Iz svemira se vidi ko je ko: Najočiglednija granica na svetu, baš ona koja vam prva pada na pamet (FOTO)

Nema mnogo granica na svetu koje su toliko očigledne da se vide iz aviona, a kamoli iz svemira, kao što je to slučaj s granicom između Izraela i Egipta.

Zluradi bi rekli — upravo se to savršeno ilustruje razliku između jevrejske države i njenih arapskih suseda. Pošteniji i realniji bi pak ukazali na činjenicu da je Izrael zbog svoje veličine i broja stanovnika prinuđen da maksimalno koristi to malo zemljišta koje poseduje, da je Izraelcima neophodno da od pustinje otmu što više tla, kako bi mogli da prežive.

Preporučujemo

Najrealniji bi ukazali na još nešto: što se neobrađenog zemljišta sa prve dve slike iz ovog teksta tiče, razlika između dve strane ove neobične granice, snimljene sa Međunarodne svemirske stanice, nastala stoga što je egipatska strana prekomerno korišćena za ispašu, daleko više od izraelske.

Ali otkud ovako prava linija? Kako koze i ovce znaju gde su Jevreji i gde se ne sme ići? Ne znaju, ali ne mogu da pređu barijeru koju je Država Izrael sagradila u periodu 2010—2013. godine duž tog razgraničenja, kako bi sprečila ilegalnu ulaženje ljudi na svoju teritoriju.

Granica između Egipta (levo) i Izraela (desno) vidljiva je iz svemira zbog prekomerne ispaše tla sa egipatske strane. Foto: Wikimedia Commons/NASA gateway to Astronaut photography

Radi se pre svega o bezbednosnom „zidu“ koji štiti od terorista, ali je prvobitno trebalo da spreči pristizanje afričkih doseljenika koji su hrlili u „oazu demokratije“ na Bliskom istoku.

U tom su naumu i uspeli Izraelci: dok se barijera još gradila, tokom prve polovine 2012. godine je iz afričkih zemalja ilegalno na tlo jevrejske države ušlo 9.570 ljudi, a tokom čitave 2016. svega šesnaest osoba.

Barijera je dugačka 245 kilometara i kreće se od Rafe (grada koji se nalazi u središtu prve slike, i koji je jednim delom u Pojasu Gaze, dakle pripada Palestini, a drugim delom u Egiptu) pa preko pustinje do Eilata, na krajnjem jugu Izraela, u Eilatskom zalivu, istočnom rukavcu Crvenog mora.

Čelični „zid“ je opremljen kamerama, radarima i detektorima pokreta, tako da je praktično neprobojan jer uvek spremne čekaju trupe Izraelskih odbrambenih snaga da doskoče do tačke upada. Koštao je bezmalo pola milijarde američkih dolara, ali na duži rok štedi puno više i donosi sigurnost koja nema cenu.

Izrael je uložio skoro pola milijarde dolara da bi sagradio barijeru duž svoje granice sa Egiptom. Foto: Wikimedia Commons/Idobi

Međutim, ovakva vidljiva razlika između dve strane i dve države posledica je višedecenijske različite prakse i tretiranja tog tla a ne samo te nove barijere. Pre toga, postojala je stara bodljikava ograda koja je služila da razgraniči dve teritorije.

Inače, ova barijera nije jedina koju je Izrael sagradio kako bi se zaštitito od agresivnih arapskih suseda. Pored poznate mreže zidova koji ilegalno sagrađena jevrejska naselja na Zapadnoj obali dele i štite od susednih palestinskih gradova i sela, tu je i barijera — podignuta još 1994. godine — između Izraela i Gaze, uskog pojasa tla sa kojeg se izraelska vojska dobrovoljno povukla još 2005. godine.

Nevezano je za ovu temu ali je nesumnjivo zanimljivo napomenuti i to, da i Egipat ima vlastitu barijeru prema Pojasu Gazi, podignutu da bi se sprečilo krijumčarenje oružja za Hamas i druge ekstremističke palestinske grupe i organizacije. U tu svrhu, egipatska je vlada porušila 1.220 palestinskih domova u tampon-zoni širokoj petsto metara, koje su se nalazile na njihovoj strani Rafe, kako ne bi više moglo da dolazi do gradnje podzemnih tunela.

Uništili su takođe i 1.600 tunela od kojih su neki bili i po kilometar dugi, sa sve osvetljenjem, ventilacijom i telefonskim sistemima. Neke od njih su 2015. godine uništili tako što su ih plavili vodom iz Mediterana, što je za posledicu imalo urušavanje tla i njegovo kontaminiranje solju, zbog čega je postalo neobradivo.

(P. L.)