Dinastija pohotnika i svetaca: Romanovi su obožavali orgijanje i lude zabave

Priče o životima članova carske dinastije Romanov ne prestaju da intrigiraju svet, a sada su otkriveni brojni detalji iz života carske porodice i onih u njihovom neposrednom okruženju i to u knjizi britanskog istoričara Simona Sebaga Montefiorea.

Iako su o dinastiji pisali mnogi, pogotovo o najvećim carevima i caricama, poput Petra Velikog, Katarine Velike, Aleksandra I ili poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, "Romanovi 1613 - 1918." razlikuje se od svih jer ulazi duboko u intimu careva, njihovih supruga, rodbine, dece, ljubavnica, ministara, nastojeći pre svega da pronikne u unutrašnji svet dvora, ali i psihu, karaktere, slabosti i snagu svakog od njih. Pri tome se služi obiljem materijala - od pisama, dnevnika, zaboravljenih i nikad objavljenih biografija i autobiografija, sklapajući mozaik pun detalja, bizarnih pojedinosti, ali i slučajeva koji su bitno uticali na sudbinu carstva, dinastije, ali i celoga sveta. Sličnim postupkom Simon Sebag Montefiore opisao je i “careve” koji su nasledili dinastiju Romanov. Tačnije, svet, likove, unutrašnje postupke, tračeve, spletke, tajne službe i masakre u vremenu uoči i posle Oktobarske revolucije. “Mladi Staljin” i “Na dvoru crvenog cara” prirodno se nadovezuju na delo “Romanovi 1613 - 1918.” i donose niz detalja koji otkrivaju vreme Staljinovog uspona i vladavine, prenosi "Express.hr".

Preporučujemo

Kako se Aleksandar I Romanov ušunjao kod "tuđe" kurtizane

- Nudim ti 100.000 funti i vratiću ti Vilhelminu ako mi prepustiš Poljsku - napisao je ruski car Aleksandar I Romanov na Bečkom kongresu, na kojem se odlučivala sudbina Evrope, i sveta, nakon Napoleona, kancelaru Habsburške Monarhije Konstantinu von Meternihu. Car Aleksandar I Romanov nekoliko je sati ranije ušao u palatu Palm i u hodniku je umesto levo, kod Katje Bagration, jedne od najvećih kurtizana 19. stoleća koju su zbog izrazito bele puti zvali Bela mačkica, skrenuo desno kod Vilhelmine de Sagan, druge najpoznatije kurtizane 19. stoleća i dugogodišnje ljubavnice austrijskog kancelara Konstantina von Meterniha.

Posluga i doušnici zabeležili su da se car kod Vilhelmine zadržao više od tri sata. Ljubavna ucena nije uspela, uostalom Meternih se već ranije žalio na Vilhelminu koja “to mora da radi sedam puta dnevno i seks joj je kao pojesti obrok”. Uostalom, i Bela mačkica, Katja Bagration, koja ispod prozirnih haljina često nije ništa nosila, bila je i njegova ljubavnica.

Alexander III Foto: Wikimedia/Sergey Lvovich Levitsky

Teško je reći jesu li se na Bečkom kongresu pregovori više vodili za stolom ili u krevetima. Veliki skup privukao je 100.000 gostiju, od kojih su barem trećinu činile kurtizane i prostitutke, pa se celi skup pretvorio u niz ljubavnih afera, razularenih zabava i orgijanje. Iako Aleksandru I otimanje ljubavnice suparniku nije uspelo, seks, divlje zabave i ljubavni život Romanovih često su presudno uticali na sudbinu Ruskog Carstva.

Seks, divlje zabave, ljubavne romanse i spletke prepletale su se s politikom i ratom u kolo međusobno povezanih događaja i odnosa te je teško razlučiti što je bilo presudnije za sudbinu Romanovih, Ruskog Carstva, pa i sveta.

Kako su 500 devica doveli u Moskvu

Ženidbe, ljubavnici i ljubavnice često su bili presudni za opstanak carstva, za njegova posrtanja, ali i propast. Klimavi početak dinastije Romanov - bolesni i ne naročito pametni dečak Mihail I izabran je od skupštine, boljševika i kozaka za ruskog cara - visio je o koncu, jedina nada za dinastiju bila je da car osigura naslednika. To baš i nije bila laka stvar - na evropskim dvorovima Romanove baš i nisu šljivili smatrajući ih skorojevićima, a neka od velikaških ruskih porodica nije mogla dati ženu caru jer bi to poremetilo osetljivi politički balans u carstvu.

Zato je odabrano 500 devica iz srednjeg i nižeg plemstva te dovedeno u Moskvu, a zatim bi tu izbor bio sužen na njih 50. Lobiranjem, spletkama i mitom izabrano je njih šest, a tek bi tad car video “potencijalne mlade".  Najmanje četiri od njih uvek bi bile plod interesa različitih velikaških porodica.

Ipak, izbor je bio donekle fer, jer na konačni izbor cara ipak se nije moglo uticati.  Ali od odabira mlade, kojoj bi car dao maramicu i prsten, trebalo je preživeti do venčanja. Mihail I izabrao je Mariju Hlapovu, ali ona venčanje nije dočekala zbog trovanja. Na nekom od prijema se onesvestila, proglašena je bolesnom i proterana je.

Car je čekao četiri godine na novu mladu, ali pre nego što je izabrao sledeću, tražio je da se proveri da li je Marija Hlapov stvarno bolesna. Ustanovljeno je da nije, ali se pojavila nova prepreka.  Careva majka Ksenija Šestova, zvana monahinja Marta, usprotivila se venčanju jer je lobirala za Jevdokiju Stešnjevu. Car je popustio. Doduše, tad i nije bila neka sreća biti careva žena, pa ni ženski deo porodice. Ruska domaćinstva ravnala su se prema “Domstroju”, pravilniku nekog monaha iz 15. veka, čije je glavno geslo bilo kako “nevaljalu ženu (a nevaljalo je bilo praktično sve) treba redovno mlatiti, dok onu dobru tek povremeno, ali ne šakom da ostanu masnice”.

Ženski deo porodice živeo je u zasebnom delu palate zvanom “Terem”, retko su izlazile, a i tad u potpuno zatvorenoj kočiji i velom koji im je prekrivao celo lice. Žene bogatijih trgovaca i plemića crnile su zube, a tek su obične žene slobodno hodale ulicama, izlazile u krčme i javna kupališta.

Petar I Veliki delio ljubavnice sa generalima

Car koji se najviše voleo zabavljati zapadnjačkim mehaničkim izumima ipak je osigurao naslednika, Alekseja, a to će usmeriti carstvo u sasvim drugom smeru. Prvenstveno zbog svoje druge žene Natalije Nariškine, carice koja će hodati otkrivena lica i, još važnije, dinastiji roditi Petra I Velikog, koji će mnoge ruske običaje ukinuti te čije će razuzdane zabave i brojne ljubavnice zaseniti tek njegova osvajanja i uzdizanje Ruskog Carstva na poziciju velesile.

Već se u detinjstvu Petar I Veliki u nemačkoj četvrti u Moskvi upoznao s čarima evropskih kurtizana istovremeno upijajući sve ono korisno sa zapada što će ugraditi u svoje carstvo, ali i deleći ljubavnice sa svojim budućim generalima. Nije mnogo mario za poreklo svojih ljubavnica i saradnika, a nije ga baš bilo ni briga.

Jedna od prvih bila mu je Ana Mons, bivša ljubavnica njegovog švajcarskog generala Leforta. Divlje zabave na Pijanom sinodu, na kojima su svi učesnici imali nadimak s dodatkom huj (ruskom rečju za muški polni organ), trajale su od podneva do zore idućeg dana, a često završavale i na moskovskim ulicama, kad bi veselu družbu pratili i patuljci, crni Nubijci, francuski div Nikolaj Žigant.

Kola bi im vukli guske, svinje i medvedi.  Na putovanju po Evropi, na koje se Petar Veliki otisnuo anonimno pod imenom Petar Mihailov, gde je čak radio kao anonimni tesar u holandskom brodogradilištu, pratile su ga brojne ljubavne avanture, ali čim je došao u Englesku, osvojio je glumicu Laetitiju Kros.

Zato nije ni trepnuo kad ga je ugostio poljski kralj August II. Poznat je bio po svojoj nezajažljivoj erotomaniji, pa su mu istoričari izbrojali 354 kopiladi, a u krugu zavođenja, ne znajući, zaveo je i vlastitu ćerku. August II je imao običaj da uvede gosta u svoju ložu, a zatim da strgne zavese s kreveta na kojem bi ležala neka gola lepotica. Petar Veliki nije ni trepnuo.

Iako stalno okružen ljubavnicama i divljim zabavama, njegova odabranica bila je livonska pralja Marta Skavronska, koja se uspela do trona kao Katarina I. Ona je bila žena švedskog vojnika poginulog u ratu pa ju je kao pralju i ljubavnicu uzeo jedan od Petrovih generala.  Od njega ju je preuzeo “knez od pita” Igor Meniškov, Petrov prijatelj iz detinjstva i jedan od najpouzdanijih ljudi koji je dogurao do položaja najbogatijeg čoveka Rusije. Marta je postala ljubavnica, a ubrzo i žena Petra I Velikog. Svoju prvu ženu Jevdokiju Lopuhinu prisilio je da ode u samostan.

Iako je seksualni život Marte i Petra Velikog u najmanju ruku bio živopisan - rodila mu je 12 dece, od kojih su samo dvoje doživeli odraslu dob - o čemu svedoči i njihova prepiska u kojoj mu Marta govori “kako je njegov čamac spreman za veslanje”, ipak su njena glavna karakteristika bili neprestana vedrina, optimizam i životna snaga.

Bila je gotovo na svim ratnim pohodima s njim, a vojska ju je obožavala. Zajedno su u iskopanom rovu čekali da neprijatelj probije linije, a kad je bolest poharala vojsku na jednom pohodu, oboje su se obrijali na ćelavo. Uz to, Marta je bila vrlo snažna pa je s lakoćom, pišu svedoci, jednom rukom podigla žezlo koje je Petar I Veliki jedva držao.

Njihov odnos bio je više nego poseban pa je Petar svoje ljubavnice nalazio u krugu njenih prijateljica - poput Marije Čerkaske ili Marije Matejeve.  Ipak, osim Marte, većina Petrovih ljubavnica nije mogla očekivati ikakve povlastice nakon valjanja po krevetu s carem. Međutim, jednu od bivših ljubavnica, Meri Hamilton, bez milosti je osudio na odsecanje glave zbog tri pobačaja, a njena glava završila je u Kabinetu kurioziteta, kao i glava Villiama Monsa, Martinog ljubavnika.

Začudo, kad je postala carica nakon Petrove smrti, nije je sklonila. Kao što je i nastavila s divljim zabavama koje je ustanovio Petar, kako bi napravila domaću atmosferu, carica je pijanim zvanicama često kuvala.

Anine zabave su tek bile bizarne

Mnogo su bizarnije bila zabave sledeće carice Ane, čiju su vladavinu označili kao diktaturu brbljanja i tračarenja. Sklonost careva patuljcima carica Ana dovela je do vrhunca pa su tuče invalidnih starica i patuljaka bile glavna atrakcija, a groteskne likove u njenom privatnom krugu činili su Bezjonka, Beznoga mama, bezruka Darjuška. Iako se čini okrutno, ti su ljudi, ustvari, bili poprilično povlašćeni i nagrađivani, a koji im je bio status na dvoru svedoči i činjenica da je carica Ana zabranila da se njeno rublje pere s ičijim drugim. Jedini izuzetak bila je Beznoga mama, čije se rublje pralo s caričinim. Biti luda na dvoru moglo je značiti i veliku karijeru za potomstvo.

Luda Miljutin bio je zadužen za golicanje stopala carice Ane, tri generacije posle Miljutini će se popeti do ministarskog položaja, pa će Dimitrij Miljutin biti jedan od glavnih ministara u vladi Aleksandra II. Put od dna do vrha često je vodio preko postelje - ljubavnik carice Ane, dok je još bila u progonstvu u Kurlandiji, bio je obični konjušar Ernst Biron.

Iako nikad nije postao njen suprug, dogurao je do položaja grofa Svetog Rimskog Carstva, uzeo mesto komornika na dvoru (jednog od najmoćnijih ljudi) i praktično do kraja njene vladavine bili su nerazdvojni par. Iako je vladavina bila puna bizarnih zabava i tračeva, Ana nije bila nimalo bezopasna.  Gardistima koji su, po njenom mišljenju, prečesto posećivali Elizabetu (ćerku Petra Velikog i Katarine I) odsekla je glave bez mnogo razmišljanja. S razlogom, Elizabeta, Ruska Venera, bila je ozbiljni pretendent na njen presto. Ali Elizabeta je morala pričekati na presto, ono je bilo rezervisano za Ivana VI, sina nećakinje carice Ane, Ane Lopušine i Karla Leopolda.

Elizabeti gardisti pomogli da preuzme vlast

Ana Lopušina preuzela je vlast kao regent. Bila je to "menage a trois" vladavina - njeni ljubavnici bili su Julie von Megden - Julka i saski grof Linar. Ipak, vernija je bila Julki. Pa kad je Elizabeta pučem preuzela vlast i proterala je, Julka je išla s njom. Sudbina cara Ivana VI bila je nešto tragičnija, zatočen je pod imenom Grigoroj, kao neka ruska varijanta čoveka sa gvozdenom maskom, i pogubljen u pokušaju bekstva kad je Katarina II Velika preuzela vlast.  Ruska Venera, kako su zvali Elizabetu (ćerka Petra I Velikog i Katarine I), preuzela je vlast uz pomoć gardista i svog ljubavnika, “noćnog cara”, Ivana Razumovskog, običnog seljaka koji se popeo na položaj kozačkog atamana i bio smatran najlepšim čovekom Rusije, a od Elizabete je dobio titulu grofa i posed Mihajlovsko, na kojem će kasnije odrasti Puškin.ž

Foto: Wikipedia/public domain/Bain News Service

Samosvesna Elizabeta sama je sebi na glavu stavila krunu, a njene modne eskapade bile su ekstravagantne, pa je tako svim damama zabranila da nose ružičasto jer je to njena boja.

Kad je došao brod s francuskom robom, naredila je da se sve donese njoj i da se zapleni roba koja je u međuvremenu prodata. Njena modna diktatura, imala je 15.000 haljina i više od 1.000 cipela, mnoge je oterala u bankrot jer su se dvorani slabo mogli nositi s njom te su padali u dugove.

Određivala kako će se ko oblačiti

To je nije sprečilo da tačno propiše modu na dvoru - dame su morale nositi bele kaftane sa zelenim rubovima, zlatnim reverima i zelene vrpce na glavi, a kad je zbog krivog farbanja kose morala da obrija glavu, sve dvorske dame bile su prisiljene na šišanje na nulu. Obožavala je da oblači glumce, posebno 18-godišnjeg glumca Nikitu Beketova, i samo su ga podle glasine da je homoseksualac sprečile da postane “noćni car”, odnosno Elizabetin ljubavnik.  Ta titula pripala je Ivanu Šuvalovu, kojeg je Elizabeta upoznala na hodočašću. On je tu poziciju iskoristio da osnuje univerzitet, umetničku akademiju, pokrene novine i stvori zametak budućeg Ermitaža.

Ipak, njenu je vladavinu obeležio rat s Prusima koji je vodio admiral Stjepan Apraskin, čiji je prtljag na bojište moralo nositi 500 konja.  Modno osvešteni general pobedio je Pruse i Rusi su okupirali Berlin, doduše, samo na četiri dana. Elizabeta je umrla, a naslednika je već izabrala, bio je to Petar III, unuk Petra Velikog i njen nećak. Odgojen na nemačkim dvorovima i zadivljen Prusima.  Shvativši da od njega nema koristi, pogotovo nakon što ga je uhvatila da je probušio rupu između svoje i njene spavaće sobe te s prijateljima je gledao tokom seksa, htela je da ga zaobiđe, ali bilo je kasno. Na sreću, na vreme mu je odabrala ženu - Sofi von Anhalt-Zerbs, kasnije poznatiju kao Katarinu II Veliku.

Katarina Velika orgijala sa konjima

Smatralo se da je Petar III sterilan i da je, izračunato je da brak s Katarinom II nije konzumiran pet godina, otac budućeg cara Pavla I Sergej Salitkov. Glave su mu došli gardisti koji su hteli Katarinu II na vlasti, a pritom su joj pomogli braća Orlov, od kojih je Grigorij bio “noćni car”, odnosno njen ljubavnik. Iako usmena istorija pamti Katarinu II Veliku kao ženu nezasitnog seksualnog apetita, koja je neprestano orgijala, uključujući i orgije s konjima, Katarina II Velika ustvari je bila u nizu monogamnih veza, tražeći ljubav i razumevanje, uz dobar seks, naravno.

I pritom je prema ljubavnicima bila vrlo velikodušna pa je Pontijevskog nagradila naslovom kralja Poljske. Sama je kuvala kafu, pisala satire i pozorišne komade, a ljubavni sat bio je tačno u 6. Najpoznatiji ljubavnici su joj bili Grigorij Orlov i Grigorij Potemkin, kao da je bilo važno zvati Grigorij, ali uz njih je imala i druge ljubavnike, pa i nesretnog Aleksandra Saljičnikova, čije je ljubavne kvalitete opisala nadimkom “mrzla supa”.

Više-manje se o njenim avanturama sve znalo na kraljevskim dvorovima pa je Fridrih Veliki, kad je Orlov pao u nemilost, zapisao kako “Orlov obavlja sve funkcije na dvoru osim je**nja”. Doduše, Orlov je za to bogato nagrađen, a smena glavnih ljubavnika prošla je mirno, gotovo idilično. Potemkin je vrativši se s fronta sreo Orlova na stepenicama koje vode do caričinih odaja, ne znajući šta se zbiva na dvoru pitao ga je ima li šta novo, šta se događa.

- Nema ništa, osim što ja silazim, a vi se penjete - odgovorio mu je Orlov.

Novo je došlo s carom Pavlom koji je, iako verovatno nije bio sin Petra III, nalikovao na njega i likom i karakterom, a ponajviše obožavanjem Prusa, i to tolikim da mu je legendarni maršal Suvorov odbrusio: “Postoji puder i postoji barut. Uvojci nisu topovi i svinjski rep nije bajonet, a ja nisam Prus, nego čistokrvni Rus”.

Za takvo šta gubila se glava, ali maršal Suvorov je bio prevelika faca, pa je samo prognan. Iako pedantni “Prus”, Pavlovim dvorom vladale su žene - supruga Marija i ljubavnica Nelidova, a u pozadini je orkestrirao turski sobar, prekršteni turski zarobljenik Ivan Kutjazov, koji je poput kakvog Figara svodnika orkestrirao pozadinskim igrama.

Zakonita supruga Marija bila je pak dobra s ljubavnicom, jer je ispravno zaključila kako će lakše sprovoditi svoju volju ako i nju ima na svojoj strani.  Svedoci beleže prizor gde car istrčava iz odaja, a za njim leti ženska papuča kojom ga ljubavnica gađa jer nije ugodio nekom njenom hiru. Uostalom, zabranio je plesanje valcera, koji je vratio tek nakon što je shvatio da ga njegova ljubavnica voli da pleše. Iako kruti zagovornik pravila, vlastitom sinu i nasledniku Aleksandru I našao je ljubavnicu, i to sestru svoje ljubavnice.

Sastanke ljubavnici ugovarao preko muža

Iako se Aleksandar I, jedan od najvećih zavodnika u istoriji kraljevskih porodica, do tada već i sam snašao ljubujući s kurtizanom madam Čevalier. Iako su ga ispočetka zvali don Juan Platonski, Aleksandar I satirao je sve redom, ljubujući s francuskim glumicama i dvorjankama istovremeno, kao i sa stalnom ljubavnicom Marijom Nariškinom, Aspazijom severa, koju će po smrti carice oženiti i koja će mu roditi više dece i kojoj će biti veran.

Doduše, vernost ljubavnici je relativan pojam, jer Aleksandar I satirao je sve redom, uprkos Napoleonovom pohodu na Rusiju, odnosno uvelike zahvaljujući slavi pobednika nad Napoleonom. Uostalom, i maršal Kutuzov, jednooki ratnik kojem je metak prošao kroz slepoočnicu i izašao kroz oko, celo je vreme svog ratovanja imao dve ljubavnice koje su ga pratile svugde preobučene u kozake. Aleksandar I išao je dotle da je Zineidi Volkonskoj slao ljubavna pisma i ugovarao sastanke preko njenog muža Nikite, koji mu je služio kao poštar.

Ipak, ni on nije mnogo mario jer ga je pratila ljubavnica, supruga poginulog francuskog vojnika, preobučena u dečaka. Bečki kongres bio je pravi raj za Aleksandra - tu je zaradio slavu zavevši, ili su one zavele njega, dve najveće kurtizane tog vremena, već spomenutu Belu mačkicu i Vilhelminu. Ali zabavljao se i s madam Betman, i brojnim prostitutkama koje je liferovao “zavodnik severa Černišov”.

Ipak, cara je mladost pomalo napuštala, ali ne i libido, pa je redovno masirao lice ledom, a na već mlohavu stražnjicu navlačio uske pantalone. Dok je car ljubovao i delio Evropu, u Rusiji se kuvalo, urote među oficirima postale su ozbiljne, naslutivši to dao je da se sprovede istraga koja bi mu možda i otkrila da su oficiri urotnici osnovali Savez spasa koji se podelio na dva tabora - Severni, koji je želeo uvesti nešto slično američkoj demokratiji s carem kao predsednikom, i Južni, koji ga je hteo smaknuti. U tom periodu je car umro od, verovatno, tifusa.

Kneginja Ksenija Aleksandrovna, žerka Aleksandra III i Marije Fjordovne Foto: Wikimedia

Kneginja Ksenija Aleksandrovna

Bio veran supruzi zbog straha od sifilisa

Nikola I, za razliku od oca, nije bio veliki zavodnik iz jednostavnog razloga - njegov mentor ga je još u ranoj dobi odveo na odeljenje obolelih od sifilisa i te su ga slike pratile celi život pa je bio relativno veran supruzi zvanoj Moufi.  I to toliko da kad se zapalio dvorac, vatrogasci su prvo morali da spasavaju njegova ljubavna pisma. Ipak, povremeno nije mogao da odoli balerinama i glumicama, kojima bi carevi ljudi prilazili s jednostavnom rečenicom: “Car želi da vas vidi” i stvar bi više-manje bila gotova.

Ipak, njegova prava ljubavnica bila je siroče bez prebijene pare - Varvara Nelidova Varenjka, s kojom je imao nekoliko dece, a kad je umirao, njegova supruga Moufi zvala je Varenjku da se oprosti s njim. Aleksandar II nasledio je državu pred raspadom, ali je uspevao da nađe sposobne saradnike koji će stvar srediti i sprovesti reforme, uključujući i ukidanje kmetstva.

Seks mu ugrozio zdravlje

Nakon niza ljubavnica skrasio se s Mihajlovnom Dolgorokovom zvanom Kaća, koju je upoznao kad je imala deset godina, a zaveo, doduše s puno muka, kad je imala 16,5 godina. Često ju je crtao golu, a imali su i raspored ljubavnih aktivnosti. A nakon što su odradili po četiri puta na svakom komadu nameštaja u istom danu, lekari su Aleksandru II preporučili odmor, jer mu je seks već postao opasan po zdravlje.

Odmor je kratko trajao jer Kaća nije mogla bez njega. Ipak, titulu erotomana tog vremena zauzima Aleksandarov nećak, sin njegovog brata Konstantina, Nikola, kojem su u bizarnom sledu događaja, njegova erotomanija i skandal koji je izazvala spasili život kad su boljševici došli na vlast.

Ljubavnica mu pobegla sa dijamantima

Mladi knez Nikola zaljubio se u najpoznatiju kurtizanu tog vremena, Amerikanku Fani Lear, koja je već poharala evropske dvorove i svoj talent došla da oproba u Petrogradu.  Ludo zaljubljen u nju sklopio je s njom ugovor od 100.000 rubalja da sme voditi ljubav samo s njim. Pošto je hteo to da prekine, Aleksandar II ga je poslao u rat, ali njegovo izbivanje samo je stvorilo probleme, jer je ljubomorni Nikola poslao Fani na evropsku šoping turneju, na kojoj mu je ozbiljno ispraznila blagajnu. Kad se vratio, ovaj ju je obasipao dijamantima, kojih je brzo nestalo, pa je ukrao ruske carske dijamante od bake i čak je zvao na svečane balove u Zimski dvorac. Kad je izbio skandal, Fani je s dijamantima zbrisala u američku ambasadu, a Aleksandar II je poslao grofa Lešova da nekako izgladi stvar i vrati dijamante.

Nekako je uspeo da iskamči dijamante za 50.000 rubalja, a Fani je zbrisala iz Rusije i nastavila da hara po evropskim dvorovima, upecavši sina italijanskog kralja Viktora Emanuela. Umrla je smirena i bogata u Nici.

Nikola, jedan od najtalentovanijih Romanovih, proteran je u Turkmenistan, gde je sagradio palatu u kojoj je glavna atrakcija bila kip gole Fani Lear.  Tu je pokazao drugu stranu svoje ličnosti - navodnjavao je stepu, gradio železnicu, popločao ulice Taškenta i otvorio prvi bioskop. Kad su boljševici osvojili vlast i pobili sve Romanove, njega su poštedeli. Palatu im je dao za muzej dogovorivši se da njegova žena bude direktotka muzeja, a da njega puste da u miru živi u palati do smrti. Umro je 1918.

O strastvenoj ljubavi cara Aleksandra II s Kaćom svedoči i njegov dnevnički zapis pre nego što će otići u smrt od ruke atentatora: “Zadigao sam joj haljinu, položio na sto i uzeo je”.  Nekoliko sati posle poginuće od bombe bačene pod njegove noge. Kaća je sačuvala njegovu krvavu uniformu, a u svojoj vili u francuskoj sagradila identičnu sobu poput radne sobe Aleksandra II.

Njegov slučajni naslednik Aleksandar III zvani Kolos više je voleo prave muške zabave poput opijanja i tuča, iako je i on imao ljubavnih avantura.  Bio je slučajni naslednik jer je njegov stariji brat umro od meningitisa. Aleksandar III nasledio je i carstvo, što nije hteo, i njegovu tadašnju verenicu, princezu Dagmar od Danske, prekrštenu u Mariju Fjodorovnu, zvanu Mini. Iako nije bio puritanac, bio je relativno veran ženi, uostalom zavodničke sposobnosti mu i nisu bile neke. Kad mu se nemačka princeza zahvalila na plesu, on joj je rekao: “Budite iskreni, uništio sam vam cipele, a ja sam se skoro onesvestio od vašeg zadaha”.

Aleksandar III, iako je volio da popije i potuče se, nije bio ženskaroš, daleko od toga da je bio moderan vladar, ali je barem Rusiju držao na okupu. Njegov sin Nikolaj II biće daleko najnesposobniji ruski car, a prema mnogima, upravo monogamnost i vernost doći će glave i njemu i carstvu.

Nikolaju vernost došla glave

Još kao dvadesetogodišnjak igrao se skrivača, a iako nije bio ženskaroš, izgubio je nevinost s balerinom Matildom Kšenjinskom zvanom Mala K., koja je isplaćena s 400.000 rubalja kako ne bi pokvarila njegovo venčanje s Aliks Von Hesen-Darmstadt.  Mala K. postala je ljubavnica više kneževa iz carske porodice i neviđeno se obogatila. Carstvo je, pak, prožeto socijalnim nemirima te bezbrojnim urotama i revolucionarnim grupama bilo pred pucanjem.

Raspućin Foto: Wikimedia, Youtube

Fatalna ljubav Nikolaja II prema njegovoj ženi Aliks, koju istoričari opisuju kao najgoru kombinaciju, carstvu će dodatno ubrzati kraj. Car je zbog njene ljubavi i histeričnih ispada, koje je po svaku cenu pokušavao da spreči, tolerisao Raspućina, kojeg je i sam slušao, dopuštajući da u jeku Prvog svetskog rata njegova supruga i Raspućin slažu vlade.  Sve jednu goru od druge. Čak ni brojne glasine o ljubavnoj vezi njegove žene i Raspućina, za koje većina istoričara smatra da su bile lažne, tačnije da ne postoji nijedan dokaz da je između carice i Raspućina bilo ičega osim njenog suludog verovanja u velike sposobnosti tog čoveka.

Iako će Raspućin stradati otrovan i ustreljan od carskih urotnika i rođaka, za carstvo i Romanove bilo je kasno. Uskoro će većina Romanovih stradati ubijena boljševičkim mecima te biti sahranjena u napuštenim rudnicima i šumama, osim najvećeg erotomana Nikole, koji će svoj kraj mirno dočekati u palati u Taškentu gledajući goli kip svoje najveće ljubavi Fani Lear.

(Telegraf.rs)