Teorija koja menja sve: Naša planeta iznenadila i naučnike onim što su otkrili o njoj

Zemlja i Mesec. Pixabay.com

Preteča naše planete, mlada Zemlja, formirala se u roku od pet miliona godina, došla je do zaključka nova studija Centra za formiranje zvezda i planeta, u okviru Univerziteta u Kopenhagenu. Ovo je, na astronomskoj skali, veoma velika brzina formiranja, piše Science Daily.

Ako Sunčev sistem, star 4,6 miliona godina, uporedimo sa 24 sata, može se reći da se Zemlja formirala za minut i po, što su rezultati koji se kose sa tradicionalnom teorijom o tome da je Zemlja nastala sudarom dva veća nebeska tela u periodu dugom desetine miliona godina, to jest da je stvorena za 5 do 15 minuta u odnosu na period od 24 sata.

Preporučujemo

Tako smo dobili novu, alternativnu teoriju o tome da se Zemlja formirala gomilanjem kosmičke prašine.

- Objekti veličine milimetra spojili su se i napravili planetu. Ova implikacija o brzom formiranju Zemlje važna je za ceo solarni sistem, a govori i o tome kolika je verovatnoća da se planete oforme i na drugim mestima u galaksiji – kaže Martin Šiler, vodeći autor studije.

Prema novim podacima, proces formiranja Zemlje trajao je oko pet miliona godina, a istraživači procenjuju da je u ovom periodu kreirano i gvozdeno jezgro Zemlje, čime je uklonjeno rano nagomilavanje gvožđa sa površine.

Više planeta, više vode i verovatno više života

Zahvaljujući ovim otkrićima i na osnovu teorije o formiranju planeta od kosmičke prašine, istraživači su došli do zaključka da bi ovaj proces mogao da bude zakon koji se odigrava i na drugim mestima u univerzumu.

To znači da je moguće da su se i druge planete formirale brže nego što bi to bio slučaj da su nastale od sudara dva objekta.

Ova pretpostavka je potkrepljena otkrićem mnogih egzoplaneta, planeta koje nisu u Sunčevom sistemu, a koje su astronomi otkrili od sredine devedesetih godina do danas.

- Sada znamo da se planete formiraju svuda i da imamo generički mehanizam koji kreira planetrane sisteme. Kada budemo shvatili kako funkcionišu ovi mehanizmi u našem solarnom sistemu, možemo napraviti slične zaključke o drugim planetarnim sistemima, uključujući i to kada i koliko često se može očekivati prisustvo vode na njima. Ako je teorija o ranom kreiranju planeta zaista tačna, moguće je da je voda samo nusprodukt kreiranja planeta sličnih Zemlji i da se osnovni uslovi za život mogu naći i na drugim mestima u univerzumu – kaže profesor Matin Bizaro, koautor studije.

(V. T.)