Vladimir je molio ljude da prime njegovu vakcinu i tako je spasao svet: Ovo je njegova priča

Foto: Wikimedia/TheSleptKingdom

U proleće 1894. godine, Vladimir Havkin putovao je u Kalkutu u indijskoj provinciji Bengal tragajući za kolerom. Obično se u to vreme javljala epidemija i Havkin je bio pun nade. Kada je godinu dana ranije, u martu, stigao u Indiju bio je naoružan sa, kako je verovao, vakcinom protiv te bolesti. Međutim, bilo je potrebno da prođe čitava godina da napravi prvi korak i krene da testira svoj otkriće na ljudima.

Od trenutka kada je stigao, Havkina, koji je imao svega 33 godine, dočekali su sa otporom i sumnjom, pogotovo britanski lekari koji su tu službovali. Naime, on nije bio doktor, već zoolog. Da situacija po njega bude gora, bio je ruski Jevrejin, koji je škole učio u Odesi, a usavršavao se u Parizu, i to u vreme kada su svi sumnjali u bakteriološka istraživanja... Sve to je napravilo mučnu atmosferu i Havkin je imao veliki problem da otpočne testiranje svoje vakcine.

Za prvu iteraciju bile su potrebne dve injekcije, u razmaku od nedelju dana, a njegov tim se ponekad mučio da pronađe ispitanike za drugu dozu. Uprkos tome što se kolera brzo širila u Indiji, proces njenog lociranja i izolovanja nije bio jednostavan. Havking je te godine na severu Indije, prema sopstvenim evidencijama, cepio oko 23.000 ljudi, ali se u njihovoj sredini nije pojavila kolera, pa samim tim nije ni mogao da dokaže da li je vakcina efikasna ili ne.

Istorijski put u Kalkutu

Međutim, Havkin je u martu 1894. dobio neverovatnu priliku. Jedan zdravstveni zvaničnik pozvao ga je u Kalkutu kako bi pomogao da se identifikuju bacili kolere u jednom rezervoaru sa vodom na obodu grada, kojim su se snabdevala okolna sela. Na stotine siromašnih građana živelo je u barakama od blata koje su okruživale rezervoare i jezera. Porodice koje su živele u tim barakama pile su vodu sa kolektivnih izvora i svako malo buknula bi epidemija.

Za Havkina su ovakva naselja bila idealna da testira vakcinu. U svakom domaćinstvu imao je grupu ljudi koji su živeli u identičnim uslovima i svi su jednako izloženi koleri. Ukoliko bi mogao da cepi svaku porodicu, a samo pojedincima da ne ubrizga lek, možda bi konačno mogao da dobije tražene rezultate o efikasnosti.

Foto: Wikimedia

Krajem marta dvoje ljudi je umrlo od kolere u naselju Katal Bagan, što je bio signal da kreće nova epidemija. Havkin je odmah otputovao tamo i vakcinisao 116 od oko 200 stanovnika. Naknadno, njegov tim je tamo ispratio još 10 slučajeva. Sedam osoba je preminulo, a nijedan od preminulih nije prethodno dobio cepivo.

Najteže je bilo naterati ljude da se vakcinišu

Rezultati su bili toliko ohrabrujući da je zdravstveni zvaničnik iz Kalkute odlučio da se finansira dalje ispitivanje. Međutim, ubediti ljude da se vakcinišu nije bilo nimalo lako. Godine neadekvatnih programa pomoći britanske vlasti posejalo je sumnju među građane, a u to vreme je mnogima sam pojam vakcinacije bio nepoznat.

Havkin je tada odlučio da mu je bolje da radi sa timom indijskih lekara i naučnika, pre nego sa britanskim lekarima. Takođe, imao je i "keca u rukavu" - javno je sam sebi ubrizgao vakcinu kako bi ubedio narod da je njegov lek bezbedan.

- Ono što je neverovatno, a malo ko to zna, jeste da je nakon prvobitnog odbijanja i sumnje kod naroda, počeo da se stvara red za Havkinovu vakcinu protiv kolere. Ljudi bi dolazili tokom čitavog dana. On bi provodio sate, dane u tim siromašnim četvrtima radeći sa indijskim lekarima. Počeo bi da vakciniše ujutru pre nego što bi ljudi otišli ​​na posao, a nastavio bi uveče kada bi se vratili kući, sedeći pored uljane lampe u sirotinjskoj četvrti - kaže za CNN profesor Pratik Čakrabarti sa Univerziteta u Mančesteru.

Havkinov rad u Kalkuti svrstao ga je u odabranu grupu naučnika koji su pokrenuli globalni pomak u načinu na koji se bolest shvata i leči. Ali, za razliku od Edvarda Dženera pre njega i Džonasa Solka posle, Havkinovo ime nikada nije "ušlo u uši" ljudi, ni u Indiji ni u Evropi.

Foto: Wikimedia/Sanatory Committee, under the sanction of the Medical Counsel, in New York City

- Havkin je bio prva osoba koja je donela takvu laboratorijsku medicinu u tropsku zemlju kao što je Indija. On je bio naučnik iz Pariza koji je došao u siromašne četvrti Kalkute. To je jedna dramatična priča - kaže profesor Čakrabarti.

Zoolog, Jevrejin koji je promenio svet

Kada je Havkin diplomirao zoologiju na Univerzitetu u Odesi 1884. godine, s obzirom na to da je Jevrejin, nagrada mu je bila to što će moći tamo da završi profesuru. Pet godina ranije je već upao u političke nevolje, usred pogroma, kada se kao član lokalne odbrambene lige borio da zaustavi pitomce ruske vojske da uništavaju dom Jevreja. Pretučen je i uhapšen, ali na kraju pušten.

Havking je 1888. napustio domovinu i uspeo da dobije posao na određeno vreme kao predavač u Ženevi, a potom je otišao u Pariz gde je bio asistent bibliotekara na Institutu Luja Pastera, tada vodećem svestkom centru za bakteriologiju. Kada ne bi vreme provodio u biblioteci, Havkin je svirao violinu ili vršio eksperimente u laboratoriji.

Nadovezujući se na radove Pastera i Dženera, Havkin je otkrio da propuštanjem bacila kolere kroz peritonealnu šupljinu zamorčića - ukupno 39 eksperimenata - može proizvesti ojačanu ili „uzvišenu“ kulturu kolere, koju bi zatim mogao da ublaži pomoću toplote. Činilo se da injekcija oslabljenih bakterija, praćena kasnije injekcijom uzvišenih bakterija, imunizira zamorčiće protiv smrtonosnog napada bolesti.

Foto: Profimedia/Votava / Imagno

Do tada se mislilo da su bolesti poput kolere zarazne i da se prenose putem lošeg vazduha, a lečili su ih "tretmanima širokog spektra", ili što bi profesor Čakrabarti rekao: "Stavite nekoga u kadu i naparite ga dok ne bude polumrtav, ili ga posipate karbolnom kiselinom". Srećom, rad Havkina i drugih omogućio je da se bolest kontroliše i dao tačku za fokus - virus ili bakterija se može uzgajati i umanjivati, ciljano, i to u telu. Nakon eksperimenta na zamorcima, Havkin je cepio zečeve, a potom i golubove. Onda je bio spreman da vrši ispitivanja na ljudima.

Ubrizgao sebi koleru, da vidi da li vakcina "radi"

Havkin je 18. jula 1892. rizikovao svoj život ubrizgavajući sebi oslabljenu koleru. Dobio je temperaturu koja je bila prisutna nekoliko dana, ali se u potpunosti oporavio. Potom je cepio svoja tri druga iz Rusije i još nekoliko volontera. Niko od njih nije imao gore reakcije na lek, pa je Havkin bio ubeđen da je vakcina spremna za masovno testiranje.

Međutim, za to mu je bilo potrebno područje gde kolera vlada. Godine 1893. lord Frederik Duferin, tada britanski ambasador u Parizu i bivši izaslanik u Indiji, čuo je za Havkinovu situaciju i predložio da ode u Bengal. Nakon što je Havkinov eksperiment u Kalkuti završen uspešno, sledeće godine su ga pozvali vlasnici jedne plantaže u Asamu da cepi njihove radnike. Tamo je vršio ispitivanja nad nekoliko hiljada radnika plantaže, ali je 1895. oboleo od malarije i bio je prinuđen da se vrati u Englesku kako bi se oporavio. Prema njegovim dnevnicima, do tada je vakcinisao gotovo 42.000 ljudi protiv kolere.

Tada je zabeležio i da, ma koliko vakcina utiče na smenjenje broja slučajeva, čini se da ne umanjuje stopu smrtnosti, jer bi umirali gotovo svi koji bi se zarazili. Kada se naredne godine vratio u Indiju, planirao je da krene sa testiranjem poboljšane vakcine koju je u međuvremenu razvio. Međutim, tada se u Bombaju pojavio mnogo veći problem i Havkin je morao da napusti koleru - zauvek.

Smrtonosna pandemija koja je krenula iz Kine

Treća pandemija kuge počela je u Junanu u Kini 1894. godine. Proširila se na britanski Hongkong, a odatle trgovačkim brodovima do luke u Bombaju, koji je tada bio deo britanske Indije. Prvi slučajevi otkriveni su u septembru 1896. godine u trgovačkom centru na dokovima.

U prvi mah britanska vlada je zanemarivala ozbiljnost epidemije, samo da bi obezbedili da ključna luka ostane otvorena. Međutim, kuga se zavukla u ulice Bombaja i širila se neverovatnom brzinom. Ubrzo je stopa smrtnosti bila duplo veća nego od kolere, mrtvih je bilo na sve strane. Guverner je tražio Havkinovu pomoć i on je otputovao u Bombaj, gde je osnovao jednu malu laboratoriju, koja se sastojala od jedne sobe i hodnika. Imao je jednog činovnika i tri neobučena asistenta i počeo je od nule da pravi prvu vakcinu protiv kuge u svetu.

Treća pandemija kuge krenula je iz Kine Foto: Wikimedia

- Nije imao mnogo prostora, ni ljudstva, ni opremu. Ali, to je bilo prvi put da je radio nezavisno i u svojoj laboratoriji. Znao je da će, ako je napravi u rekordnom roku, postati vodeći naučnik tog vremena - kaže Čandrakant Laharija, epidemiolog iz Delhija.

Cele zime je neumorno radio. Otkrio je da bi se bacili kuge, ako ih stavi u hranljivu čorbu kojoj je dodao malu količinu pročišćenog maslaca ili kokosovog ulja, formirali u stalaktite, stvarajući mikrobe i toksične proizvode sa strane. Koristio je isti pristup koji je osmislio za novo lečenje kolere, kombinujući mikrobe sa toksičnim proizvodima koje su proizveli da bi formirao vakcinu sa jednom injekcijom.

Vakcinu je opet prvo na sebi testirao

U decembru je uspešno cepio zečeve i u januaru 1897. godine bio je spreman da ponovo testira novu vakcinu koja bi mogla da spase svet od užasne i veoma smrtonosne bolesti. Početkom meseca, tačnije 10. januara, sebi je ubrizgao dozu i to trostruko veću nego što je planirao da koristi prilikom masovnog testiranja. Opet je dobio visoku temperaturu, ali se oporavio kroz nekoliko dana.

Krajem meseca kuga je buknula u zatvoru u Bombaju, gde je bilo na stotine zatvorenika i Havkin je tamo otišao da bi vršio testove u kontrolisanim uslovima. Vakcinisao je 147 zatvorenika, a 172 nije. Među nevakcinisanima zabeležio je 12 slučajeva obolevanja i 6 smrtnih slučajeva, dok je kod vakcinisanih zabeležio dva zaražavanja bez smrtnih slučajeva.

S obzirom na neverovatan uspeh, Havkina su odmah preselili iz njegove sobice u jednu državnu kuću, a potom i u vilu lokalnog duhovnika Aga Kana, koji se dobrovoljno vakcinisao sa još nekoliko hiljada vernika.

Tokom te godine na stotine hiljada ljudi primilo je Havkinovu vakcinu, a može samo da se nasluti koliko je života spasao. Kraljica Viktorija ga je proglasila vitezom, a u decembru 1901. godine postavljen je za generalnog direktora Laboratorije u Bombaju u kojoj se istraživala kuga. Dobio je kompletno nove laboratije i imao je 53 člana osoblja.

A onda je sve otišlo dođavola...

Početak kraja čoveka koji je spasao svet

U martu 1902. godine, u selu Mukoval u Pandžabu, 19 ljudi je umrlo od tetanusa nakon što je primilo Havkinovu vakcinu. Preostalih 88 koji su takođe vakcinisani prethodnog dana su bili dobro. Ispostaviće se da je do smrti vakcinisanih došlo zbog kontaminacije bočice 53N, koja je 41 dan pre toga napunjena u laboratoriji.

Naložena je hitna istraga tokom koje je ustanovljeno da je Havkin promenio proceduru za sterilizaciju vakcina i da je koristio toplotu umesto karbolinske kiseline jer mu je to ubrzavalo proizvodnju. Metod sa zagrevanjem je već dve godine bio upotrebljavan u čuvenovom Pasterovom institutu, međutim, taj princip je bio nepoznat Britancima i 1903. je komisija ustanovila da je bočicca 53N sigurno bila zatrovana u Havkinovoj laboratoriji. Izgubio je direktorsku poziciju i bilo mu je naloženo da napusti službu.

Osramoćen presudom, napustio je Indiju i otišao u London, gde je proizveo vakcinu protiv kuge u neverovatnom roku i dobio još jednu vitešku titulu... Međutim, ubrzo se osetio kao autsajder, stanje koje mu uopšte nije bilo nepoznato.

- Bilo je puno pristrasnosti u to doba, puno predrasuda. On nije bio medicinar, tako da nije bio jedan od njih. Puno je tu arogancije bilo - kaže dr Barbara Havgud, koja je objavila akademski rad o Havkinovoj karijeri.

Eli Šernin, profesor sa Harvarda koja je proučavala Havkinove prepiske, napisala je da „iz arhive nije bilo vidljivo da je Havkin otvoreno bio žrtva antisemitizma“, ali „bilo bi naivno pomisliti da na edvardijansku birokratiju nije uticalo to što je Havkin Jevrejin".

I druge muke su pritiskale velikog naučnika. Imao je problem da se izrazi na engleskom jeziku. U pismima koje je u to vreme pisao svojim prijateljima, ali i svima ostalima, mogu se videti nacrti koje je nemoguće dešifrovati. Puno škrabotina, podvlačenja reči i rečenica i povezivanja, koje bi potom bile uredno transkribovane.

Dve godine nakon Havkinove suspenzije, kuga je dostigla svoj pik u Indiji. Te 1904. godine stradale su 1.143.993 osobe. Havkinova vakcina bila je prva linija odbrane, ali je njen kreator bio zatočen u Londonu, boreći se da odbrani svoje ime.

Odbrana profesora Simpsona

Četiri godine nakon Mulkovala, 1906. godine, vlada u Indiji je u celosti objavila nalaze istrage koja okrivljuje Havkina. Nakon što je iščitao spise, Vi Džej Simpson, profesor Kraljevskog koledža u Londonu pisao je britanskom medicinskom žurnalu i strastveno iznosio da je očigledno da je do kontaminacije boce 53N došlo na mestu vakcinacije u Pandžabu.

- Kao prvo, prilikom otvaranja bočice nije se osetio miris, a tetanus bi proizveo težak vonj. Drugo, bočica 53N je ispitana 15 dana nakon vakcinacije i tada su pronađeni mali tragovi tetanusa. Da je bočica kontaminirana u Bombaju, komisija bi našla mnogo više kulture u bočici - napisao je Simpson.

Kao treći dokaz naveo je to da se tetanus polako razvijao kod 19 ljudi koji su preminuli, trebalo je sedam do 10 dana, ukazujući na slabu infekciju na dan cepljenja.

- Da je bočica bila kontaminirana u laboratoriji, do tada bi se tetanus toliko proširio da bi ih mnogo brže pokosio. I ono što je najvažnije, dokumenti otkrivaju da su asistentu, koji je otvarao bocu 53N, ispala klešta na pod i da ih nije pravilno sterilisao pre nego što je konačno uklonio čep sa bočice - istakao je Simpson.

On je zaključio da je Havkinu naneta neviđena nepravda. Nakon objave pisma, i drugi naučnici su stali uz Havkina. Nobelovac Ronald Ros je u četiri pisma za "The Times" optužio Britaniju da ne poštuje nauku i istakao da ako se ne preinači presuda protiv Havkina, "vlasti u Indiji će biti odgovorne što su pokazale neviđenu nezahvalnost čoveku koji im je toliko pomogao".

"Za hoćete da uništite poverenje ljudi u lek?"

Ros je napisao još nešto, što mnogima i danas odzvanja u ušima,  a to je da, ako i postoji šansa da je bočica 53N kontaminirana u laboratoriji i ostane se pri tom stavu, to će umanjiti poverenje naroda u vakcinu u trenutku kada nedeljno 50.000 ljudi umire od kuge.

Havkin je konačno oslobođen u novembru 1907. godine, nakon što su Simpson i Rosova kampanja pokrenuli pitanje u britanskom parlamentu. Dozvoljeno mu je da se vrati na posao u Indiji, što je rado i učinio i postao direktor biološke laboratorije u Kalkuti. Međutim, njegovo "oslobođenje" nije bilo potpuno. Zabranili su mu da izvodi bilo kakva testiranja i ograničili ga na teoretska istraživanja.

- Nepravedna kazna za Mulkoval je doneta i ostaje da mi visi nad glavom kao i pre. Koriste svaku priliku da pismeno ili usmeno podsete da sam ja nekad bio, i da izgleda još jesam, odgovoran za taj slučaj - napisao je Havkin u jednom od svojih pisama Rosu.

Vladimira bacili u senku

Narednih sedam godina bile su veoma teške za Vladimira Havkina. Od 30 naučnih radova koje je napisao za života, samo je jedan objavljen u periodu između 1907. i 1914. godine. Na kratko se ponovo posvetio proučavanju kolere i želeo je da proizvede još efikasniju vakcinu (koja će se u budućnosti i koristiti), ali sve njegove molbe vladi da mu dozvoli da izvrši testiranja bile su uzaludne. Tako je 1914, kada je imao samo 55 godina, doneo odluku da se povuče iz civilne službe i napustio je Indiju. Incident u Mulkovalu obeležio ga je za čitav život i naneo mu nesagledive posledice.

- Mulkoval je bio početak njegovog kraja, taj slučaj je "obojio" njegovo nasleđe. Napustio je Indiju odbačen, a ne kao priznati naučnik. Ostao je skrajnut u istorijskim knjigama - smatra profesor Čakrabarti.

I drugi svetski naučnici smatraju da bi čitav svet trebalo da zna za Havkina, koji je, prema rečima Barbare Havgud, bio odličan bakteriolog.

U periodu od 1897. do 1925. godine, 26 miliona doza Havkinove vakcine protiv kuge su poslate iz Bombaja. Testiranja su pokazala da je vakcina uspešna između 50 i 85 odsto u smanjenju mortaliteta. Nažalost, niko ne zna da kaže broj života koje je ovaj naučnik spasio.

- Te brojke su neverovatne - ističe Havgud.

Lepi naučnik ostao zauvek sam

Havkin se vratio u Francusku i posvetio se veri. Činio je sve da u istočnoj Evropi promoviše jevrejska učenja. Nikad se nije oženio, a svoje poslednje godine proveo je u Švajcarskoj.

- On je bio školovan, usamljen, lep čovek koji je malo govorio, a ostao je večiti mladoženja - kaže Hi Jhala, bakteriolog iz Indije.

Havkin je umro u Lozani 1930, u 70. godini. U kratkoj čitulji koju je objavila jevrejska agencija istaknuto je da je njegova vakcina protiv kuge korišćena u gotovo celoj Indiji i da je njegova laboratorija napravila na hiljade doza za više različitih zemalja. U čitulji su citirali i lorda Listera, čuvenog britanskog bakteriologa, koji je za Havkina rekao da je bio "čovek koji je spasao čovečanstvo".

Laboratorija napravljena od sobe i hodnika u kojoj je Havkin napravio svoju vakcinu protiv kuge je sada deo Medicinskog koledža i ugledne bolničke grupacije "Sir JJ" iz Mumbaija. Više od 100 godina nakon što je Havking ovde stvorio lek koji je spasao svet, ova bolnica se bori sa novom pandemijom - novim korona virusom.

- Inspirisao je toliko naučnika da rade na vakcinama početkom 20. veka, ali nekako, njegov doprinos je zaboravljen. Nikad ne smemo zaboraviti da je Havkin napravio vakcinu u laboratiji koju su činile dve prostorije sa onako malim timom. To je gotovo neverovatno - kaže dr Laharija.

Ipak, Havkinovo ime i dalje živi. Pet godina pre njegove smrti, indijska vlada je na nagovor pristalica naučnika donela odluku da laboratoriju na Institutu koji je prvi vodio novi njegovo ime - Institut Havkin. I nosi ga, do dana današnjeg.

Kada je obavešten o promeni imena instituta, Havkin se u kratkom pismu zahvalio, bez imalo gorčine. Tadašnjem direktoru laboratorije potpukovniku Mekiju je napisao da je njegov veliki dužnik.

- Rad u Bombaju predstavlja najbolje godine mog života i ne moram da objašnjavam koliko se osećam povezanim sa svim tim. Želim Institutu da doživi procvat i bude aktivni centar zdravstvenog sistema u zemlji, i šaljem blagoslov svim zaposlenima u Institutu - stoji u kratkom pismu Vladimir Havkina.

(Telegraf.rs)