Nama su antički kipovi bezbojni i jednolični, ali nisu takvi bili onima koji su ih pravili. Njima su bili ovakvi

Skulpturna umetnost tokom poslednjih pet stoleća bila je i jeste pod snažnijem uticajem klasične plastike koja je ponovo otkrivena u doba renesanse, ali je njena današnja jednobojnost zapravo posledica zablude

Replika slavne statue imperatora Avgusta iz prvog veka, obojena u njene prvobitne boje. Ovako je izgledala u antici. Foto: Wikimedia Commons/Marionaaragay

Polihromija je reč kojom se označava bojenje plastike (ne onoga što mi danas uobičajeno nazivamo plastikom, već plastike kao umetničke forme koja se tiče skulpturnog i keramičkog oblikovanja materijala kao što su drvo, staklo, metal, kamen, itd) i dekorativnih arhitektonskih elemenata.

U pitanju je praksa koja postoji još od antičkih vremena; mesopotamijske kulture koristile su je, a i arheološka iskopavanja lokaliteta iz perioda Minojske civilizacije na Kritu otkrila su vrlo rane primere bojene grnčarije: dakle, pričamo o običaju koji vodi poreklo iz bronzanog doba.

„Peplos Kore“ je poznati kip devojke iz arhajskog perioda grčke istorije, izrađena oko 530. godine stare ere. Mikroskopska ispitivanja otkrila su tragove boja koje su rekonstruisane na ovoj replici. Foto: Wikimedia Commons/G.dallorto

Klasična grčka civilizacija nasledila je ovu praksu pa su njihovi kipovi i grnčarija bojeni u vrlo žive i snažne boje, mada je mahom bila ograničena na kolorizovanje odeće, kose i drugih elementara, dok je koža ostavljana u prirodnoj nijansi materijala od kojeg je umetničko delo izrađeno. Ako bi recimo skulptura bila od belog mermera, delovi tela kao što su lice i ruke ili noge, bili su beli.

Dešavalo se, međutim, da se od toga odstupi i da se čitav kip oboji, uključujući i „kožu“ koja bi onda poprimila nijansu prirodne ljudske boje. Ali do doba kada je antička umetnost nanovo otkrivena tokom perioda humanizma i renesanse, boja na iskopanim kipovima bila se sprala zbog dugog niza vekova pod zemljom, što je za posledicu imalo obnovu klasične plastike u njenoj bezbojnoj i „dostojanstvenoj“ varijanti kakvu danas poznajemo.

Bista Kaligule obnovljena u njenim originalnim bojama do kojih se došlo ispitivanjem mermera. Ovako je izgledala pre 2.000 godina. Foto: Wikimedia Commons/G.dallorto

Ljudi su, naime, pre pet i više vekova verovali da je plastika u antici bila upravo takva kakvu su oni videli, smatrajući da je antička lepota bila izražena samo kroz oblik i kompoziciju (iako polihromija tokom srednjeg veka nikada nije prestala biti korišćena, tek danas znamo da je nasleđena iz ranijeg doba); zbog toga nam je danas, primera radi, nezamislivo da spomenik knezu Mihailu na Trgu republike bude šaren kao detlić, i da je takav — držali bi to za kič.

I tek su savremena ispitivanja starih kipova nepobitno ustanovila postojanje mikroskopskih tragova boja kojih odavno više nema i koje nisu vidljive golim okom. Ono što je nama danas kič, antičkom je čoveku bila lepota, a bojenje plastike nije bilo samo puko pojačavanje utiska koji je skulptura nekog boga ili heroja ili vladara ostavljala na posmatrača, već i maltene umetnost sama po sebi, u dobroj meri posebna od samog vajarstva.

Savremena replika Atine Partenos, kipa koji je slavni Fidija izradio u drugoj polovini petog veka stare ere. Delo je izgubljeno (poslednji put se pominje u desetom veku u Carigradu), ali se na osnovu brojnih antičkih kopija zna kako je izgledala. Ovu repliku izradio je skulptor Alan Lekvir, a čuva se u replici Partenona u američkom gradu Nešvilu. Foto: Wikimedia Commons/LeQuireGallery/Dean Dixon

Da tragovi boja postoje na građevinama zapravo je primetio još nemačko-francuski arhitekta Žak Injas Hitorf (1792—1867), ali je trebalo mnogo vremena da prođe da bi se to u naučnoj zajednici primilo. One mikroskopske obzervacije samo su ubrzale to prihvatanje, mada ogromna većina običnih ljudi (čitaj: ne-stručnjaka) i dalje za to uopšte ne zna, većini je antička polihromija potpuna nepoznanica.

Da bi to promenili i da bi prosvetili ljude, da bi udahnuli novi život drevnim umetninama, danas se često dešava da eksperti izrađuju replike kipova iz tih vremena, i da ih potom boje, te da, služeći se materijalnim dokazima o njihovom prvobitnom izgledu, pokušaju da savremenom čoveku verno prikažu poznatu skulpturu kakvom ju je video antički čovek. Ovde su samo neki takvi primeri.

(P. L.)

Tagovi: Antika, Arhitektura, Polihromija, Renesansa, Rimljani, Skulptura, Slikarstvo, Stara Grčka, Stari Rim, umetnost

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (1)
Poređaj komentare:
  • S
    Sale

    Bolji su bez boje

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima