U jednom sukobu učestvovala i Srbija: 5 najkraćih ratova u istoriji, jedan je trajao samo 38 minuta
Neki od njih su imali dugotrajne posledice koje se osećaju i danas
Za razliku od mnogih ratova u ljudskoj istoriji koji su trajali godinama, neki su se završili daleko ranije. Rezultati nekih od najkraćih ratova i dalje se osećaju u politici i geografiji u modernom svetu. Od vojnih sukoba koji su trajali samo dve nedelje do onih koji su dobijeni i izgubljeni za manje od jednog sata, ovo je pet najkraćih ratova u zabeleženoj istoriji.
Englesko-zanzibarski rat (38 minuta)
Preporučujemo
Potomci junaka Gvozdenog puka pronašli grob pretka posle 100 godina i prekrili ga rodnom zemljom
Dan kada je "Velika trojka" odlučivala o sudbini celog sveta: 75 godina od pregovora u Jalti
Najkraći rat u ljudskoj istoriji izbio je 27. avgusta 1896. godine, da bi se završio manje od sat vremena kasnije. Važan istorijski podatak jeste da je rat trajao 38 minuta, a britanska carska sila porazila je sultana iz Zanzibara u rekordnom vremenu.
Do tog trenutka nacijom je vladao Hamad bin Tuvaini, čovek koji je bio više nego srećan da radi u tandemu sa Britancima. Kada je Tuvaini umro, njegov nećak Kalid bin Bargaš proglasio je sebe sultanom i zauzeo palatu.
Kako su Britanci već imali idealnog kandidata za tu ulogu, novom sultanu dali su vreme do kada mora da abdicira. Bargaš je odbio da ispuni ultimatum, a britanski brodovi u zalivu su otvorili vatru.
Bombardovanje je bilo toliko efektno da je Bargaš ubrzo pobegao iz palate i pronašao skrovište u nemačkoj ambasadi, pre nego što je pobegao iz zemlje.
Da bi ojačala neupitnu dominaciju carstva, Britanija je naplatila Zanzibaru za granate koje su koristili za napad na palatu.
Rat između Izraela i arapskih snaga (šest dana)
Iako je ovo verovatno drugi najkraći rat u zabeleženoj istoriji, nema sumnje da su njegove posledice imale dugoročne efekte. U stvari, odlučna izraelska pobeda koja je okončala sukob i dalje oblikuje politički pejzaž tog područja u 21. veku, više od pola veka kasnije.
U leto 1967. godine, nakon dugih regionalnih tenzija, Egipat je počeo da raspoređuje snage duž granice sa Izraelom. Kao odgovor, izraelske trupe su započele masivnu preventivnu ofanzivu 5. juna.
Ujedinjene Nacije su odmah počele da rade na primirju, ali do 10. juna Izrael je zauzeo pojas Gaze, Zapadnu obalu, Istočni Jerusalim i Golansku visoravan. Za samo šest dana porazio je Egipat, Jordan, Siriju i Irak.
Bila je to odlučujuća pobeda: dok je Izrael izgubio manje od 1.000 vojnika, arapske žrtve brojale su više od 20.000. 11. juna potpisano je primirje.
Indijsko-pakistanski rat (13 dana)
Indijsko-pakistanski rat, koji je trajao samo 13 dana, započeo je 3. decembra 1971. godine, a završio se 16. decembra, padom Dake. Bio je to Treći indijsko-pakistanski rat, koji se vodio zbog indijske podrške pokretu za nezavisnost današnjeg Bangladeša od pakistanske vlasti.
Rat je počeo vazdušnim napadima na indijske vazdušne baze.
Neprijateljstva su započela nakon izbora u Pakistanu 1970. godine, kada je Istočno pakistanska Avami liga uspela da dobije 167 od 169 mesta u regionu. Pakistanske snage uskoro su bile poražene i pretrpele skoro 9.000 gubitaka, dok su njihovi protivnici izgubili manje od polovine tog broja.
Nakon rata došlo je do stvaranja Bangladeša. Više od osam miliona civila pobeglo je u Indiju u potrazi za skloništem tokom konflikta, dok je najmanje 300.000 ljudi poginulo samo u Bangladešu.
Neke procene kažu da je broj žrtava mnogo veći.
Srpsko-bugarski rat (14 dana)
Četvrti najkraći rat izbio je 14. novembra 1885. godine između Srbije i Bugarske. Sukob je trajao samo 14 dana, a završio se 28. novembra pobedom bugarske vojske. Bugarska je izgubila oko 550 muškaraca, dok se srpski gubici kreću između 700 i 800 muškaraca.
Jasan poraz Srbije naterao je vlasti u Austro-Ugarskoj da zaprete odmazdom.
Bečki ambasador u Beogradu sastao se sa bugarskim vojnim zvaničnicima i zahtevao je momentalni prekid akcije.
Neispunjavanje zahteva uslovilo bi vojne akcije Austro-Ugarske vojske, pa je tako potpisano primirje.
Gruzijsko-jermenski rat (24 dana)
Gruzijsko-jermenski rat 1918. godine trajao je 24 dana, a izbio je zbog graničnog spora nakon otomanskog povlačenja na kraju Prvog svetskog rata.
Iako je trajao tako kratko, za to vreme hiljade ljudi je poginulo. Jermenija i Gruzija ušle su u rat zbog kontrole nad provincijama poznatih kao Lori, Borčali i Javaketi.
Jedno vreme provincije su bile pod kontrolom Otomanskog carstva, ali nakon njihovog povlačenja, obe zemlje htele su da osiguraju region.
U ratu koji je počeo 7. decembra i završio se 31. decembra, nijedna strana nije postigla potpunu pobedu.
Prestanak vatre stupio je na snagu, a ta teritorija stavljena je pod obostranu kontrolu i gruzijske i jermenske vlade.
Video: Bugarski nacisti traže deo teritorije Srbije
(A. M.)
Povezane vesti
Internet arhiva je digitalizovala celo karipsko ostrvo
Hiljadu godina najdraže svetiteljke pravoslavlja: Put moštiju Svete Petke
Nije ni mitska Atlantida ni drevna Troja: Sablasni kadrovi iz potopljenog sela Savasan
Zvezda slavi 50 godina od prvog i jedinog evropskog trofeja: "Dan kojim se ponosi svaki zvezdaš"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
PREMINULI NAJSTARIJI SIJAMSKI BLIZANCI NA SVETU Jedno od njih je menjalo pol, svako je imao svoju sobu I NIKADA NISU HTELI DA SE RAZDVOJE
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
U Dubaiju niču novi NEBODERI tako luksuzni da će vam se zavrteti u glavi - CENA stanova će vas iznenaditi, a evo GDE u Srbiji možete da saznate BAŠ SVE o njima
