Tragedija koja je odnela 4.000 života: Prvo su počele da ih peku oči, a onda su umrli jedan po jedan

Foto: Profimedia

Prošlo je 35 godina od kada je Indiju pogodila Bopalska katastrofa koja je, zvanično, odnela skoro 4.000 života. Iako su prošle godine i naučena je važna lekcija, nacija se i dalje seća tragedije.

Katastrofa se dogodila 3. decembra 1984. godine u indijskom gradu Bopalu, prestonici države Madja Pradeš. U frabrici američkog hemijskog koncerta "Junion karbajd" došlo je do tehničkog kvara, pri čemu je više tona otrovnog gasa metilizocijanata dospelo u atmosferu.

Preporučujemo

Oko 4.000 ljudi umrlo je od posledica trvanja gasom. Hiljade drugih je trajno obolelo od udisanja otrovnog gasa.

To je najveća dosad zabeležena hemijska katastrofa u svetu i jedna od najpoznatijih ekoloških nesreća u ljudskoj istoriji.

Izgradnja fabrike i problemi

Fabrika je izgrađena 1969. godine i proizvodila je pesticid Sevin. Postrojenja kompanije "Junion karbajd" bila su deo indijske "zelene revolucije" koja je za cilj imala povećanje proizvodnje žitarica.

Već od samog početka postojali su problemi. Prvi put je curenje hemikalija prijavljeno 1976. godine, a 1981. godine su otrovani radnici. Već naredne godine otrovana su 24 radnika postrojenja i hospitalizovana.

U noći između 2. i 3. decembra 1984. godine došlo je do opasne hemijske reakcije kada je velika količina vode prodrla u rezervoar MIC broj 610. Curenje su prvi put detektovali radnici u 23.30 časova kada su počele da im suze i da ih peku oči.

Foto: Profimedia

Oni su o tome obavestili svog nadzornika koji je propustio da preduzme određene mere, a kada je to učinio, bilo je prekasno.

Za to vreme, velika količina od oko 40 tona metilizocijanata, potekla je iz rezervoara i u roku od dva sata dospela u vazduh, šireći se niz vetar.

S obzirom na to da je spoljašnja temnperatura iznosila oko 14 stepeni, gas se hladio i dospevao u prizemne slojeve vazduha.

Posledice

Hiljade ljudi je izgubilo život (procenjuje se oko 4.000) tokom spavanja ili usled planike koja je nastala, a hiljade drugih je otrovano i povređeno (procene se kreću iznad brojke od 400.000).

Najviše su pogođeni delovi grada sa straćarama koje su okruživale fabriku, a žrtve su skoro isključivo bile iz redova siromašnog stanovništva.

Procene broja umrlih i povređenih kreću se u veoma širokim granicama. Siromašna dokumentacija, sahranjivanja u masovne grobnice i kremacije, kao i suprotstavljena medicinska mišljenja, govore o tome da se tačan broj žrtava nikada neće ustanoviti.

O posledicama po životnu sredinu koje se mogu povezati sa oslobađanjem metilizocijanata nema mnogo podataka. U postojećim izveštajima se govori o uginuću stoke, pasa, mačaka i ptica. Biljni svet je takođe ozbiljno pogođen.

Sredinom juna 1985. godine, ministar zdravlja Indije je saopštio da je kod 36 trudnica došlo do spontanog pobačaja, da je 21 beba rođena sa deformitetima, a da je zabeleženo i 27 mrtvorođenja.

Početne autopsije su tokom prve četiri nedelje ukazale na gubitak crvene boje pluća, primarnog ciljnog organa, masivni edem, emfizem i hemoragiju pluća, cerebralni edem i anoksično oštećenje mozga.

(Telegraf.rs)