UNUK JE IZGUBIO KNJIGE, AKO TREBA IDEM U ZATVOR: Ne biste verovali kakve izgovore Srbi koriste kada kradu knjige!

Da li možete da verujete da u Srbiji ljudi kradu knjige?

Preporučujemo

U vreme devalvacije svih mogućih vrednosti, ovako nešto zvuči prosto neverovatno, tek prema saznanjima Telegrafa itekako se dešava.

I dok su se u svetu, na listi knjiga koje se najčešće kradu našla izdanja Čarlsa Bukovskog, Vilijama S. Borouza, Džeka Keruaka i Pola Ostera, naši bibliotekari ne mogu da nam naprave liste ovoga tipa.

No, zato su bili spremni da nam otkriju koje knjige najduže nisu vraćene, ali i podele sa nama najneverovatnije izgovore čitalaca koji nikada nisu vratili pozajmljene knjige.

Najčešće se, saznajemo, kradu lektira i beletristika, a tek na treće mesto dolaze knjige sa tematikom iz popularne psihologije. Oni koji ne vrate izdanje koje su pozajmili posle treće opomene, prema rečima bibliotekara najverovatnije nikada neće vratiti knjigu.

No, ako je za ikakvu utehu, stanje po pitanju nevraćanja (čitaj krađe) knjiga, danas stoji daleko bolje nego 90-ih.

Tada je vladao pravi javašluk, a pozajmljenim knjigama teško da je ko mogao da uđe u trag. Problem je u tome što čim neko promeni prebivalište, više niko ne može da uđe u trag knjigama koje je pozajmio.

Prema rečima Sare Ivković Marković načelnice odeljenja za kulturne programe Biblioteke grada Beograda najduže zadržane knjige u ovoj biblioteci su: "Igra staklenih perli" Hermana Hesea, legendarno delo istog autora - "Demijan" i "Una" Mome Kapora.

- Ove knjige je trebalo da budu vraćene u januaru 1988. godine. Taj tada srednjoškolac danas ima 50-ak godina i ko zna gde je - objašnjava Sara dodajući na koje su se sve načine "izvlačili" članovi biblioteke koji nisu želeli da vrate knjige.

- Najneverovatnije objašnjenje koje smo dobili svakako je bilo ono kada je jedna devojka rekla da ne može da vrati pozajmljene knjige,  jer ih je uzeo njen direktor, a ona ne sme da ga pita da ih vrati - seća se Sara navodeći još neke krajnje "inventivne" izgovore.

- Svakako je bilo neverovatno i ono kada je jedan deka objasnio da je pozajmljene knjige zapravo izgubio njegov unuk, ali da će on ako treba umesto njega da ide u zatvor. Često se srećemo i sa izgovorima, tipa da je neko raskinuo sa nekim, i da mu je kod njega ostala knjiga, međutim nikada neću zaboraviti priču jednog mladića koji se navodno zaglavio u liftu kada je hteo prvi put da vrati knjige, pa je svaki put kada bi krenuo ponovo da ih vrati, preživljavao traumu iznova. Tako zapravo nikada nije uspeo da ih vrati - objašnjava načelnica odeljenja za kulturne programe Biblioteke grada Beograda.

Naposletku, svakako je ohrabrujuć podatak da se knjige ne  kradu onoliko koliko mislimo i da više od 80 odsto čitalaca ono što je pozajmilo vrati. Doduše, mahom posle prve opomene. Veoma je mali procenat onih koji ih nikada ne vrate. Za to je pre svega zaslužno Gradsko javno pravobranilaštvo koje štiti biblioteke.

- Najlakše je kada imate obezbeđena vrata kao što imamo u glavnoj zgradi naše biblioteke u Knez Mihailovoj. Pre neki dan je obezbeđenje zaustavilo čoveka koji je pokušao da iznese nekoliko knjiga - ispričala nam je Markovićeva.

Prema rečima nadležnih iz biblioteke "Milutin Bojić" među knjigama koje se najčešće kradu prvo mesto drži delo Markusa Zusaka "Kradljivica knjiga". Potom slede "Put kojim se ređe ide" - Skota Peka, svi naslovi Vladete Jerotića, popularna beletristika (Nora Roberts, Sandra Braun, Nikolas Sparks). Na udaru lopova je naročito Nikolas Amanuti, kao i stručne knjige iz oblasti umetnosti, mnogorafije i sl.

Ako ne pod krađu, a ono svakako pod skandal moglo bi se podvesti ono što se desilo u maju prošle godine u biblioteci na otvorenom ispred Gete Instituta. Princip je trebalo da bude krajnje jednostavan: uđete u improvizovanu biblioteku, uzmete knjigu koja vam treba, a u zamenu ostavite neku koje ste radi da se odreknete.

Ničeg spornog u ovome ne bi bilo da jedina beogradska biblioteka na otvorenom, postavljena pre sada već tri i po godine ispred "Gete instituta" u Knez Mihailovoj ulici, nije bila u stalnom deficitu. Iz nje se, naime, daleko više iznosilo nego što se u nju unosilo!

Razlog su bila čudna, rekli bismo "balkanska" pravila ovdašnjih "ljubitelja knjiga", čije su posete pomenutoj biblioteci izgledale ovako: Uđu, uzmu knjigu koja im treba, izađu i nikada se više ne pojave. Ni sa pozajmljenom knjigom, ni s nekim od kućnih izdanja kojim bi nadomestili ono što su uzeli.

Tako je ono što je trebalo da bude edukativna akcija preraslo u filmsku akciju s neočekivanim obrtom i poražavajućim ishodom. Naime, na ovakav način u bespovrat je otišlo više stotina knjiga. 

(Katarina Vuković)