Eskobarovi nilski konji su opasni po ljude i sredinu, stručnjaci pozivaju da se pobiju

Foto: Pixabay, Wikimedia/Colombian National Police

Pored toga što je bio najpoznatiji narko-bos, Pablo Eskobar bio je poznat i po ilegalnom zoo vrtu, koji je izgradio na svom imanju. Nakon njegovog ubistva, najveću pažnju privlače nilski konji, a stručnjaci sada pozivaju da se zaustavi njihova populacija i da se oni selektivno pobiju.

Preporučujemo

Zloglasni kolumbijski narko-bos ubijen je 1993. godine, a pre toga je nabavio četiri nilska konja za svoj zoo vrt.

Nakon njegove smrti, vlada je preuzela kontrolu nad njegovim imanjem, ali životinje su ostavljene da se hrane same. Veruje se da tamo sada ima oko 100 nilskih konja.

Naučnici su upozorili da bi taj broj mogao da poraste do 1.500 do 2040. godine, a do tada bi već naneli nepovratnu štetu životnoj sredini i populacija bi bila prevelika da bi se kontrolisala.

Urin i izmet koje životinje proizvode su otrovni i sadrže bakterije koje su opasne i za druga stvorenja i za ljude, prenosi britanski Telegraph.

Opasni su i zbog svoje agresivnosti. Nilski konji godišnje ubiju više ljudi u Africi od drugih sisara, a jedan od Eskobarovih nilskih konja je prošle godine bacio stočara u vazduh, slomivši mu kuk, nogu i nekoliko rebara.

- Nikome se ne sviđa ideja da upuca nilskog konja, ali moramo da prihvatimo da nijedna druga strategija neće delovati - rekla je ekolog Natali Kastelblanko-Martinez.

Foto: Colombia control agency

Ona je dodala kako je njihovo premeštanje bilo moguće pre 30 godina, kada su bile samo četiri životinje.

- Kastracija bi takođe mogla da bude efikasna da su službenici rano obezbedili dovoljna sredstva za program, ali je selektivno klanje sada jedina opcija - dodala je ona.

U Africi nilski konji moraju da se takmiče za pristup vodi i beže od raznih predatora. U Kolumbiji je, sa druge strane, optimalno okruženje definisano obiljem kiše i nedostatkom predatora omogućilo Eskobarovim nilskim konjima da napreduju.

Ekolozi su pokušali da ih sterilišu, ali je životinje teško pronaći. Prema rečima stručnjaka, uspevaju da kastriraju jednog nilskog konja godišnje, a procenjuje se da je populacija životinja porasla za 10 posto svake godine.

- Mora da postoji bolje rešenje od selektivnog klanja. Nilski konji su postali deo lokalnog identiteta, ali vreme nam ističe - rekao je vladin ekolog Dejvid Ečeveri Lopez.

(Telegraf.rs)