Kako je jedna žena odbila da ustupi mesto belcu u autobusu i postala simbol borbe za ljudska prava

Roza Parks / Foto: Alpha Historica/Alamy/Alamy/Profimedia

Kada je Roza Parks odbila da ustupi mesto belcu u autobusu 1955. godine u Montgomeriju u Alabami, odmah je uhapšena, a 5. decembra, nekoliko dana kasnije započeo je bojkot autobusa od strane Afroamerikanaca. Bojkot je trajao 381 dan, a za to vreme usledio je niz događaja koji su doveli do borbe za ljudska prava i menjanja zakona na jugu.

Roza je uhapšena 1. decembra 1955. godine dok se vraćala autobusom kući, nakon što je odbila da ustupi svoje mesto belom putniku.

Preporučujemo

Politički savez žena (WPC), grupa za građanska prava koju su osnovale crne žene 1946. godine, počele su da dele flajere koji su pozivali na početak bojkota 5. decembra, na dan kada je Roza trebalo da se pojavi pred sudom.

Policajac uzima otiske Rozi nakon hapšenja Foto: Tanjug/AP

Desetine hiljada afroameričkih vozača autobusa bojkotovalo je 5. decembra sistem prevoza, a protest je bio toliko uspešan da su oni obećali da će raditi tako sve dok grad ne ispuni njihove zahteve.

Prema pisanju Biznis insajdera, bojkotu se odazvalo 40.000 afroameričkih vozača autobusa, koji su u to vreme činili većinu vozača gradskog prevoza.

Bojkot je trajao 381 dan, a završio se 20. decembra 1956. godine kada je Vrhovni sud naredio Montgomeriju da integriše svoj autobuski sistem.

Bojkot autobusa u Montgomeriju skrenuo je pažnju nacije na pokret za građanska prava širom Sjedinjenih Država koji se nastavio tokom šezdesetih.

Nakon hapšenja Roza Parks kažnjena je sa 10 dolara, plus 4 dolara za sudske takse.

Vozači autobusa odazvali se bojkoktu Foto: Everett/Profimedia

Martin Luter King i ostale vođe osnovali su Udruženje za unapređenje Montgomerija i odlučili su da nastave bojkot, sve dok grad ozbiljno ne shvati njihove zahteve.

Taksisti su smanjili cene, a ljudi su pešačili do posla umesto da idu autobusom. Policija je više puta privodila protestante, a jednom je čak optužila 80 lidera.

U februaru 1956. velika porota vratila je optužnice protiv 115 ljudi, uključujući verske i društvene lidere, umešane u bojkot autobusa.

U junu 1956. savezni okružni sud presudio je odvojeno sedenje u autobusima neustavnim.

Vrhovni sud je presudu potvrdio sredinom novembra, a 20. decembra 1956. odluka je stupila na snagu. Završetak politike rasne segregacije došao je 21. decembra 1956. godine, autobusi su postali isti za sve i bojkot je završen.

Međutim, integracija je bila spora zbog neprijateljstva bele zajednice Montgomerija prema promenama. I dok su autobusi bili integrisani, autobuska stajališta su ostala odvojena zbog nasilja i otpora unutar bele zajednice.

Nakon integracije autobusa u Montgomeriju, bombardovane su četiri crkve i domovi crnih vođa.

Nasilje je najzad okončano kada je policija uhapsila sedam članova Kju kluks klana.

Bojkot je bio prvi opsežan protest protiv segregacije tokom pokreta za građanska prava, a Roza Parks i Martin Luter King dospeli su u centar pažnje. Takođe, bojkot je učvrstio opredeljenje MLK-a za nenasilne proteste.

Martin Luter King sa suprugom Foto: Tanjug/AP

King je narednih decenija bio na čelu pokreta za građanska prava. 1963. godine održao je poznat govor "Ja imam san" pred 200.000 ljudi na maršu u Vašingtonu.

Predsednik SAD Lindon Džonson je 1964. godine potpisao Zakon o građanskim pravima, sa namerom da se okonča diskriminacija na osnovu rase, religije i nacionalnog porekla.

U martu 1964. 600 mirnih demonstranata učestvovalo je u maršu od Selme do Montgomerija u Alabami, u znak protesta zbog ubistva crnog aktivista za građanska prava Džimija Li Džeksona.

Po dolasku na most, državna i lokalna policija Alabame tukla je demonstrante i bacaka suzavac na njih. Događaj je postao poznat pod nazivom "Krvava nedelja".

Nekoliko nedelja ranije ubijen je Malkolm Iks, borac za prava Afroamerikanaca u Americi.

Marš u Alabami zbog ubistva Afroamerikanaca Foto: Tanjug/AP

Aktivista za građanska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir Martin Luter King ubijen je četiri godine kasnije.

Roza Parks je živela u Detroitu sve do smrti. Umrla je u svom stanu 24. oktobra 2005. u 92 godini. Godine 2004. dijagnostikovana joj je demencija.

Njeno telo je položeno na oltar u crkvi u Montgomeriju. Komemoracija je održana sutradan ujutro, a uveče je kovčeg prebačen u grad Vašington autobusom nalik na onaj u kojem je Roza svojevremeno odbila da ustupi svoje mesto belom čoveku. Pretpostavlja se da je kovčeg na odru u Vašingtonu videlo 50.000 ljudi, a događaj je bio prikazan i na televiziji 31. oktobra, nakon čega je održana još jedna komemoracija.

Parks je umrla u 92. godini Foto: Tanjug/AP

Iako predviđen da traje najviše tri sata, zbog kašnjenja od jednog sata, velikog broja govornika i dužine govora, pogreb se produžio na sedam sati, do duboko u noć, pa ga mnoge televizijske stanice izvan Detroita nisu kompletnog prenosile.

Statua Roze Parks u Montgomeriju Foto: Tanjug/AP

Tokom prolaska pogrebne povorke na putu do groblja okupljeno mnoštvo je aplaudiralo i puštalo bele balone u vazduh.

(A.M.)