Srpska Hirošima kakvu svet ne pamti: Tone eksploziva pukle u Smederevu, na hiljade ljudi je poginulo

Pre tačno 79 godina, 5. juna 1941. godine, dogodila se "srpska Hirošima". Eksplozija koja je zbrisala grad Smederevo i odnela živote nekoliko hiljada ljudi.

Stotine hiljada tona eksploziva koje je prikupljano sa celog Balkana i lagerovano u tamošnoj tvrđavi eksplodiralo je u 14 časova i 14 minuta i sravnilo gotovo čitav grad sa zemljom.

Ni skoro osam decenija nakon tragedije nije poznato koliko je tačno ljudi poginulo tog dana, kao ni šta je bio uzrok eksplozije. Veruje se da je stradalo najmanje 4.000 ljudi, od kojih 2.500 građana Smedereva.

Oni koji su preživeli tragediju tvrde da je prvo došlo do eksplozije puščane municije, potom one za teška naoružanja.

Eksplozija je bila toliko strahovita da su kroz vazduh leteli delovi vagona, ali i železničke stanice. Grad su zasule kamenice i tela stradalih.

Činjenica da je železnička stanica bila udaljena na svega 50 metara od mesta eksplozije doprinela je ogromnom broju žrtava. Baš u tom trenutku kreao je voz za Veliku Planu. Kobnog dana bio je i pijačni dan, pa je na stanici bio veliki broj seljaka, ali i maturanata jer su 5. juna deljene i diplome.

- Kada sam se osvestio, ležao sam na ruševinama neke zgrade, ispostaviće se zgrade železničke stanice. Udaljen sam bio od koloseka 30 metara. Svuda je bio mrak, samo jedna ogromna, visoko uzdignuta pečurka od dima natkrila je prostor oko tvrđave stanice. Zahvaljujući tome što sam pokrio dlanovima oči sačuvao sam vid inače bih ostalo slep, jer su posekotina na šakama bile duboke i velike. Pipnuo sam se po glavi, kose više nisam imao. I nikada nije nikla nova. Od odela, kaiš na pantalonama sačuvao je deo donjeg veša… Sve drugo je sa mene nestalo – prisećao se Višeslav Joza Miloradović, tada maturant smederevske gimnazije.

U eksploziji je poginuo i najveći deo ansambla novosadskog Narodnog pozorišta, koji je prethodne večeri igrao „Đida“ u Smederevu, a došli su i da podignu zaostale plate. I oni su krenuli vozom.

Tanasije Savićje kobnog jutra i zvanično završio sedmi razred gimnazije, a za popodne je sa školskim drugovima imao velike planove - da kroz kapije tvrđave gledaju srpske ratne zarobljenike kako slažu oružje, municiju, sanduke eksploziva i drugi ratni materijal koji se već oko mesec dana nalazio unutar zidina.

- Na ručku je bio sin našeg prijatelja, učitelja iz Umčara, Živa Dušić, učenik šestog razreda gimnazije. Žurio je da se vrati kući, mada smo ga moji roditelji i ja ubeđivali da ne žuri jer je pazarni dan, da svi odlaze i da će biti velika gužva na vozu. Sa njim sam pošao na stanicu da bih ga ispratio - pričao je Tanasije decenijama kasnije smederevskom publicisti Slavku Domazetu, a njegovo sećanje objavljeno je u Domazetovoj knjizi Od onih koji su ostali, iz 1994. godine.

Tanasije se prisetio da je voz kasnio sa polaskom.

- Tada se iz Tvrđave čula pucnjava, kao pucnjava pušaka, a vrane kojih je bilo mnogo na zidinama naglo su zagraktale i poletele. Nad gradom se nadvio crni gusti dim. Sećam se neke strašne vatre, vatrenog pakla koji se širio oko mene, koji me je podigao sa ulice i poneo. Prvo čega sam posle toga bio svestan je užasna prašina, neka lomljava, eksplozije svuda oko mene i da ležim u nekoj travi - ispričao je svojevremeno Tanasije.

Ni skoro osam decenija od eksplozije nije poznato šta se 5. juna 1941. godine tačno dogodilo u Smederevu, koje je tada već mesecima bio pod nemačkom okupacijom. Teorije o eksploziji bile su brojne. Jedni su govorili da je u pitanju nesrećan slučaj. Drugi da su prste umešali komunisti i partizani. Treći da je sve to maslo sovjestskih obaveštajaca. Pričalo se i da je neko bombardovao tvrđavu.

Kružila je i teorija da je iza svega stajao Mustafa Golubić, tada general sovjetske obaveštajne službe.

Tela 485 nastradalih u eksploziji sahranjena su na smederevskom Starom groblju, a na spomen-kosturnici ispisana su njihova imena i mesta odakle su.

(Telegraf.rs/Foto: Podunavlje.info)