Pandemije koje su promenile svet: Bilo ih je 9, izbijale su na farmama, neke su stigle čak do Srbije

Pandemije gotovo uvek počinju prenošenjem životinjskog mikroba sa čoveka, piše biolog Nejtan Vulf u uvodu "The Viral Storm". Cela ova godina bila je i te kako manifestacija te činjenice.

Ovog leta, nekoliko meseci nakon što je korona virus eksplodirao u svetu, Ujedinjene nacije objavile su izveštaj koji bliže proučava naš odnos za zoonotskim bolestima. Divljina i naša sve veća blizina divljini najčešći su izvori, ali životinje na farmama ne samo da mogu da budu originalni izvor virusa, već mogu da budu i premošćujući domaćin.

Stoga, nije iznenađujuće što su neke od glavnih epidemija koje su se dogodile u poslednjih 170 godina, povezane sa industrijskom poljoprivredom, piše Guardian.

Goveđa tuberkuloza

Potvrđena: Transmisija sa krava na ljude potvrđena krajem 19. i početkom 20. veka

Način prenošenja: Bakterijski, može se širiti preko mleka zaraženih životinja. Sa ljudi se prenosi preko kašlja ili ispljuvaka

Region: Globalno

Broj obolelih ljudi i životinja: Jedan od tipova tuberkuloze. U 2018. godini je bilo skoro 1,5 miliona umrlih od tuberkuloze, ali samo oko 143.000 slučaja je imalo veze sa goveđim tipom. Ovaj tip i dalje je rasporastranjen globalno među govedima, a stoka kod koje je utvrđena bolest mora da bude ubijena.

Mleko je milionima obezbedilo masti i kalcijum, a mlekare su obezbeđivale čitav grad. Varijante bakterije tuberkuloze identifikovane su 1880-ih, ali se nekoliko kritičnih godina posle toga naučnici nisu saglasili oko toga da li oblik pronađen u govedu može da se prenese na ljude.

U međuvremenu se stotine hiljada zarazilo tuberkulozom, sa karakterističnim simptomima kašlja i krvi, pijući mleko koje je nosilo M.bovis. Samo u Engleskoj i Velsu između 1912. i 1937. umrlo je 65.000 ljudi.

Procenjuje se da je 1900. oko 10 odsto svih umrlih od tuberkuloze bilo baš od ovog tipa.

Kako se širio stav da se zaraza zaista prenosi na ljude, želja za sprovođenjem pasterizacije mleka dobila je na snazi i postala obavezna u Njujorku 1910. godine. Ostatak sveta je bio daleko sporiji u ovome.

Kju groznica

Potvrđena: Tridesetih godina prošlog veka

Način prenošenja: Bakterije, vazduhom

Region: Najveća žarište postojalo u Holandiji. Bilo ju je na globalnom nivou, ali se češće registrovala u Francuskoj i Australiji

Broj obolelih ljudi i životinja: Do 2016. godine potvrđeno je da su 74 osobe umrle od ove bolesti u Holandiji nakon što je bolest registrovana 2007, a oko 50.000 ljudi je inficirano.

Kada je od doktora Edvarda Holbruka zatraženo da istraži misterioznu bolest koja je 1937. godine u Kvinslendu u Australiji pogodila nekoliko radnika u mlekarama i klanicama, dao joj je privremeno ime "Kju groznica" (Q fever).

Njegov izveštaj zaključuje da možda postoji rezervoar infekcije kod neke životinje, ali napominje da su pokušaji pronalaska tog rezervoara propali. Tek 2007. došlo je do značajnog izbijanja na produčju Holandije u predelima sa farmama. Izbijanje je usledilo nakon perioda brzo rasta broja mlekara kozjeg mleka i dovelo je do 4.000 zaraze kod ljudi.

Procenjuje se da je 2 odsto zaraženih osoba razvilo hroničnu Kju groznicu tokom meseci ili godine nakon simptomatske ili asimptomatske infekcije.

Goveđa spongiformna encefalopatija (Bolest ludih krava)

Potvrđena: Prvi put identifikovana kod goveda 1985. godine, a 1996. godine je naučnici povezali sa Krojcfeld-Jakobovom bolešću kod ljudi.

Način prenošenja: Konzumiranje inficiranog mesa

Region: Velika Britanija. Ponekad se pojavljuje u drugim državama

Broj obolelih ljudi i životinja: Od ove bolesti je umrlo 178 osoba u Velikoj Britaniji u poslednjih nekoliko decenija. Ubijeno je na milione goveda.

Ono što se pretvorilo u jednu od najvećih britanskih zdravstvenih kriza počelo je kada se BSE, neurološki poremćaj izazvan neobičnim prenosivim agensom zvanim prion, počeo pojavljivati kod goveda sedamdesetih godina.

Glavni uzork identifikovan je kao stočna hrana, uključujući mesno i koštano brašno od zaraženih krava. Potvrđeno je da je zaraženo više od 100.000 goveda. Praksa upotrebe ovakve stočne hrane zabranjena je 1988. godine, ali je bolest napredovala.

Naučnici su počeli da je povezuju sa Krojcfeld-Jakobovom bolešću i tip povezan sa BSE mogao je da se manifestuje i nekoliko godina nakon konzumiranja zaraženog mesa.

H5N1 - ptičji grip

Potvrđen: Prvi put registrovan kod ljudi 1997.

Način prenošenja: Direktnim ili indirektnim kontaktom sa inficiranom živom ili mrtvom živinom ili zagađenim okruženjem, kao što su pijace. Inficirane ptice imaju virus u pljuvačkoj, sluznicama i fekalijama

Region: Prvi slučaj transmisije na ljude potvrđen u Hongkongu, a bolest je danas endemska među populacijom u Bangladešu, Kini, Egiptu, Indiji, Indoneziji i Vijetnamu

Broj obolelih ljudi i životinja: H5N1 nastavlja da inficira i ubija na stotine ljudi, a između 2003. i 2019. potvrđeno je više od 800 slučajeva i 400 preminulih

Ptičji grip se prirodno javlja kod ptica, ali je do devedesetih bilo malo onih koji su sumnjali da se može preneti na ljude. Stoga, kada je trogodišnji dečak umro od respiratorne infekcije u Hongkongu 1997, mislilo se da je reč o virusnoj upali pluća.

Za samo nekoliko meseci, identifikovan je patogen H5N1. Šest osoba je umrlo u toj epidemiji koja je došla godinu dana nakon što je oko 300 miliona gusaka ubijeno u pokušaju suzbijanja ove bolesti.

Prenos sa čoveka na čoveka i smrtni slučajevi zabeleženi su u brojnim azijskim zemljama, ali većina slučajeva H5N1 kod ljudi povezana je sa direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom živom ili mrtvom živinom.

Nipa virus

Potvrđen: Prvi put potvrđen kod ljudi 1999.

Način prenošenja: Uglavnom preko svinja, ali može sa čoveka na čoveka intimnim kontaktom

Region: Na svetlost dana došao u Maleziji, a epidemija je bilo u Bangladešu i istočnoj Indiji

Broj obolelih ljudi i životinja: Prvobitna epidemija dovela je do 105 smrtnih slučajeva i do ubistva skoro milion životinja

Iznenadno otkriće nove bolesti u Maleziji 1999. dovelo je do panike. Prvo se verovalo da je do smrti u malom mestu Sungai Nipa došlo zbog japanskog encefalitisa, ali spoznaja da je bolest prelazila direktno sa svinja dovela je do toga da seljani pobegnu, a vojska je na kraju pobila napuštene životinje.

Događaji su inspirisali poznati holivudski film "Zaraza".

Pokazalo se da je bolest prešla sa slepih miševa na svinje, kod kojih je to bila samo blaga bolest.

Kod ljudi bolest može da prouzorkuje akutnu respiratornu infekciju i fatalni encefalitis, te se procenjuje da je stopa smrtnosti 40-75 odsto.

Sars

Potvrđen: Prvi put potvrđen kod ljudi 2002. godine

Način prenošenja: Bliskim kontaktom ljudi preko kašlja ili kijanja. Sa životinja na ljude prebačen je bliskim kontaktom, kasapljenjem ili konzumiranjem nedovoljno kuvanog zaraženog mesa u delovima Kine

Region: Prvi put potvrđen u provinciji Guangdong u Kini

Broj obolelih ljudi i životinja: Bilo je oko 8.500 slučajeva, a stopa smrtnosti 10-11 odsto, odnosno umrlo je oko 800 ljudi. Ubijeno je na hiljade cibetki.

Prva epidemija Sarsa bila je upozoravajući znak prenošenja korona virusa sa životinja na ljude. Veruje se da je nastao u slepim miševima pre nego što je prenesen na ljude ali preko životinje posrednika, odnosno cibetke.

Kina je prvo krila šta se događa, ali se kasnije izvinila zbog odgađanja odgovora.

Virus se proširio po svetu, ali brza reakcija je dovela do toga da kraj epidemije bude proglašen do jula 2003. godine.

H7N7 - ptičji grip

Potvrđen: Prvi put potvrđen kod ljudi 2003.

Način prenošenja: Direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom živom ili mrtvom živinom. Zaražene ptice šire zarazu preko pljuvačke i fekalija, a SZO veruje da može da se prenosi sa čoveka na čoveka

Region: Holandija, ali je bilo slučajeva i u drugim državama

Broj obolelih ljudi i životinja: Oko 2.000 ljudi je inficirano. Samo u Holandiji se epidemija proširila oko 250 farmi i dovela do toga da je 30 miliona ptica moralo da bude uklonjeno

Još jedan primer visoko patogenog virusa koji skače na ljude. Krajem februara 2003. godine, u holandskoj provinciji Gelderland farmeri su počeli da se razboljevaju. U aprilu, 57-godišnji veterinar, koj je posetio jednu pogođenu farmu, razboleo se i umro.

H7N7 periodično se pojavljuje kod ptica u Engleskoj, Kini i Španiji.

H1N1 - svinjski grip

Potvrđen: Prvi slučaj kod čoveka potvrđen je 2009. godine

Način prenošenja: Preko vazduha, između ljudi preko kašlja i kijanja. Raniji topovi se prenosili sa čoveka na ljude bliskim kontaktom preko zaraženog mesa

Region: SAD

Broj obolelih ljudi i životinja: Broj smrtnih slučajeva u svetu je između 151.700 i 575.000

Kada je detektovan kod ljudi u Kaliforniji u aprilu 2009. godine stvari su se kretale brzo. Do maja su škole bile zatorene, a u junu je SZO proglasila pandemiju. Epidemija je proglašena i u Srbiji.

Bolest koja je prešla na ljude u Meksiku, brzo se proširila celim svetom, a najviše smrtnih slučajve zabeleženo je na jugoistoku Azije i u Africi.

Mers

Potvrđen: Prvi put potvrđen kod ljudi 2002.

Način prenošenja: Preko direktnog ili indirektnog kontakta između zarađenih životinja ili ljudi kašljem i kijanjem

Region: Prvi slučajevi u Saudijskoj Arabiji, pa se proširilo na 27 zemalja

Broj obolelih ljudi i životinja: Više od 2.400 slučajeva i najmanje 912 umrlih

Nakon što je doktor Ali Mohamed Zaki identifikovao Mers nakon što je pacijent u Saudijskoj Arabiji umro, ceo svet je alarmiran.

Bolest je povezana sa ubrzanim rastom broja kamila u Saudijskoj Arabiji od šezdesetih godina.

Mers ima stopu smrtnosti od 35 odsto.

(N. Z.)