Najavili kišu, a sija sunce: Kako uopšte nastaje vremenska prognoza i zbog čega je često pogrešna?

Foto: Unsplash

Evropski kontinent je, srećom, lišen razornih tornada i uragana, zbog kojih je redovno meteorološko izveštavanje nužno u slučaju da se vrši evakuacija pogođenog stanovništva. Ipak, u kom god delu sveta da se nalazimo, svakodnevno se oslanjamo na vremensku prognozu.

Podaci koji se tiču vremenskih prilika i stanja u atmosferi se prikupljaju i pohranjuju u moćne superkompjutere. Vrši se merenje temperature vazduha, pritiska, vlažnosti, kao i brzine vetra. Ovi podaci se prikupljaju na globalnom nivou, pa se na osnovu njih određuje vremenska prognoza.

Otežavajuća okolnost je, u stvari, brzina kojom superkompjuteri uspevaju da obrade podatke o stanju u atmosferi. Meteorolozi, pritom, vrše dodatna merenja, kako bi predvideli bilo kakve promene i na osnovu njih upotpunili prognozu.

Zašto su prognoze često pogrešne, uprkos detaljnim i opširnim podacima?

Naša atmosfera je toliko osetljiva, da i najmanje promene u svetskim okeanima, na primer, mogu uticati na to kako će vreme izgledati kada stigne do kopna. Atmosfera je širok i složen sistem, te je zbog toga nemoguće precizno je nadgledati u celosti, što znači da su propusti u meteorološkim ispitivanjima neizbežni.

Čak ni prognoza nedelju dana unapred nije pouzdana. Dobre vesti su da će sa razvojem tehnoloških dostignuća i sistem praćenja vremenskih prilika biti sve tačniji. Ni dugoročne prognoze nisu na odmet i predstavljaju dobrog pokazatelja prosečne vlažnosti predstojećih vremenskih prilika.

Postoje kompjuterski programi koji nam omogućuju da predvidimo klimu i nekoliko decenija unapred, piše BBC.

Kakvo nevreme je teško predvideti?

Poteškoću predstavlja precizno prognoziranje za određenu lokaciju. Padavine su naročito nezgodne i nepredvidive. Često pomislimo da je vremenska prognoza omanula, jer smo očekivali pljusak, a nije se dogodio. U stvari, dogodio se, samo nekoliko kilometara od nas.

Takođe, različite svetske meteorološke organizacije koriste sopstvene kompjuterske programe, zbog čega nije nemoguće da dobijemo nekoliko prognoza koje nisu istovetne za jednu oblast.

Sve je veći broj i aplikacija zaduženih za praćenje vremenskih prilika, koje neretko koriste drugačije pristupe prognoziranju. Ukoliko postoji 30 odsto verovatnoće da će pasti kiša, jedna aplikacija će označiti vreme kišobranom, dok će druga to učiniti oblačićem, jer i dalje postoji 70 odsto šanse da će vreme biti suvo.

Svakako, sa razvojem sve istančanije tehnologije, i sama vremenska prognoza će postati preciznija, brže dostupna i odnosiće se na uže određene oblasti.

(N. I.)