Polarni vrtlog je počeo čudno da se ponaša: Promeniće proleće i leto, preti da razori ozonski omotač

Printscreen/Youtube/Met Office - Weather

Početkom januara ove godine, radiosondom su obavljena merenja u središnjim slojevima stratosfere, koja se prostire 50-55 km iznad Zemljine površine. Merenja vršena nad islandskom prestonicom Rejkjavik pokazala su najnižu temperaturu u stratosferi za poslednjih 40 godina - čak 96 stepeni Celzijusa u minusu. Ovaj podatak svedoči o lošem stanju u kom se trenutno nalazi polarni vrtlog u stratosferi.

Nekoliko nedelja kasnije, postignut je novi rekord u pogledu niske temperature, ali ovoga puta u nižim slojevima stratosfere, na visini između 18 i 20 kilometara. Jedno od ispitivanja, rađeno u Svalbardu, arhipelagu koji se nalazi u Arktičkom okeanu, severno od Evrope, izmerena je temperatura od -85 stepeni Celzijusa u nižim slojevima stratosfere.

Preporučujemo

S obzirom na to da su ispitivanja vršena u stanicama izvan jezgra polarnog vrtloga, temperatura nad samim polom je zasigurno još niža. Analize pokazuju naznake zapanjujuće niske temperature u jezgru vrtloga za ovo doba godine, navodi Severe Weather Europe.

Kakvu pretnju predstavljaju polarni oblaci?

Prema merenjima američke svemirske agencije NASA, zabeležena temperatura je najniža u poslednjih 40 godina za ovaj period u severnoj hemisferi. Ovakvo stanje dovodi do pojave polarnih oblaka u stratosferi, koji se obrazuju u njenim najhladnijim delovima, gde temperatura opada ispod -85 stepeni Celzijusa. Ovi oblaci su ređi prizor i od polarne svetlosti.

Two days ago I saw this magnificent display of polar stratospheric clouds in Finnish Lapland. Just amazing!#pscs #nacreousclouds #lapland #finland pic.twitter.com/ANd5UOLwgL— Thomas Kast (@ThomasKast1) January 2, 2020

Uprkos svojoj lepoti, ovi oblaci igraju ključnu ulogu u procesu razaranja ozonskog omotača. Na Južnom polu, oni potpomažu stvaranje ozloglašene ozonske rupe. Razlog za to jeste činjenica da ovi oblaci podstiču nastajanje hlora i broma, koji su hemijski veoma aktivni i doprinose ubrzanom uništenju ozona. Hladni uslovi koji održavaju formiranje ovih stratosferskih oblaka opstaju i do septembra-oktobra nad Antarktikom, kada se usled sunčevih zraka javlja fotohemijski proces koji doprinosi razaranju ozonskog omotača.

Predstoji nam neizvesno proleće i početak leta

U slučaju Severnog pola, temperatura obično nije dovoljno hladna da bi se ovi oblaci obrazovali. Ipak, trenutni pokazatelji svedoče o kritičnom stanju ozona. Sunčeva svetlost stiže do Severnog pola krajem februara, odnosno, početkom marta, te uz prisustvo polarnih oblaka u stratosferi može da pokrene proces uništenja ozona.

Ozonska rupa nad Severnim polom je i dalje manja od one nad Južnim, ali svakako je nesvojstvena za severnu poluloptu. Uzročnik je drastično zahlađenje polarnog vrtloga, dok se i snaga vetra unutar njega neuobičajeno povećala. Vrtlog će početi da nestaje sa dolaskom proleća, jer će temperatura neminovno porasti. Ovaj proces povlačenja vrtloga može biti postepen ili se javiti kao naglo povećanje temperature. Reč je o prirodnom događaju koji se zove „poslednje zagrevanje” (eng. ''Final Warming).

Poslednje zagrevanje inače ne utiče na klimu, ali isto neće važiti i ove godine, zbog prisustva tako snažnog polarnog vrtloga. Iz tog razloga, neizvesno je kakvo nam proleće predstoji. Poslednje zagrevanje može da utiče na vremenske prilike sve do početka leta.

(N. I.)