300 tebanskih gejeva silniji od cele spartanske vojske: Sveta četa harala Starom Grčkom, činilo je 150 parova ljubavnika
Jedna od načudnijih pojava u antičkom svetu bila je Sveta tebanska četa, vojna jedinica sastavljena od stotinu pedeset parova muških ljubavnika. Čak ni u Grčkoj onoga doba to nije bilo u potpunosti prihvaćeno s odobravanjem, ali su Tebanci svoje svete četnike slavili, poštovali i obožavali
Tokom Peloponeskog rata koji se u periodu 431—404. pre nove ere vodio između Sparte i Atine oko pitanja prvenstva u grčkom svetu, rata u kojem je dobar deo Grčke na Lakedemon gledao kao na spasitelja od tiranije Atine koja se nakon združene pobede nad Persijancima 479. godine i stvaranja odbrambenog Delskog saveza pretvorila u tlačitelja svojih štićenika koji su joj plaćali „reket“, rata iz kojeg je kao pobednik izašla Sparta, dakle tokom tog rata, Teba je bila na strani pobednika.
Preporučujemo
Priča o najvećem izdajniku u istoriji, rođenom Balkancu koji je za pare prodao svoj narod agresoru
1.300 SRPSKIH KAPLARA KAO LEONIDINI SPARTANCI: Ovako su dečaci iz Srbije potukli Švabe na Kolubari! (FOTO) (VIDEO)
Teba, središte Beotije i velika suparnica Atine, zbog čega je tokom tog Drugog grčko-persijskog rata stala na stranu agresora, brzo se pokajala zbog podrške Lakedemonjanima koji su od spasilaca Helade postali novi tlačitelji. Narednih četvrt veka obeležila je spartanska hegemonija i manji sukobi — posebno Korintski rat — u kojima su Atina, Korint, Argos, konačno i Teba, često udruženi, pokušavali da je se otresu. Atina je pritom sanjala o obnovi imperije, dok je Persija finansirala čas jedne čas druge, kako im je više odgovaralo.
A onda je 378. godine izbio prelomni Beotijski rat, između Peloponeskog saveza predvođenog Spartom i Beotijskog saveza predvođenog Tebom. Četiri ili pet godina ranije, Spartanci su zaposeli tebansku tvrđavu a vođe demokratske stranke izbegle su u Atinu; godinu dana pre izbijanja sukoba, demokrate su izvršile državni udar i poubijale glavne pobornike oligarhije, pa zatim digli građane Tebe na noge što je dovelo do predaje spartanske posade u citadeli.
Sparta je poslala kaznenu ekspediciju, ali ova nije postigla bogzna šta. Pritom je i Atina stala na stranu Tebe nakon što je zapovednik spartanske posade u Tespiji, čovek po imenu Sfodrija, tokom zimovanja izvršio neuspelu poharu Pireja; pošto je delovao izvan naređenja izveden je pred sud u Sparti i oslobođen, što je Atinu dovelo pred svršen čin jer nije imala drugog izbora nego da objavi rat, ako je htela da sačuva obraz.
Mit o nepobedivosti Lakedemona načet je već 375. godine u Bici kod Tegire kada je tri stotine elitnih tebanskih vojnika — takozvana Sveta četa — pod komandom Pelopide tuklo spartansku falangu snage od hiljadu do hiljadu osamsto ljudi. Tebanci su se rasporedili u zbijenu formaciju, a njihova konjica je tukla spartansku već na početku boja; spartanska linija je počela da popušta, izgleda da im je i zapovednik poginuo, pa su napravili prolaz da bi Pelopidina četa mogla da prođe i nastavi put, računajući da će time bitka biti okončana. Međutim, Pelopida je to iskoristio i obrušio se na Spartance novom silinom, što je dovelo do njihovog povlačenja, da ne kažemo bega, i do tebanske pobede.
Vojni značaj Tegire bio je veoma mali, posebno što su se Lakedemonjani odmah potom pregrupisali i ponovo bili prejaki, i jedina opipljiva korist za Tebance bilo je to, što se njihova dragocena Sveta četa bezbedno vratila kući. Ali je simbolički značaj bio ogroman. Prvi put se Spartancima desilo da u otvorenoj bici izgube od brojčano slabijeg protivnika, pa ih je ovo demoralisalo i unelo im neku čudnu nesigurnost.
Sve do tada, suparnici im nisu izlazili na megdan ako nisu bili brojčano daleko nadmoćniji, a čak i tada bitke je bilo samo ako su Spartanci — koji su već svojom pojavom terali strah u kosti — to želeli, odnosno, ako su bogovi kroz let i pesmu ptica, koje su čitali njihovi ornitomanti, dozvoljavali održavanje bitke (ako nisu, Spartanci su se okretali i odlazili kući, dok su se njihovi protivnici zahvaljivali bogovima zbog ukazane milosti).
Četiri godine nakon Tegire odigrala se Bitka kod Leuktre u kojoj je tebanska vojska porazila spartansku, spartanski kralj Kleombrot I izgubio život, a Teba srušila Spartu sa grčkog trona i okončala spartansku hegemoniju te zauvek uništila mit o njihovoj nepobedivosti. Leuktra je jedan od najčuvenijih momenata istorije Stare Grčke, jer to nije bila puka bitka između dva grada već slom jednog pogleda na svet. Do toga je došlo zato što su Tebanci predvođeni državnikom i vojvodom Epaminondom primenili potpuno „suludu“ taktiku koja je bila suprotna svemu što je pošteni grčki strateg znao u to doba. Epaminonda je razbio kalup, i razbijanjem kalupa razbio Spartu.
O čemu se radi? Grčka je falanga imala jedno neobično svojstvo da se tokom bitke pomera udesno, zato što je svaki vojnik težio da svoj izloži desni bok zaštiti telom saborca sa svoje desne strane, zbog čega je uobičajena grčka taktika nalagala da se na desno krilo stave najbolji odredi, ne bi li sprečili skretanje. To je udžbenički sledio spartanski kralj Kleombrot, koji je na desno krilo stavio ono najbolje što je lakedemonska vojska imala, dok je na levo krilo smestio neiskusne i slabije obučene saveznike.
Epaminonda je pocepao udžbenik. On je na svoje levo krilo, nasuprot spartanskoj eliti, umesto najslabijih jedinica stavio najbolje što ima, a na samo levo krilo levog krila — Pelopidinu Svetu četu. Pritom, obrazovao je falangu duboku neuobičajenih pedeset redova, višestruko dublju nego „normalnih“ osam do dvanaest. Tako je gro tebanske vojske zapravo bilo grupisano na tom mestu, dok su centar i suprotna strana bili slabi, zbog čega su imali instrukciju da se povlače i odbijaju bitku.
Boj je počeo napadom napadom spartanskih peltasta, lake pešadije, na tebansku pratnju koja je pokušala da pobegne sa bojišta ali bila potisnuta ka sopstvenim borbenim redovima, koji su tako fizički ojačani. Zatim je spartanska konjica pokušala da natkrili tebansko levo krilo, ali ih je tebanska sprečila i tukla a potom i naterala na pomeranje unazad, što je dovelo do urušavanja poretka spartanske falange.
Istovremeno, Pelopida i njegova Sveta četa napali su samo spartansko desno krilo, dok se tebansko desno krilo na drugoj strani povlačilo. Duboka tebanska falanga počela je potom napad svom silinom, kom prilikom je poginuo Kleombrot. Spartanci su uspeli da izdrže neočekivano snažni nalet tek toliko da izvuku telo svog mrtvog kralja, nakon čega su razbijeni. Spartanski saveznici su se tada dali u beg, a uskoro ih je pratila čitava vojska, koja se povukla nedaleko od Leuktre. Usledili su pregovori i posredovanje tesalskog vladara Jasona od Fere, i usledio je kraj spartanske hegemonije a početak desetogodišnje tebanske.
I u jednoj i u drugoj bici Sveta četa pod zapovedništvom Pelopide odigrala je ključnu ulogu; uostalom, kod Tegire njena je uloga bila jedina, jer drugih tebanskih jedinica nije ni bilo. Ali, šta je bila ta Sveta četa, i zbog čega je bila toliko posebna? Pa, ukratko, njena posebnost ležala je u činjenici da se radilo o jedinici sastavljenoj od sto pedeset pažljivo probranih parova muških ljubavnika, u kojoj je stariji bio aktivni partner a mlađi pasivni (drugim rečima, u pitanju je bila pederastija). Savremenim rečnikom, bila je to četa gejeva, premda u ono doba isključiva homoseksualnost kao takva nije ni postojala budući da su svi oni imali supruge koje su im rađale decu.
Antički pisci kao njenog utemeljitelja pominju tebanskog državnika Gorgidu, jednog od sedmorice demokratski izabranih beotarha koji su predvodili Beotijski savez, a koji je Svetu četu navodno stvorio nakon proterivanja Spartanaca iz tebanske citadele. Neki drugi pominju samog Epaminondu, ali vrlo je moguće da nijedni ni drugi nisu u pravu, te da je ova formacija obrazovana dosta ranije pa tek preobražena u njihovo doba.
Da je Sveta četa (iako možda ne kao homoseksualna formacija) postojala i pre toga možda saznajemo iz Herodotovih i Tukididovih dela iz sredine petog veka, u kojima pominju trista elitnih tebanskih ratnika, „prvih i najboljih“, koji su se borili na strani Persije a protiv Atine i Sparte. Diodor tih trista Tebanaca pominje kao formaciju koja se 424. godine tukla u Bici kod Delija u okviru Peloponeskog rata. Ono što se ne pominje jeste samo ime Svete čete, kao ni seksualnost njenih pripadnika.
(Zanimljivo je to što se, ako kao datum osnivanja Svete čete u ovom obliku o kojem danas govorimo ipak uzme 378. ili prethodna 379. godina, time možda može rešiti večita dilema oko toga ko je svoju „Gozbu“ napisao prvi, da li Platon ili Ksenofont. Ovaj potonji u Sokratova usta stavlja kritikovanje ove tebanske prakse na bojnom polju, zato što je, premda prihvatljiva za Tebance, za Atinjane sramna; Platon pak, kada pravi aluziju na Svetu četu, kroz Fedra govori o jedinici koja kao da još uvek ne postoji ali bi trebalo da bude obrazovana, međutim, pošto se čitava radnja dijaloga odigrava 421. godine, Platon možda samo ne želi da bude anahron dok Ksenofont o tome uopšte ne vodi računa.)
Kad god da je obrazovana, Svetu četu je tokom tog perioda pre i nakon Leuktre činilo trista muškaraca, zapravo pomenutih stotinu pedeset parova koji su izabrani zbog svojih sposobnosti, zasluga i vrednosti, ne obazirući se na društveni stalež. Maločas smo pomenuli da je svaki par činio aktivni i pasivni partner. Taj stariji po položaju se zvao „erastes“, što znači „ljubavnik“, dok se mlađi nazivao „eromenos“, što znači „voljeni, miljenik, ljubimac“.
Čini se da je erastes birao svog eromenosa, svog miljenika, ali razlika u godinama među njima nije bila prevelika (u četu su ulazili kada bi napunili dvadeset ili dvadeset jednu, a službu su napuštali kada bi navršili trideset). Redovne vežbe su im se sastojale od rvanja i plesa, kao i jahanja, a što se tiče vojnih veština morali su da budu ono najbolje što Teba ima jer im je specifični borbeni zadatak u svakom boju bio da izvrše pokolj onog najboljeg što poseduje neprijatelj.
Prvobitno su bili smešteni u tebanskoj tvrđavi Kadmeji i izdržavani o javnom trošku, zbog čega su nazivani i Gradskom četom, a zbog čega su tačno nazivani Svetom nije u potpunosti jasno. Moguće je da je Plutarh u pravu i da taj naziv dolazi od obreda razmene zaveta u svetilištu Jolaja, Heraklovog bratanca i, Tebanci su verovali, ljubavnika. Ljubavni zavet dat u hramu bio bi tako osveštan u prisustvu boga, bio bi svet sam po sebi, erastes i eromenos bi praktično stupili u brak tom prilikom, te bi otuda i četa kojoj su pripadali bila sveta.
Takođe prvobitno, Gorgida je Svetu četu zamislio ne kao formaciju koja se bori skupa, već kao elitnu grupu raspoređenu i razbanu duž prvih linija koja je svojom hrabrošću trebalo da nadahne ostatak vojske. Tek ih je izgleda Pelopida grupisao u pravu jedinicu ne bi li postali ubojitiji i uočljiviji, kako pred svojim saborcima u drugim jedinicima tako i pred suparnicima na bojnome polju.
Kao što rekosmo, desetak godina nakon Leuktre tebanska hegemonija je okončana. Pelopida je poginuo 364. godine u Bici kod Kinoskefala u Tesaliji, dok je Epaminonda skončao dve godine docnije kod Mantineje. Iako su Tebanci u obe bitke pobedili, gubitak ove dvojice nisu mogli da nadomeste i njihova prevlast u grčkom svetu je isparila, premda se Teba batrgala sve do sredine četrdesetih godina.
Ali Sveta četa nije nestala. Ona je opstala narednih decenija u punom sjaju, sve do Bitke kod Heroneje 338. godine u kojoj je združenu vojsku južnih grčkih polisa predvođenu Atinom i Tebom, porazio vladar regionalne sile u usponu, kralj Filip II od Makedonije, potmognut svojim sinom, mladićem po imenu Aleksandar koji je za učitelja imao Aristotela. Uspon Makedonije uslovljen je bio mnogim faktorima, ali neposredno možda najvažniji bila pomenuta Bitka kod Mantineje, odnosno smrt Epaminondina te spartanski poraz.
Rekosmo, Filip je porazio antimakedonsku koaliciji a trebalo bi da kažemo uništio, jer ih je Filip doslovno uništio, zbog čega je rat nakon tog boja prekinut pošto je dalji otpot bio nemoguć jer nije više imao ko da se suprotstavi makedonskoj sili. Među tima uništenima nalazila se i Sveta četa, ali način na koji je ona poražena ušao je u legendu. Naime, svi ostali koji su mogli utekli su, a oni su nastavili da se bore. Njih tri stotine, opkoljeni sa svih strana, tukli su se do poslednjeg, i svi su izginuli.
Plutarh piše, da je Filip na bojnom polju zajecao i zaplakao kada ih je video kako leže jedni preko drugih, te da je rekao: „Smrt čoveku koji sumnja da su ovi činili ili trpeli nešto sramno“. Nestanak Svete tebanske čete bio je posebna pobeda za Filipa, u simboličkom smislu možda važnija nego pobeda u celini, jer je ova formacija držana za nepobedivu, slično kao Spartanci pre nje.
„Kad bi se, dakle, moglo udesiti da se država ili vojska sastavi samo od ljubavnika i ljubimaca, onda ne bi niko bolje boravio u svojoj državi nego ovi koji bi se uzdržavali od svih sramota i nadmetali se jedni s drugima za svaku lepotu; i boreći se jedni do drugih, takvi ljudi, pa da ih je i samo malen broj, pobedili bi, tako reći, ceo svet.
Jer, čovek koji ljubi zacelo bi teže podneo da ga vidi njegov ljubimac kako je ili pobegao iz borbenoga položaja ili odbacio oružje, nego da ga u tome vide svi ostali; i voleo bi mesto toga i više puta poginuti; a tek ostaviti svoga ljubimca ili mu ne pomoći kad je u opasnosti — niko nije takva strašivica da ga ne bi sam Erot oduševio za junaštvo, tako da bude jednak s onim koji je najbolji junak po prirodi.
I zacelo, što kaže Homer da je bog neke junake ’zadahnuo junaštvom’, to daje Erot kao svoj dar onima koji ljube“, piše Platon praveći onu pomenutu aluziju na Svetu tebansku četu (Platon, „Gozba“, BIGZ, Beograd 1985, str. 37).
Premda je homoseksualnost bila raširena u antičkoj Grčkoj, ona nije postojala svuda niti je svuda nailazila na odobravanje. Bilo je krajeva gde je bila neprihvatljiva, poput Makedonije. o čemu svedoče i one Filipove reči kod Heroneje budući da impliciraju kritiku te prakse. Čini se, na primer, da ni Spartanci na nju nisu gledali kao na pozitivnu pojavu, uprkos uvreženom mišljenju u suprotno, a čak se i Platonovi stavovi o tome ne mogu tretirati kao opšte mišljenje u Atini u kojoj su parovi starijih ljubavnika i mladića bili neretka pojava. Uostalom, postoji hipoteza da je kritika pederastije, kao specifičnog goreopisanog grčkog oblika homoseksualnosti, i krenula iz Atine u četvrtom stoleću, gde je arhajska kultura prvo počela da se preispituje.
Šta mi danas mislimo o Svetoj četi, tek je nevažno, jer istorija je istorija. U neku ruku najvažnije je to šta su mislili Tebanci, u kojoj je pomenuta pederastija bila čak i u osnivačkom mitu grada (Laj izdaje svog domaćina Pelopa i siluje njegovog sina Hrisipa koji se potom od stida ubija). A oni su im nakon Heroneje podigli divovsku statuu lava iznad njihove zajedničke grobnice u kojoj su im naslagali tela. Strabon je o tome pisao krajem prvog veka pre nove ere ili početkom narednog, a Pausanija u drugom veku.
Priča o najvećem izdajniku u istoriji, rođenom Balkancu koji je za pare prodao svoj narod agresoru
Britanski arhitekta Džordž Ledvel Tejlor 3. juna 1818. godine krenuo je sa grupom prijatelja ka selu Heroneja, koristeći se Pausanijinim opisima. Nije tražio ništa konkretno, već je išao putevima Stare Grčke. Na dva sata jahanja od Heroneje, prateći opise, ugledao je kako iz zemlje viri komad mermera. Raskopali su ga bičevima za jahanje, i pronašli statuu lava koja je hiljadu i po godina bila nadomak površine, ali skrivena i sačuvana od mogućeg uništenja.
Kasnije je obnovljena, zajedno sa postoljem, a prilikom arheoloških iskopavanja krajem devetnaestog veka u grobnici su pronađene kosti 254 muškarca koje su bile poređane u sedam redova, što znači 22 čoveka po redu, odnosno jedanaest parova. Dvadeset i tri para su nedostajala. Moguće je da su izginuli drugde pre bitke, te da Tebanci nisu stigli da popune upražnjena mesta.
(P. L.)
Povezane vesti
Kako su Šveđani i Danci „belim autobusima” spasavali logoraše iz srca Trećeg rajha
U delovima Grčke se od jutros ne vidi prst pred nosom: Nestvarni snimci, pojava delom zahvatila i našu zemlju
U Atini kao na Marsu: Ova pojava je delom danas zahvatila i našu zemlju, otkrivamo o čemu je reč
Na Aninom Dvoru se čuva replika pištolja kojim je ubijen kralj Aleksandar: Priča se da je ovo poslednje rekao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Policija zaustavila PIJANOG VOZAČA, ali su lekari posle pregleda došli do ŠOK SAZNANJA: Odmah je oslobođen optužbi
MAJKA MU DONIRALA BUBREG, PA SAZNALI JEZIVE VESTI Osam dana nakon punoletstva preminuo Nedeljko za koga je navijala cela Srbija:"Spavaj sad, neće više boleti"
Smesno
Kakva gej propaganda
Podelite komentar
Banne
Ta prica, gde su spasitelji postali tlacitelji, podseca me na Ameriku.
Podelite komentar