Zemlja već danima živi "na kredit": Potrošili smo sve prirodne resurse za ovu godinu

Zemlja i Mesec. Pixabay.com

"Zemljani" već peti dan žive "na kredit". Naime, čovečanstvo je 28. jula ove godine potrošilo sve prirodne resurse koje Zemlja može da proizvede za godinu dana i time smo ušli u ekološki dug, i to dva dana ranije nego prošle godine, pokazuje istraživanje.

Dan prekoračenja resursa Zemlje je od početka 1970-ih sve ranije, sa izuzetkom 2020. kada je bio 22. avgusta zbog manjeg trošenja resursa usled pandemije.

Preporučujemo

Svetska organizacija „Global footprint network“, koja svake godine računa taj datum, saopštila je da bi za obnovu svega što je čovečanstvu potrebno od prirode bio potreban biokapacitet 1,75 planete Zemlje.

Tri milijarde ljudi živi u zemljama koje proizvode manje hrane nego što troše i ostvaruju manji prihod od svetskog proseka. Takođe 72 odsto svetske populacije živi u zemljama sa deficitom biokapaciteta i manjim prihodima od svetskog proseka.

U saopštenju se ističe da 60 odsto ekološkog otiska planete čine emisije ugljen-dioskida i da se one moraju smanjiti na nulu do 2050. da bi se izbegle brze klimatske promene.

Činjenica da prekoračenje resursa traje već 50 godina znači da su ukupni godišnji deficiti proizveli ekološki dug jednak 19 godina regeneracije planete.

- Rezultat je rasprostranjena degradacija ekosistema i atmosfera ispunjena gasovima s efektom staklene bašte - navodi se u saopštenju.

Dodaje se da bi, kada bi čovečanstvo odložilo Dan prekoračenja resursa za šest dana svake godine, do 2050. godine za potrebe stanovnika Zemlje bili dovoljni resursi jedne planete, a za ispunjenje cilja da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa Dan prekoračenja bi morao da se pomera za 10 dana.

Ima li spasa?

- Mogućnosti za ostvarenje tog cilja su brojne i ekonomski su održive -navodi se u saoštenju.

Među preporučenim merama jeste da se prepolovi otpad hrane, unapredi infrastruktura za bicikle i više struje proizvodi od energije vetra.

Osnivač Mreže Matis Vakernagel izjavio je da se sigurnost resursa pretvara u suštinski parametar ekonomske snage.

- Nema prednosti u čekanju drugih da reaguju prvi. Umesto toga, u interesu je svakog grada, kompanije ili zemlje da zaštite sopstvenu sposobnost da deluju u neizbežnoj budućnosti daljih klimatskih promena i ograničenih resursa - rekao je Vakernagel.

(Telegraf.rs)