunkom i ostalim morskim organizmima.

Većina primeraka pronađenih u pećini slična je školjkama koje viđamo na morskoj obali. Ipak, jedna četvrtina imala je glatku spoljašnjost, bez znakova oštećenja. Ovo sugeriše da su sakupljene sa morskog dna, dok su školjke još uvek bile u životu.

Neandertalci su ronili da bi preživeli

Danas se ove školjke skupljaju otkopavanjem dna Jadranskog mora ili ih ronioci traže na dubinama većim od 10 metara. Na severu Jadrana se glatka školjka može naći i u priobalju, na dubinama od oko pola metra do jednog metra.

- Sva je prilika da su neandertalci ronili na dah, jer nisu imali opremu. Školjke su skupljali na dubini od dva do četiri metra - objašnjava profesor Vilja.

Njegov kolega sa Instituta za arheologiju UCL doktor Met Poup takođe misli da je reč o velikom otkriću.

- Znamo da se na moru dešavaju oluje koje mogu izbaciti školjke na kopno. Reč je o materijalu koji se sa više različitih lokaliteta donet u pećinu. Njihovo poreklo je izvan pećine u kojoj su pronađene, pa se radi o prikupljanju koje je trajalo u kontinuitetu - objašnjava doktor Poup.

Neanderthals collected clam shells and volcanic rock from the beach and coastal waters of Italy during the Middle Paleolithic Neandertals on the beach: Use of marine resources at Grotta dei Moscerini (Latium, Italy) https://t.co/68CS5ygLbj pic.twitter.com/RxeXMezI5G— MU-Peter Shimon 🀄 (@MU_Peter) January 15, 2020

Nisu bili divljaci

Dokazi naučnika ruše stereotipe o neandertalcima kao nasilnim bićima koji dane provode loveći divlje životinje. Poznato je da su sakupljali dagnje u plitkim vodama, ali nisu pronađeni jasni dokazi o njihovim plivačkim i ronilačkim sposobnostima sve do sada.

- Najnovije otkriće pokazuje da su neandertalci koristili resurse mora ne samo radi ishrane, već i za pravljenje oruđa - dodaje doktor Poup.

Nekada se u proučavanju razvoja ljudske vrste način prikupljanja resursa koristio da se napravi jasna razlika između neandertalca i razumnog čoveka. Doktor Poup kaže da se ovim otkrićem ta granica polako briše.

- Dokument pokazuje da su praistorijski ljudi ove delove priobalja naseljavali samo u određenom periodu godine. Izgleda da su do mora dolazili sporadično kako bi se opremili materijalima za izradu oruđa koje su koristili u svakodnevnom životu. Možda su ove školjke bile njihova hrana tokom zime, kada bi nastupio period gladi - objašnjava doktor Poup, a prenosi BBC.

Prošle godine je profesor sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu Erik Trinkaus objavio da su neandertalci patili od poremećaja koji se naziva "surfersko uvo". Reč je o zadebljanju koje se razvija u dubini ušnog kanala, a karakteristična je za osobe koje dosta vremena provode u vodi i na udaru vetra. Teoriju su osporili činjenicom da su neandertalci spavali na hladnim i vlažnim mestima.

(N.N.)