Zaboravljena muslimanska princeza špijunka koja se borila protiv nacista

Foto: Shutterstock

Tokom Drugog svetskog rata Nur Inajat Kan špijunirala je za Veliku Britaniju i na kraju su je uhvatili i ubili nacisti. Inače potomak Tipu Sultana, muslimanskog vladara države Majsore iz 18. veka, ova dama dugo je bila skoro potpuno anonimna.

Preporučujemo

Njen doprinos ratu izašao je na videlo nakon što je autor Šrabani Basu napisao biografiju o njoj "Princeza špijun" 2006. godine.

Ove godine, Britanija ju je nagradila "Plavom plaketom", a prva je žena indijskog porekla koja je počastvovana titulom zbog specijalnig operacija u Francuskoj. Uhvatio ju je Gestapo u Parizu i odveo u Nemačku gde je pogubljena 1944. godine, piše AlJazeera.

U njenu čast je 2014. godine izdata markica sa njenim likom, a postoje navodi da bi se njeno lice moglo naći i na britanskim kovanicama.

Biografski film "Poziv špijunu" objavljen je 2. oktobra i on odaje počast radu tri britanske špijunke tokom Drugog svetskg rata, uključujući Nur, koja je takođe bila i pisac dečjih priča i pacifista.

Pre rata, Nur je živela mirnim životom i kad je odrasla želela je da postane pisac dečjih prila, a doprinosila je francuskim radio stanicama i magazinima.

Nur je bila direktan potomak Tipu Sultana, muslimanskog vladara iz Hindustana, koji odbio da se pokori britanskog vladavini zbog čega je i ubijen 1799. godine.

Otac joj je bio Indijac Inajat Kan, muzičar i učitelj Sufizma, a propovedao je veru i nenasilje. Majka joj je bila Amerikanka Ora Rej Bejker, a nakon udaje je promenila ime u Pirani Amena Begum.

Još dok je Nur bila mala njena porodica preselila se u London, a zatim u Pariz, gde se devojčica školovala i učila francuski jezik. Studirala je kasnije dečju psihologiju na Sorboni i muziku na Pariskom konzervatorijumu.

Njen jezički talenat obezbedio joj je mesto u britanskoj Upravi za specijalne operacije (SOE) - tajnim agentima koji su se tokom rata padobranom ubacivali u okupiranu Francusku da sabotiraju nacističke aktivnosti, sarađuju sa francuskim pokretom otpora i špijuniraju pokrete trupa.

Foto: Profimedia/PjrStatues/Alamy

Radila je kao vezista - prva žena koja je na sebe preuzela ovu opasnu ulogu - i neprestano menjala lokaciju da je ne bi otkrili, navodi BBC.

Na kraju ju je uhvatio nacistički Gestapo, ispitivao i mučio.

Pokušala je da pobegne u više navrata - jednom joj je čak zamalo pošlo za rukom preko krovova.

Posle svakog pokušaja bekstva, uslovi njenog zatočeništva i ispitivanja su se pogoršavali, ali smatra se da nije otkrila nikakve vredne informacije Nemcima, koji su je znali samo po njenom šifrovanom imenu Madlen i nisu čak znali ni da je Indijka.

U septembru 1944. godine, Inajat Kan i druge tri koleginice agentkinje iz SOE prebačene su u koncentracioni logor Dahau, gde su 13. septembra pogubljene.

Za ispoljenu hrabrost, Inajat Kan je posthumno dodeljen britanski Džordžov krst i francuski Ratni krst sa zlatnom zvezdom. Ima i svoj spomenik u Gordon skver gardensu u Londonu.

- Nur Inajat Kan predstavlja nadahnuće i dan-danas, ne samo zbog izuzetne hrabrosti, već i principa za koje se zalagala - rekao je za BBC Šrabani Basu, autor knjige Princeza špijunka: Život Nur Inajat Kan.

- Iako je bila sufi i verovala je u nenasilje, podnela je najveću žrtvu - vlastiti život - u borbi protiv fašizma - navodi se.

U novembru 2012. godine u Londonu je otkrivena bista u njenu čast, što je ptvi spomenik jednoj Azijatkinji i muslimanki podignut u Velikoj Britaniji.

(Telegraf.rs)