Neverovatno otkriće u Africi: Sahara danas nije ni upola opasna kao nekad kada su oni njom hodili
Da li ste znali da je Sahara nekad bila najopasnije mesto na planeti kojim su gospodarili grabljivci koji su jeli sve pred sobom, ali nisu napadali jedni druge
Svet sada izgleda kao veoma opasno mesto, ali jedno, nedavno objavljeno, paleontološko istraživanje može da vam pomogne da stvari gledate iz drugačije perspektive.
Preporučujemo
Dinosaurusi gotovo da nisu videli sunca: Da li ste znali da je dan nekad trajao svega nekoliko sati?
Globalno zagrevanje zbog vulkana nije uništilo dinosauruse? Naučnici imaju drugo objašnjenje
Istraživanje u poslednjih sto godina na pronađenim fosilima otkriva da je pre 100 godina jedan deo Sahare bio najopasnije mesto na planeti, kojim su gospodarili moćni predatori dinosaorusi koji se ne mogu pronaći ni u jednom modernom kopnenom ekosistemu.
Analiza fosila iz takozvanih Kem-Kem kreveta, tačnije kamenih formacija u jugoistočnom Maroku, blizu granice sa Alžirom koji datiraju iz perioda krede pokazuju da su u tom području živeli dinosaurusi mesožderi, leteći reptili predatori i lovci slični krokodilima, koji su u to vreme živeli kraj reke koja je bila puna ogromnih riba.
Ova stvorenja gospodarila su ovim delom planete nekih 95 miliona godina pre nego što su Zemljom kročili prvi ljudi. Ukoliko biste imali mašinu koja bi mogla da vas vrati kroz vreme, u njihovom društvu se ne biste osećali previše bezbedno, pitanje je koliko dugo biste i preživeli.
Biljojeda gotovo da nije ni bilo, ribe su bile veličine automobila
Paleontolog Nizar Ibrahim rekao je za CNN da je Kem-Kem ekosistem bio jedno misteriozno mesto ekološki gledano, s obzirom na to da tipičan ekosistem podrazumeva veliki broj biljojeda uz predatora, a predatori su obično klasifikovani po veličinama, sa jednim većim predatorom koji dominira u sistemu.
U sistemu Kem-Kem, broj fosila predatora je mnogo veći od dinosaurusa biljojeda, a neki od tih predatora su živeli zajedno, poput Karkarodontosaurusa, Spinosaurusa, Abelisaura i Deltadromeusa, koji su bili veliki kao i Tiranosaurus reks.
- Ovo je neobično, čak i za standarde dinosaurusa - kaže Ibrahim, s obzirom na to da je T-reks, koji je živeo na teritoriji Severne Amerike milionima godina kasnije, bio neprikosnoveni vladar drevnog ekosistema.
Gotovo je neverovatno da su veliki predatori u Kem-Kemu jeli jedeni druge. Ono što je realnije, smatra Ibrahim, jeste da su jeli džinovske ribe koje su živele u vodi. Te ribe bile su veličine jednog automobila, a sabljarka je znala da bude dugačka i po 8 metara.
Kako su ti predatori izgledali
Metju Laman, paleonotolog iz Kargeni Muzeja u Pitsburgu, kaže da bi mesožder Karkarodontosaurus najverovanije izgledao kao T-reks po veličini i obliku, ali sa proporcijalno užom glavu, donekle dužim rukama i sa po tri prsta na svakoj ruci, umesto dva.
- Daleko veći Spinosaurus je izgledao kao grešni plod ljubavi Karkarodontosaurusa i krokodila - objašnjava Laman i dodaje da je imao lobanju sličnu krokodilovoj, a zube i telo koje je bilo kombinacija oba roditelja, ali sa mnogo dužim prednjim udovima. Stvorenje koje je obožavalo da jede ribu najprepoznatljiviji je bio po "jedru" od dva metra koje je nosilo na leđima.
Abelisaur je bio manji od Spinosaurusa, a lice mu je bilo kao u buldoga.
Deltadromeus, koji nije dovoljno istražen zbog nepotpunog skeleta, jer verovatno bio iste veličine kao T-reks. Ibrahim kaže da je Deltadromeus imao veoma vitke noge i dugačak rep, ali je nepoznato kakvi su mu bili vrat i lobanja.
U Kem Kemu su živela i stvorenja slična današnjem krokodilu i najverovatnije su bili iste veličine, a leteći reptili poput Pterosaurusa bili su toliko veliki da svaka ptica koju znamo danas je u odnosu na njih patuljak.
Zaboravljeni kontinent
Studija Kem-Kema koju su sproveli Ibrahim i grupa međunarodnih istraživača širom SAD-a, Velike Britanije, Evrope i Afrike skreće pažnju na to koliko je važno da se istraži paleontologija Afrike, u odnosu na ostala područja južne hemisfere.
- Afrika u mnogome ostaje paleontološki zaboravljen kontinent - kaže Ibrahim, a njegova studija potkrepljuje ove trudnje.
Iako pristupačnost dokaza i stepen njihove očuvanosti na afričkom kontinentu mnogo variraju, u Africi ostaje još mnogo toga što treba otkriti.
Ono što pokazuje istraživanje Kem-Kema jeste da se afrički ekosistemi ne podudaraju sa onima koje znamo iz Severne Amerike, Evrope ili drugih poznatih mesta, a otkriva i tragove o tome šta se dešava sa životom kada dođe do dramatičnih promena klime.
Dokazi o stenskim slojevima iz grupe Kem Kem pokazuju da je rečni sistem u kom su živeli grabljivci i velike ribe na kraju poplavljen morskom vodom, pretvarajući to područje u toplo, plitko more. Ubrzo potom to područje postaje, i sve do jeste, najveća pustinja na svetu.
- Paleontologija nam može pomoći da shvatimo dugoročne posledice gubitka biološke raznolikosti, koje trenutno doživljavamo - rekao je Ibrahim.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Ovako izgleda raspodela ekonomske moći na afričkom kontinentu: Nekada prva, danas joj se "smeši" četvrto mesto
U delovima Grčke se od jutros ne vidi prst pred nosom: Nestvarni snimci, pojava delom zahvatila i našu zemlju
Pala cena električnih automobila u pojedinim evropskim državama: Neka vozila jeftinija za 2.000 evra
Sa koliko godina se smatra da je neko star? Evo šta su utvrdili istraživači
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Dragan je oženio Albanku i doveo je na Goliju: Prošlo tri meseca a ona samo plače, onda sam shvatio u čemu je problem (FOTO, VIDEO)
Stranac naručio mešano meso pa pitao Srbe: Evo koliko sam platio, jesu li me opljačkali?
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Realna
Vecina ovih naucnika nezna sta je juce rucala a znaju kako je izgledala planeta zemlja pre 100 miliona godina?
Podelite komentar