Švedska kraljica odgajana kao muško: Kružile su glasine da je lezbijka, a na kraju je abdicirala

Foto: Profimedia

Švedska kraljica Kristina nasledila je krunu kada je imala nepunih šest godina. Vladala je 22 godine i to vreme obeležile su brojne kontroverze. Upravo one dovele su i do njenog abdiciranja 6. juna 1654. godine. Osim po abdikaciji, mnogi je znaju i po prelasku iz luteranizma u rimokatoličanstvo, a takođe je poznata i po tome što je bila veoma dobro obrazovana žena što je bilo nesvakidašnje za taj period. Takođe, govorkalo se u širim krugovima i da je bila lezbijka.

Preporučujemo

Kristina je rođena 18. decembra 1626. godine. Bila je ćerka kralja Gustavusa Adolfusa Vasa i Marije Eleonore od Brandenburga, sada države u Nemačkoj. Bila je takođe i jedino zakonito dete svog oca, a samim tim i njegov jedini naslednik.

Detinjstvo je provela u periodu nazvanog "Malo ledeno doba", a odrastala je uz Tridesetogodišnji rat (1618-1648), kada je Švedska stala na stranu protestantskih nacija protiv Habsburga, katoličke moći sa centrom u Austriji.

Njena majka, razočarana što je imala devojčicu, pokazivala je malo ljubavi prema ćerki, a njeno mentalno stanje bilo je pogoršano čestim odlaskom njenog supruga u rat. Kao beba, Kristina je doživela nekoliko sumnjivih nesreća.

Kristinin otac naredio je da se ona vaspitava kao dečak. Postala je poznata po svom obrazovanju i pokroviteljstvu učenja i umetnosti. Nazivali su je "Minerva severa" što se odnosilo na rimsku boginju umetnosti.

Dolazak na presto

Kada je njen otac ubijen u bici 1632. godine, šestogodišnja devojčica je postala kraljica. Njena majka, koja je opisana kao "histerična" u svojoj tuzi, bila je isključena iz dalje vladavine. Vrhovni kancelar Aksel Oksenšerna vladao je Švedskom sve dok Kristina nije napunila dovoljno godina. On je bio savetnik njenog oca i nastavio je da obavlja tu funkciju i kad je Kristina krunisana.

Roditeljska prava ukinuta su Kristininoj majci 1636. godine, iako je Marija Eleonora i dalje pokušavala da poseti ćerku. Vlada je prvo pokušala da naseli Mariju Eleonoru u Danskoj, a zatim nazad u njen dom u Nemačkoj, ali je njena domovina nije prihvatila sve dok Kristina nije obezbedila "dodatak".

Za vreme vladavine Kristina je sledila svoj um. Protiv saveta Oksenšerna ona je inicirala kraj Tridesetogodišnjeg rata koji je kulminirao mirom 1648. godine.

Krunisana je konačno tek 1650. godine, na ceremoniji kojoj je prisustvovala i njena majka.

Veza sa rođakom i groficom

Kraljica Kristina je za svog naslednika imenovala rođaka Karla Gustava. Neki istoričari veruju da su oni bili romantično povezani, ali da se nikada nisu venčali. Mešutim, veza sa groficom Ebe "Bela" Spare pokrenuli su glasine da je lezbijka.

Preživela pisma koje je uputila grofici opisuju se kao ljubavna pisma, a strastvena pisma su razmenjivale navodno čak i kad se grofica udala i napustila dvor.

Abdiciranje

Kristinini vladarski problemi postali su veliki kada je bilo reči o oporezivanju i upravljanju problematičnim odnosima sa Poljskom. Već 1651. godine je prvi put predložila da abdicira. Njeno veće ju je uveravalo da odustane, ali je imala određeni prekid tokom kog je veći deo vremena provela zatvorena u svojim sobama.

Konačno je zvanično abdicirala 1654. godine, a pretpostavlja se da su razlozi za to bili njena želja za udajom, ali i to što je htela da prevede državnu religiju il luteranstva u katoličanstvo.

Napustila je Švedsku nekoliko dana posle abdiciranja, a kada je 1655. umrla njena majka, Kristina je živela u Briselu. Završila je potom u Rimu gde je živela okružena knjigama i umetnošću, a 1656. je čak pokrenula inicijativu da postane kraljica Napulja.

Umrla je 19. aprila 1689. godine kada je imala 62 godine, a sahranjena je u Crkbi svetog Petra, što je bila neobična čast za ženu.

(Telegraf.rs)