Poslednja žrtva Berlinskog zida: Bežao je ka slobodi, dobio metak u srce
Ni kada su se upalili reflektori i začule sirene, mladić nije verovao da je njegov život u velikoj opasnosti
Berlinski zid razdvajao je komunističku Istočnu Nemačku od Zapadne Nemačke od 13. avgusta 1961. do 9. novembra 1989. godine. U tom periodu najmanje 140 ljudi ubijeno je dok su pokušavali da ilegalno pređu granicu preko zloglasnog zida. Kris Gifroj (20) je bio poslednja žrtva koja je ubijena na Berlinskom zidu.
Samo nekoliko meseci pre pada Zida, granična straža upucala je Krisa Gifroja dok je pokušavao da preko Berlinskog zida pobegne u Zapadnu Nemačku. Pogođen je direktno u srce. Imao je 20 godina i verovao je da je ukinuta naredba da se puca na sve koji pokušaju da pređu Zid. Postao je poslednja osoba koja je upucana dok je bežala od istočnonemačke diktature.
Preporučujemo
17 godina se krio u svinjcu zbog straha od partizana: Predao se policiji, a niko ga nije ni tražio
Jeziva srpska nacistička karikatura iz 1941. tačno prorekla kako će se završiti Drugi svetski rat
Gifroj i njegov prijatelj Kristijan Gaudian 5. februara 1989. godine sakrili su se u jednoj šupi i posmatrali mesto za kojim su čeznuli - Zapadni Berlin. Neposredno pre ponoći, dvojica izbeglica neotkriveni su prešli preko tri metra visokog zida na istočnoj strani. Sledeća prepreka bila je isto toliko visoka žičana ograda. Približavali su joj se kradom kada su se upalili reflektori i začule sirene. Verovatno su dotakli signalnu ogradu.
Graničari su zapucali. Gifroj je pogođen dva puta u grudi, a jedan metak ga je pogodio pravo u srce. Umro je na licu mesta. Poginuo je devet meseci pre nego što je srušen Berlinski zid, piše Dojče vele.
Njegov prijatelj Kristijan, koji je bio ozbiljno ranjen, uhapšen je i osuđen na tri godine zatvora zbog pokušaja ilegalnog prelaska granice.
Naredba za pucanje ukinuta je dva meseca kasnije
U trenutku kada su se upalila svetla i začule sirene, Gifroj i njegov prijatelj nisu verovali da su im životi u velikoj opasnosti. Od prijatelja su čuli da je naredba o pucanju ukinuta zbog toga što je švedski premijer stigao u državnu posetu DDR-u. Smatrali su da bi, ako im i ne uspe beg, uskoro svakako bili deportovani na Zapad. To je Krisa Gifroja odvelo u smrt.
Smrt mladića izazvala je međunarodne proteste. Početkom aprila 1989, predsednik DDR Erih Honeker, sedam meseci pre pada Zida, naređuje da se više ne puca na izbeglice.
Vlasti Istočne Nemačke pokušali su da sakriju Krisovu smrt. Tadašnji ministar bezbednosti Erlih Melke u jednom pismu naveo je da je samo želeo da zaštiti državu.
Krisova porodica je obaveštena o njegovoj smrti tek dva dana kasnije, rečeno im je da je poginuo pri pokušaju napada na zabranjenu zonu.
Njegova porodica je živela blizu zida, te noći su čuli pucnje, ali nisu pretpostavljali o čemu se radi. Tek dve nedelje kasnije, objavili su čitulju u jednim novinama. U njoj je pisalo da je to nesrećan slučaj.
Iste večeri radio stanica iz Zapadnog Berlina je dala obaveštenje.
- Nejasna formulacija tragičnog načina na koji je Kris zauvek sklopio oči danas posle podne opet se mogla čuti u pogrebnom govoru. Više se o razlogu smrti službeno nije doznalo. Po čitavom groblju bile su raspoređene jake snage državne bezbednosti, a neki od njihovih "civila" prisustvovali su čak i ispraćaju urne - rečeno je tad.
Mladi kelner je tako postao poslednja žrtva koja je pala na Berlinskom zidu. Samo pola godine kasnije Istočna Nemačka se raspala. Vojnik koji je pucao na Krisa osuđen je početkom 90-ih na tri i po godine zatvora.
San o bekstvu
Gifroj je odrastao pod budnim okom vlasti Nemačke Demokratske Republike, sanjajući da jednog dana postane glumac ili pilot. Međutim, nakon završetka škole odbio je da bude u Nacionalnoj narodnoj armiji, a kao rezultat toga uskraćeno mu je pravo da ide na univerzitet, što je ozbiljno ograničavalo njegove mogućnosti.
Godinama je radio kao konobar, ali u januaru 1989. godine, kada je saznao da će biti regrutovan u vojsku, napravio je plan bekstva. Odlučio je da granicu pređe 5. februara jer je čuo da je suspendovana naredba o pucanju na ljudi koji pokušavaju da pređu zid.
Dok je Gifroj poslednja žrtva koja je ubijena na zidu, nije poslednja osoba koja je poginula pokušavajući bekstvo. Samo mesec dana nakon njegove smrti, još jedan mlad muškarac Vinfried Freudenberg poginuo je kada je pao sa improvizovanog balona na gas koji je putovao visoko nad Zapadnim Berlinom.
Na mestu na kojem je Gifroj pokušao da preskoči Zid danas se nalazi staza za šetače i bicikliste. Taj čitav deo Berlina je pretvoren u park, a kameni spomenik podseća na mladića koji je poslednja žrtva Zida. Spomenik je predstavljen 2003. godine na Krisov 35. rođendan.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Piramida koja čuva sećanje na herojstvo: Kapetan Gradimir Branković izdržao je do kraja i nikada nije priznao
Ko je bila stjuardesa Nirja Banot? Sećanje na heroinu koja je pre 38 godina spasla 340 putnika od terorista
Herojska žrtva na Košarama: Vodnik Ivan Vasojević Jaguar sebe stavio na liniju vatre da bi zaštitio nevine
Misteriozni predmet nađen na obali Atlantika: Povezuju ga s tajnim programom iz vremena Hladnog rata
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Policija zaustavila PIJANOG VOZAČA, ali su lekari posle pregleda došli do ŠOK SAZNANJA: Odmah je oslobođen optužbi
MAJKA MU DONIRALA BUBREG, PA SAZNALI JEZIVE VESTI Osam dana nakon punoletstva preminuo Nedeljko za koga je navijala cela Srbija:"Spavaj sad, neće više boleti"
joakim
Komunizam kao i fasizam totalitarni rezimi bilo ne ponovilo se.
Podelite komentar